DA SRBIJA NIJE KANDIDAT ZA FOLKSVAGENOVU FABRIKU ZNALO SE PRE TRI MESECA

Društvo Ekonomija Grad

Nova fabrika nemačkog  Folksvagena na Balkanu definitivno  će se graditi u Turskoj., preciznije u blizini primorskog grada  Izmira u toj zemlji, kako je, uoči minulog vikenda, saopštio Nadzorni odbor nemačkog auto-giganta, a ne u Bugarskoj,   Rumuniji, Severnoj Makedoniji, ili Srbiji koje su takodje bile kandidati za realizaciju ove investicije, vredne oko 1,5 milijardi evra, trenutno najveće svetske automobilske kompanije.

      Domaći mediji ovih dana naveliko ističu da je  Srbija “ispala iz igre” za dobijanje te velike investicije i  podsećaju, pritom, na izjave srpskih zvaničnika, pre svega predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, koji su,  koliko do juče, tvrdili da je Srbija medju naozbiljnijim, ako ne i najozbiljniji kandidat za realizaciju Folksvagenove investicije, za koju su Nemcima bili ponudili i lokacije, u Indjiji, ili “negde izmedju Ćuprije i Paraćina”, na šta su poznavaoci problematike reagovali pitanjem:  “Zašto ne i Čićevca?”, jer i u okolini te lepe moravske varoši raste dobar kukuruz.

       Predsednik Vučić  sada ističe da se “najviše plašio  Turske”, mada je još sredinom maja, kada su se oglasili  sindikalci češke Škode, koja od 1991. posluje u okviru Fkolksvagena, i čiji modeli, kako se najavljuje, treba da se prave u novoj fabrici, javno saopštili da  je Foksvagen suzio izbor kandidata za svoju novu invest ticiju, te da su “u igri još Bugarska i Turska”, što znači da se još pre dva meseca znalo da će Folksvagen ponovo da “zaobidje” Srbiju.

          -Definitivno su izabrane Turska, gde je solidna infrastruktura ali nesigurno političko okruženje, a druga ozbiljna lokacija je stabilnija Bugarska koja je deo Evropske unije, kazao je o izboru dva finalna kandidata za Folksvagenovu  investiciju lider Sindikata u Škodi Jaroslav Povšik, poručivši da će taj sindikat zahtevati procenu “da li će izgradnja nove fabrike u inostranstvbu utucati na nezaposlenost u Češkoj”.

     Škodin sindikalac je, u stvari, samo potvrdili   informacije češkog portala Aktuelne cz. i nemačke novinske agencije DPA,  koji su, još početkom aprila, izvestili da je Folksvagen suzio izbor zemalja u kojima bi trebalo da otvori novu fabriku, te da su u konkurenciji još Turska i Bugarska. Domaći mediji bliski vlasti  i dalje su, praktično do minulog vikenda, nasuprot informacijama iz Nemačke i Češke, širili optimizam tvrdnjama da je Srbija i dalje “u igri”, što je, pokazalo se, bila jeftina propaganda bez ikakvog osnova.

    Koncern Folksvagen je tako po treći put u poslednjih 30-tak godina “zaobišao” Srbija. Prvi put je to učinio 1990., kada je želeo da uspostavi strateško partnetsrvo sa kragujevačkom Zastavom, koja je u to vreme još uvek bila najmoćnija I najsasavfemenija fabrika automobila u jugoistočnoj i cengtralnoj Evropi.  Nemci su iz Kragujevca ipak otišli neobavljena posla, pošto su ih u Zastavi obavestili da su podaleko odmakli u formiranji zajedničke fabrike sa Fijatom. Folkvagen je odmah potom otišao u Češku i sa tamošnjom Škodom napravio bum… Drugi put, u martu 2008., kad je Folksvagen, kako je ozbiljno najavljivano, planirao da u okolini Kragujevca napravi fabriku za proizvodnju 150.000 automobila, ali se, nakon što je Fijat u septembru te godine sa Vladom Srbije ugovorio preuzimanje Zastave, ponovo povukao. Treći put sada, kada je, umesto u Srbiji, ako je verovati medijskim informacijama, odlučio da novu fabriku na Balkanu gradi u Bugarskoj ili Turskoj.

     Podsetimo s ovim u vezi da je informaciju da Folksvagen planira da u jednoj od pet balkanskih zemalja – Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, ili Severnoj Makedonoji, početkom  marta najpre objavio Dojče vele, a da su je potom preuzeli i “obradili” ne samo domaći nego i mediji širom Balkana i Evrope. Srbiju su medju favorite za dolazak Folksvagena uvrstli pojedini domaći tabloidi bliski vlasti,  od kojih je jedan čak tvrdio da je nemačka kompanija definitivno odlučila i još pre dva i po meseca odabrala Srbiji za lokacinu nove investicije.

     Nedugo potom  oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić  koji je, na osnovu svojih izvora, prvo tvrdio da su favoriti za dolazak Folksvagena Turska  i Srbija. Po povratku iz poslednje posete Nemačkoj, gde je, u Volfsburgu, posetio Folksvagenov muzej, priču je opet vratio na pet zemalja, ali je umesto Severne Makedonije, iz samo njemu znanih razloga, medju kandidate uvrstio Ukrajinu, koja je balkanska država taman koliko i  Tanganjika. Ali,tragom one prve Vučićeve izjave da Srbija i Turska prednjače kad su planovi Folksvagena na Balkanu u pitanju, domaća javnost je rukovodjena razumljivim ekonomski patritizmom bila skoro ubedjena da će zvanično da bude saopšteno da je konačni izbor Folksvagena – Srbija.

      Ispostavilo se.  medjutim, da nije tako, odnosno da se Folksvagen  odlučio za Tursku koja, uprkos političloj situaciji u toj zemlji, ima veliku automobilsku industriju koja proizvodi 1,7 miliona  vozila godišnje, te ali ne i Srbiju koja ima gotovo 80 godina dugu tradiciju sklapanja i proizvodnje teretnih, terenskih i putničkih vozila koja je, u Kragujevcu, ponovimo, decenijama imala najsavremeniju fabriku automobila u jugostočnoj i centralnoj Evropi, i koja je vozila, kad to nisu činili ni ni Fijat ni Pežo, na primer, prodavala na najprestižnijem svetskom  tržištu, onom američkom.

       Pouzdanih informacija i podatakao tome zašto Folksvagen nije izabrao Srbiju za svoju invetiocionu destinaciju –naravno, nema. Niti će Nemci ikada to zvanično da  saopšte. Tvrdnje pojedinih analitičara da nijedan grad u Srbiji nema kapacitete za proizuvodnju Folksvagenovih automobila – demantuje činjenice da se u Kragujevcu decenijama unazuad proizvode automobili prema,  u datom trenutku, najsavremenijoj (Fijatovoj) tehnologiji, koji su se prodavali u najrazvijenijim zemljama Evrope I sveta (SAD, Nemačka, Britanija, Frnavuska…). te da da je Folksvagen dva puta u Kragujevcu ostajao neobavljena posla. Prvi put, sasvim pouzdano, jer mu je u Zastavi rečeno da je formiranje zajedničke fabrike sa Fijatom (za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje) u završnoj fazi, što je sprečio ratni raspad bivše jugoslovenske državne zajednice i potom uvedene medjunarodne sankcije režimu Slobodana Miloševića. 

      Ono što je sad moglo da “spreči” Folksvagen da dodje u Srbiju, jeste nestabilna situciija u zemlji, ne samo zbog Kosova, već i zbog nepostojanja pravne države, visoke korupcije u državnom vrhu i administraciji, te njeno nejasno spoljnopolitičko usmerenje. Fijat je došao 2008., nakon što je Srbija početkom te godine potpisala Sporazum o pridruživanju  i stabilizaciji sa Evrospkom unijom, čime je obezbedjen bescarinski plasman na eropskim I svetskim tržištima od više stotina miliona stanovnika. Otuda su besmilene dileme tipa gde bi Foplksvagen pdodavao automobile koji bi proizvodio u Srbiji. Pre Sporazuma sa EU, Rumunija bila mnog ozbiljniji kandidat za izgradnju Fijatove fabrike koja je locirana u Kragujevcu.  Izdašne subvencije nisu dovoljne, tim pre što ih daju i druge zemlje. 

     Poznavaoci ove problematike smatrajne bez osnova, reklo bi se, da su se Nemci pri donošenju odluke o lokaciji svoje nove fabrike na Balkanu uveliko  rukovodili i geopolitičkim razlozi. Turske prednosti su ne samo njeno, već jošviše tržišta njoj geografski, religijski i politički bliskih zemalja na Bliskom i Srednjem istoku, te arapskom svetu od nekoliko stotina miliona ljudi, U prilog ovome i tvrdnje da je na odluku o o izboru Turske za izgradnju nove fabrikme uticao i Katar, koji ima 17 odsto kapitala u najvećoj automobilskoj kompaniji na svetu.

 

Piše: Zoran Radovanović

1 komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *