DNEVNIK U DOBA KORONE: EVROPSKA UNIJA SA LJUDSKIM LIKOM, DO 100 EVRA SAMO JEDNIM KLIKOM

Dan četrdeset i drugi – 24.04.2020

• Alo?
• Da…
• Je l to 100 evra?
• Da, da… Izvolite…
• Mojih?
• Pa, sad… Ako budete pametni možda i bude „vaših”…
• Kako?
• Tako… Samo jednim klikom – lako…

KLIK

• Ja za onih 100 evra…
• Opcija A: ako ste tajkun, narodno-antidržavni neprijatelj, osvedočeni borac protiv svenarodnog zdravlja i ova značajna finansijska pomoć koju naša država odvaja za razliku od mnogih finansijski jačih i bolje stojećih jednostavno ponižava stisnite A.
• Opcija B ako ste provereni i prekaljeni patriota koji ne gleda ništa sem RTS-a, Pinka i Hepija i čita ono sveto trojstvo najtiražnijih listova i ako vam je narodno zdravlje prva briga, odreći ćete se ove pomoći jer se to od vas i očekuje. (Napomena: I sam predsednik A.V. lično se odrekao ove značajne „finansijske injekcije” jer zna koliko to znači za državu!) Onda, pritisnite pod B.
• Opcija C, pa, bre, ako si baš tolika beda i zapeo si za tih 100 evra udri C i beži!

Ovaj mali dramolet sa govornom mašinom (drug u nevolji) predoči nam buduću sudbu one moćno najavljivane državne (is)pomoći koja je tako gromopucatelno najavljivana, objavljivana, reklamirana… i, naravno da nije isplaćena. Kao, tek će. E, sad lako je bilo busati se sa sto evra po čoveku pre mesec dana ali vreme neumitno teče i kako se približava rok isplate (koji je Vlada sama sebi odredila bez ikakvih pritisaka i prolongirala ga kao niko u svetu, kao – kad se sve završi) počeše da se postavljaju polako neke otežavajuće okolnosti. A.V. tvrdi da je to lako, samo jednim klikom ali… A, bez malicioznosti šta ako „veze crknu” k’o na probi male mature? Nešto zabaguje. Biće posle kriv onaj mali što se piše sa velikim M. E, kad smo kod Smola (a, kaže naš narod lepo: „bolje bistar neg’ ministar) njemu zapade (ne)odgovorna dužnos’ da posle velikih zamisli svog šefa poput „helikopter mani” sad (pro)objasni puku šta je to „fontele kinta”. Bitno je da se „vrti” i „okreće”. Au, malom (sa velikim EM) „zapade” da to „ob(j)avi” na „Pinku” baš kod one harpije, za koju je, kad smo kod (staro)grčkih mitova Meduza Gorgona, prijazna mlado-aktivistkinja Crvenog križa koja (poput Crvenkapice – crveno je crveno) na kućni prag baki dostavlja vina i kolača, i lekova i penzije… (sem ovih 100 evra)… Na tome mu niko ne pozavide. Preskočismo odma’, jednom Pink (prošlonedeljni nastup samog A.V.-a) za života i previše je. Traume od lika i dela one „pandemonije u pandemiji” pratiće nas u noćnim morama i kad korona više (ne)bude ni uspomena. A, m. (i mister i minister) Smol, pa, ko njega nekad i sluša… Glumac Radoslav Rale Milenković u svom stilu kao i uvek kada je „pomoć” naših vlasti u pitanju u svom stilu čitavu situaciju protumači kao „cirkus” i ispod svake granice dobrog ukusa.

Imunolog S. Janković ne bataljuje nogometnu terminologiju k’o da je portparol Fudbalskog saveza Srbije a ne iz Kriznog štaba iste (ne Saveza, već Srbije) i na stavlja u ritmu „talasa” ali onih navijačkih (jeste, „meksičkih”) sa (pro)javama tipa: „Ako se prerano proglasi pobeda, sve se može prokockati…”, što nas promptno podseti na člana jednog drugog „štaba”, grupe TNT, jeste Grunfa koji je tu epidemiološku mudrost sažeo u besmrtnu sentencu: „Ako kaniš pobjediti, ne smeš izgubiti!”.

Kon, kako i dolikuje visokorangiranom oficiru (i uskoro uordenjenom) samo ističe da smo tek na početku epidemije a to je još (prek)juče istakla i A. Merkel. Ni Konu ni njoj nije se suprotstavljati. Doktorka Darija K.T. elegantno, damski „ni ne silazeći” na „teren” a kamoli da raspravlja o „slobodnom sudijskom uverenju” samo apsolvira da „mere nisu uvedene u nas” bilo bi mrtvih cirka „k’o nekad na derbiju” – 100 ’iljada,

I Nestorović (jeste, onaj što ga vole žene – citat A.V.-a) pre konačnog „sudačkog zvižduka” ispali slobodnjak (k’o S. Mihaljović nekad) da smo „prošli izvanredno” (po „onim” medijima) ili „fantastično” (po „ovim” drugima)… Pak što se samog zlo(ne)srećnog dr B. Nestorovića njegove kolege same (naravno, onaj nepridvorski klan struke) i dalje tvrdi da je sa svojim spontanim stend ap „Milano humorom” i drugim forama naneo neizmernu štetu lekarskoj profesiji (što i jeste) i zahteva da Lekarska komora na to reaguje. ’Oće, evo, kol’ko odma’ samo da „ovo” prođe pa na tapet stigne i „odgovornost”… Znači – nikad. I on će da dobije neki „plekčić” za Vidovdan makar, za početak, sa srebrnim A.V. (pro)zracima.

I na kraju (ali ne i najmanje važan u ovoj dvorsko-pridvorskoj „grani” medicine) član (nekad stalni a ponekad i „dopisni”) ove „velike petorke” epidemiolog dr Tiodorović zaključuje da će se konačan i stvaran broj „obolelih i preminulih znati tek kada se završi”, „utakmica”, naravno.

Svi se slažu da „brojevi pokazuju da izlazimo iz ove situacije” i da je to očigledno, kao što je i očigledno da će se korona vratiti na jesen. Dakle, virus polako odlazi ali će brzo da se vrati. Iz SZO „procurele” informacije (e, šta su ti novinari) da je testiran lek protiv KOVID-19 na kome je radila tamošnja „struka” – potpuno neuspešno.

A, u Kragujevcu treći dan za redom bez gužve i prodavnicama. Danas je bio ključan momenat, test pred karantin vikend i … Pa, „prošli smo”… Nema gužvi, ni onih „stvarača zaliha”… tek tu i tamo (po)neka dokona domaćica koja doživljava prezrive poglede okoline (k’o A.V. kada mu vratite onih 100 evra što ih nije ni dao) dok „trpa, trpa, trpa” u kolica… A, cene, malo po malo skočile za sve artikle… Nije to bio neki nagli (po)skok ali mic po mic i za sve ukupno, daleko je od onog „cenovnika” od 5. marta u koji se A.V.-ova (straho)vlada „kune”. Mada, snabdevenost… da, ne grešim dušu… ima sve… Ministar R. Ljajić, mož’ komotno da snimi album a ne da se zaustavi samo na singlu. Slutim, sledi još „(do)savijanja”. Cenimo da nije nega greda za slobodne studijske termine poštuju se valjda protokoli?

A, „Zelenilo” ne staje k’o korona. Šišanje se nastavlja po parkovima od ranog jutra. Danas radnici istog i zalivaju stabla i cvećke. Lepo je ona pesma najavljivala („dolaziće polivači”) a i da imate gde da se legalno šetate kad mere popuste. Ali, barem kada su dani lepi kao juče i danas ima onih „naprednijih” koji grabe ka prirodi u urbanjenim uslovima. Danas ih nema puno u Velikom parku iz prozaičnog razloga – policijska patrola parkirala kola (rimuje se) kod „Ranjenika” da ne kažemo „kod Dučića”. Borna kolica i trupe mama-bebe i još brojniji biciklisti promptno se strateški (pre)raspodelili i vitlaju oko parka.

Ima onih koji su naivno (mada, nije da je i nelegitimno) zaista (po)mislili da mogu da eskiviraju redove tako što će uplatu za komunalije obave na nekim terminalima van centra, pa zapucali u onaj u Erdogliji (Kolonija li je?) gde ih sačeka (ne)prijatno iznenađenje i najveća redina u novijoj istoriji našeg „urednjavanja”. Proteg’o se od punkta za komunouplatu do „Stanislava”. E, kad ne čitaju pažljivo ove tekstove (al’ nisu jedini) u kojima smo više puta naglašavali da u Erdogliji „kuva” i „vri” i da je ono u centru preko radnog dana za erdoglijski ambijent „policijski čas”. Beležimo još jedan fenomen na licu mesta. Ispred apoteke u „Y-nu” ljudi u redu sa sve propisnim rastojanjem. Čekaju i nama „primicanja”… Sad neko bi (ne)iskusnim reporterskim okom zaključio fino je, ljudi poštuju, baš za pohvalu… Ali, sačekaj, pa ni SNS nije stvoren za dan (mada kako izgleda kao da je i za kraće)… i imaćeš šta da vidiš… Kada obave trebovanje u drogeriji (sa sve čekanjem u redu i propisanim razmacima) Erdoglijci se skupe iza njega u pravu gomilu gde stoje, ćaskaju, druže se, ogovaraju… Ludilo…

Čeka se i na otvaranje kafana i lokala (baš se čeka) koje ko zna kad će da bude. U međuvremenu orni žurnalisti diljem Srbije prenose razgovore sa tamošnjim ugostiteljima koji se kunu kako će sve da bude po P.S.-u pa „ispoštovane” mere, bezbednost, preventiva, udaljenost, razmaci… Dok jedan užički kafedžija to ne „preseče” ko p.p.P.Kon prepisku na društvenim mrežama i vrati sve u normalu jednom rečenicom: „Pa, nije kafana pošta da svaki gost ima svoju kabinu!”. Pošteno, i nije i ne zalaze tamo ljudi da bi „održavali” distancu već potpuno suprotno da je „probijaju”.

Oglasi se i direktor kliničkog centra u nas doc. dr Predrag Sazdanović i to na RTS-u i do(po)objasni da je on (K.C. ne Sazdanović) spremno dočekao epidemiju. Do sada je u njemu (Kliničkom centru, ne Sazdanoviću) obavljeno 2.500 pregleda a zbog kovida bilo hospitalizovano 180 pacijenata i na respiratorima bilo smešteno 38 obolelih. Takođe napomenu da se onih šest obolelih zdravstvenih radnika uspešno oporavilo. Sazdanović pomenu i izolacioni hotel („Šumarice”) u kome su smešteni pojedini zdravstveni radnici, kako ne bi doveli svoje porodice u opasnost od zaraze ali smo to mi pisali još pre nedelju dana (zahvaljući ne Sazdanoviću već M. Marjanoviću – mada se rimuje, priznajem) i naglasi da je osoblje K.C-a ovdašnjeg dobro obučeno, opremljeno i motivisano. Čak je u tu svrhu izdvojeno 40.000 evra iz sopstvenih sredstava (K.C.-ovih, ne Sazdanovićevih) sa stimulaciju med. tehničara i lekara a kako bi im se „stavilo a znanje koliko nam znače i koliko cenimo njihov rad”.

Na žalost, u toku jučerašnjeg dana u Kliničkom centru Kragujevac preminulo je dvoje ljudi iz Gornjeg Milanovca, muškarac (79) i žena od 56 godina. Struka nas izvesti u svom popodnevnom terminu da se trenutno u K.C. KG nalazi 87 pacijenata od kojih je sedam na respiratorima. A, na sreću Institut za javno zdravlje i jutros, kao i u 14 sati potvrdi da ni jedan Kragujevčanin nije oboleo danas a pozitivan rezultat imao je samo jedan pacijent iz Kraljeva. Kad smo kod Instituta danas je i njihova krsna slava Živonosni istočnik presvete Bogorodice koja je i slava naše Eparhije šumadijske. Čestitamo oboma. Inače slavu Instituta za javno zdravlje odredio je počivši vladika Sava (na insistiranje tadašnjeg direktora doktora N. Arsenijevića) rekavši da se ova ustanova između ostalih delatnosti bavi i ispitivanjem kvaliteta vode i onda predložio Živorodni istočnik. Na svoju slavu struka iz Instituta nas višestruko obradova, prvo dva puta potvrdivši da u Kragujevcu i našem regionu (Kraljevo jeste Šumadija ali ne i istoimeni region) nema obolelih a potom i obavešću da je voda koju koristimo sasvim ispravna. Naravno, pa nismo mi Pariz.

A prezident A. V. se izgleda (drugi dan za redom, bogme) pretplatio na prepodnevni matine termin i tajming. Učešćem u istom on promptno postaje prajm tajm, jakako. A, ovodnevno branč obraćanje nacionu beše posvećeno Evropskoj Uniji ali onoj dobroj sa ljudskim likom. Spočitavali su mu u poslednje vreme da u svojim političko-marketinškim (pred)izbornim nastupanjima A. Vučić prenebregava i minimizra pomoć EU na račun „živorodnih istočnika” majke Rusijice i gvozdenoljubljene Kine. Juče se (za)čuše i glasovi nekih (zapadno)evropskih zvaničnika da je Aleksandar V. popuno zabatalio „put ka EU” i izgubio volju za istim. E, sad za Vučić Aleksandra (sećate se one pesme) se svašta može reći (i bili bi ste u pravu) ali ne i da je glup (kao oni u njegovom okruženju) i on to promptno ispravi i na (pro)evropejsku džadu se opet vaspostavi. Posle susreta sa ambasadorima viđenijih EU zemalja A.V. se lati mikrofona, bez pardona i zahvali se , veoma se zahvali poreskim obaveznicima iz Evropske unije koji su Srbiju pomogli u Doba korone sa 93 miliona evra što za zdravstvenu zaštitu ili kao ekonomsku (is)pomoć i podsticaj privrede, plus još 7,1 milion evra za plaćanje letova koji su opremu dovozili (da ne kažemo doletali). On naglasi da je i izjavio saučešće u svoje i naše ime (i ako) za sve postradale građane EU i dodade kako je dobro funkcionisao princip recipročne repatrijacije jer su naši državljani stizali iz tamošnjih država a njihovi vraćani u svoje. On EU požele što skoriji i bezbolniji oporavak, pre svega privredni.

• Što je Evropska unija jača i Srbiji je neuporedivo lakše, izjavi on podsetivši da je za poslednjih 10 godina u našu zemlju stiglo 15 milijardi evra cirka pomoći i da bi bilo dobro da se taj trend nastavi, dodavši i da je EU naš najznačajniji i najpouzdaniji partner što se tiče planiranja i izvoza naših proizvoda i nedvosmisleno (dvaput podvuče) da se mi nalazimo na evropskom putu i da želimo da svoju zemlju ustrojimo po evropskim uzusima. Završi sa obećanjem da će Srbija nastaviti svoj evropski put i da će rado prihvatiti sve „lepe reči” ali i kritike koje dok njime koračamo dolaze iz EU. Onda ispali jednu foru na latinskom (zna se, može se – ah, te prednosti klasičnog obrazovanja) zahvali se još jednom na novcu koji je bio njihov (EU obveznika poreskih) i da su mogli da ga potroše na bilo koji drugačiji način a oni su se ipak opredelili da pomognu nama i završi.

Kad ima nekog sa strane (a, bi S. Fabrici) i bez onih (za)čudnih pitanja A.V. zvuči skoro kao potpuno normalan, majke mi.

Zahvali se i Fabrici na lepim rečima, obeća nastavak pomoći i najavi video konferenciju 6. maja evropskih lidera i političara na koju je i A.V. pozvan da se ulinkuje (samo da ne „padne” veza k’o na maturi, da se ne brukamo) i pojasni da je Evropa pokazala svoju solidarnost na delu u brojkama, ciframa i činjenicama a ne u (zlo)namernim komentarima. Ali, jebiga… biše opet i pitanja, mada ne tako drastična (izgleda da nisu zvali one iz tabloida i ozonjenih TV-a ili im makar ne dadoše reč, svejedno, hvala im) ali daleko od inventivnih, od onih (pro)vladinih ulizičkih ali i dalje „čvrsto patriotskih” do kao, šatro „hrabro-istraživačko-analitičkih” nezavisno-medjsko-novinarskih… Na licu mesta se vide da unapred dogovorena pitanja bilo u centru moći (vlasti) ili redakcijama (uređivačka politika) „ne piju” baš vodu na terenu i da ako novinari nisu u stanju da nešto sami smisle na licu mesta i na brzaka, onda bolje da ništa ne pitaju. Naravno da vlast treba neprestano podsećati na sve njene brljotine (a, naša samo to i ima, uglavnom) što i jeste uloga medija (ako su pravi) ali to treba osmisliti a ne dozvoliti A.V.-u da ih „izdominira” i verbalno „išiba” k’o repom zaraze. Čak i onaj Fabrici lepo vaspitan gospodin skrete pažnju pošto je odgovorio na prvo pitanje (glupo k’o noć), pa onda na isto tako drugo, rekavši „pa, zar nismo maločas odgovorili na to” kada mu postaviše treći put zaredom isto pitanje, pomisli da su otkazale sluške, skide ih i protrese pa kad vide da „radi prevod” zavapi, pa zar nismo na to „već dva puta odgovorili?!” i požele da je zdravstveni radnik na dežurstvu u domu zdravlja negde u Lombardiji bez zaštitne opreme a ne političar i diplomata koji mora da odgovara na „deja vu” pitanja srBskih žurnalista. Za kraj A.V. izjavi da on neće konkurisati (kod sebe samog) za onih 100 evra (što? nema slobodnih 35 sekundi? poziv se plaća? ne veruje vlastima?) što ga čini drugim političarem u nas koji je tu (is)pomoć i (pod)sticaj transparentno odbio, odmah posle D. Đilasa.

A, ako se ne bave „rešetanjem” (ćorcima) A.V.-a i njegovih gostiju novinari ovdašnji analiziraju malu maturu koja „je pala na ispitu” i polako se pretvorila u noćnu moru đaka i njihovih roditelja veću od pandemije. Prozivaju i struku što ne reaguje na nadrilekarstvo Željka Žexa M. i njegove metode ozonjavanja, makar dok gostuju na uglednim i respektabilnim stanicama poput „Hepija” i ostalih (pro)vladinih i (pro)ružičastih „Lakija”, ali struka mudro ćuti, mudro ćuti, mudro ćuti… da se Žeki ne naljuti. REM (opa, bato!) ističe da je u Srbiji veoma loše stanje u medijima a „Amnesti internešnal” naglašava da se ljudska prava u Srbiji u poslednje vreme najviše krše u Srbiji baš od strane vlasti koja na sve načine pokušava da ugrozi (i ugasi) slobodu medija.

Nekako su velike pošasti, jako ova što je, uvek sa sobom i (iz) i (po)rađale velika imena i ljude, da ne kažemo „kadrove” (zvuči kao da su iz SNS-a) a ovo Doba korone kod nas baš ništa. Ni neko novo ime da malo osveži usmrdelu i ubuđalu (pseudo)opoziciju ili makar novinarsko da zaista (pro)drma one što prave dekor A.V.-u u njegovim nastupanjima i performansima. Ništa. Jedino što naši (nemaju izbora) ali i strani „izvori” (reko smo da je džaba onaj „zakupljen prostor” u Vašington tajmsu”) primećuju da je Ana B. izrasla tjekom pandemije i ubrzano „prošla” put A.V.-ovog „fikusa” u najvećeg „jastreba” SNS-a. E, kad smo mi to pisali. Premijer (bez senzibilisanja) Ana B. izrasla je u udarni malj (ma, kakav malj – presu) režima i ko zna gde će sve i po kome da „raspali”. Ostaće zapamćenja kao jedini premijer (opet, bez senzibilisanja) koji je uhapsio novinara i to joj nikada neće biti zaboravljeno. I ne treba.

Svetski mediji tvrde (a, naši prenose – a to smo mi pisali pre mesec dana, proverite) da postoje i dobri političari i premijerke ali ne kod nas nego na Novom Zelandu – Džastin Arden (jeste to je ona što u imenu ima više slova od Darije K. T.) koja je po svetskom javnom mnjenju najsposobnija i najefikasniji premijer (njoj senzibilizacija i ne treba ima rezultate) na planeti u borbi sa pandemijom. Divili smo joj se (iz prikrajka) kako je „cepala” i „kaštigovala” i naravno (po)smenjivala one bumbar-lelemude iz svoje vlade, ministre koji nisu poštovali protokole i zabrane kretanja nego su samo „malo da okrenem biciklicu”, „obiđem vikendicu”, „skoknem kod mame na ručak i svežeg kivija – može i kao ptica ili voćka)”, „tetki da odnesem lek”… Bravo Dž. Arden… Sorry Ana. B., istina je uvek negde drugde od onog mesta gde si ti i A.V.-ovi svi.

Posle nekoliko dana (zasluženog odmora) na „teren istrča” u „početnom, prvom sastavu” (da i mi struci uzvratimo fudbalskim žargonom) doktorka Darija K. T. i saopšti nam da je u protekla 24 sata u Srbiji preminulo petoro pacijenata (dva muškarca i tri žene) dakle, ukupno od početka pandemije 144 pacijenta. Novih beše danas 207 (ukupno 7.483) od kojih je u hospitalu 3.164 obolelih a 95 na respiratorima. Do sada je kod nas testirano preko 55.000 ljudi a ozdravilo je skoro 1.100 ljudi. Bravo. Za zdravstvene radnike nema novih a po jučerašnjim podacima bolesno ih je 622 (možda nema novoobolelih?) dok je korisnika ustanova soc. zaštite (pred koronom je „palo” 31) bolesno 534 i 131 zaposleni u njima, dok je do sada oporavljenih 44 iz ove populacije i grupacije. Od početka epidemije kod nas obolelo je 88 dece (samo troje sa težom) kliničkom slikom a trenutno je u K.C. „dr Dragiša Mišović” njih 32 sa takođe lakšom kliničkom slikom. Sva ostala deca bez obzira na godine i uzrast potpuno su se oporavila bez ikakvih komplikacija. E, sad bi mahom to bilo „to” da danas nije „onaj dan” kad je štampano-portalsko medijski svet pozvan. I glupost „poteče”… se dok se „Rada, Cvetna, Rada” (iz „Uniteda”) ne lati Zakona i udruženog rada. Tu dr Darija K.T. (prijao joj odmor ili se pak, samo izozonirala) ljudski pokuša da napomene da pitanja koje novinari postavljaju na ovim obraćanjima uveliko prevazilaze kompetenciju struke i da oni (novinari, ne struka) trebaju da ih „pitaju na drugim mestima i adresama”, jer šta očekuju od dr Darije K.T. i p.p.P.Kona da im oni regulišu „slobodno vreme” i „godišnje odmore”… Ali, opet, džabe… pitanja koja nemaju veze sa onim zašta je struka „rukopoložena” da daje odgovore (a, samo A.V. zna odgovore na sva pitanja) se nastaviše… .

I kada pomisliše da je sve gotovo i da mogu da (za)pale, po hiljaditi put se začu glasić: „A, kada ćemo moći na more?”… Sa nevericom dr D.T.K. zakoluta očima, prevrte joj se u stomaku (ipak se okreće) ono „majstore daj kesu!” k’o kad su je pitali je l A.V. poštovao protokole i ponovo, ali jedva, izdeklamova ono „upoznaj domovnu da bi je više voleo” i (po)iznabraja: planine, banje, vilidž turizmus… Darija K.T. koja od kako (ruko)vodi ova „obraćanja” (vele)majstorski je prečula bezbroj pitanja ni to više ne mogadoše pa jednog kolegu (pa, ne raspisuju oni izbore, bez obzira što naslućujemo kome će „pokloniti svoje poverenje”) počasti direktnom „komplimentom” – „praviću se da ne čujem vaše pitanje”, pa neki „frilenser” iz Panonije uze nešto da priča (tu ako je i bilo nekih pitanja i najbudniji su ih zaboravili posle desetak-petnaest minuta) i to potraja više i duže nego A.V.-ovo zahvaljivanje EU sa sve appendix-om na (staro)rimskom jeziku. U tom galimatijasu (E. Kardelj) p.p.P.Kon jedva stiže da (pro)javi (mada naglasi da nije vidovit – zna se ko je) da će karantin biti danas od 18 sati do ponedeonika u pet ujutru, što nam je A.V. upriličio još juče obznaniti blagovremeno i blagorodno. E, ali izbori se i p.p.P.Kon za muštuluk jer (iz)reče: da će od sledeće nedelje penzioneri imati duple (sat vremena, bato) šetnje a da će od volšebnog 27 aprila moći da prorade i frizerski i bjuti saloni, zatvorene pijace i tržnice, teretane (evo vam ga) i fitnes klubovi kao da će vaskrsnuti i međugradski saobraćaj.

Policijski čas poče. Penzioneri izađoše u onaj još uvek polučasovni i 300 poluprečnički đir. Tu ih dočeka i osma nedelja korone u nas ali i sedma ovog dnevnika. Nastavljaju se, oba…    

Piše: Zoran Mišić