DNEVNIK U DOBA KORONE: PRVA ŽRTVA U KRAGUJEVCU I NAJCRNJI DAN ZA SRBIJU

Doba korone Društvo
Dan osamnaesti – 31.03.2020

Noćas, u četvrtoj nedelji korone u Srbiji preminuo je pacijent koji je bio hospitalizovan u kragujevačkom Kliničkom centu. Javnost saznaje da je reč o muškarcu starom 67 godina i da je bio srčani bolesnik. Nema zvaničnih obraćanja iz KC-a (za razliku od onih u ostatku Srbije) ni ovog puta.

Vreme hladnjikavo. Ljudi na prvi pogled nešto manje da li od zime ili straha od novih mera A. V. ostaće nepoznanica. Ipak u naše (su)građane se uvukao strah od njegove „dvonedeljke”. Čini se da su redovi pred poštama malo odmanjili. Da li je to samo ono Konovo „zaravnjenje” ili „skok pred buru”. Videćemo. Bolje je bez gužve. Gužvi ima pred prodavnicama, apotekama i bankama. Redovi sve veći a ljudi sve nervozniji, korona, policijski čas i A. V. im dišu za vratom. Po redovima se polušapatom (a, i kroz masku) šapuće svašta. Da, osluhnemo… Ma, koliko nadležni insistirali da se ne gomilaju zalihe, vizija od dve nedelje cirka ih ne ostavlja ravnodušnim pred nabavkama. Najveći redovi pred vitrinama za meso, tu se čeka i čeka… Sinoć Ljajić (k’o da je vidovit ili ima neke „dojave”) obznani da će (po)nestati limuna. Tako i bi. Nema ga. Taman da opet poskupi kad ga bude ponovo bilo.

Nestašica i jaja. E, bre Srbi… Je l rade kokoške od kuće za vreme pandemije? A, možda su pomislili da će Vučić da ih drži 24/7 sve do Uskrsa pa da se obezbede na vreme. Za farbanje nije problem jer barem hemije ima danas po kućama koliko ti duša ište. Sve ostalo je prepušteno mašti, kreaciji i vrednim domaćičinim prstima u rukavicama ako stignu. I jaja isto. (U Americi ne možeš više jednodnevno pile da nađeš. Sve rasprodato nedeljama unapred. Eh, domaće pilence, jaja… Pa sa terase. Milina… da l mogu da ih izvode u šetnju?)

Nema ni rukavica već danima. (Maski ima, možda tu i tamo nestane u državnim apotekama ali dođu). Ekolozi upozoravaju da se maske i rukavice recikliraju. Trebaće još i da ne dobijamo sve iz Kine. Sad Svetska zdravstvena organizacija i preporučuje da se maske nose samo u slučaju da ste zaraženi ili vodite brigu o nekom obolelom. E, pa slušaj A.V.-a, slušaj SZO… ko će koroni ugoditi?

Ljudi redove podnose kol’ko – tol’ko. Pominju se stara, dobra vremena, pre korone, k’o da je to bilo pre ’iljadu godina a ne da nas od tog „zlatnog doba” deli nešto više od dvadesetak dana.

Ipak, živci i popuste. Stigmatizuju se (među njima i ja) oni, probirači, ljudi koji su pre krize voleli bre da odu u porodavnicu pa da razgledaju, zapipavaju, pipkaju, napipavaju, birkaju, probiraju… Gledaju, bre merkaju, ko da će da „iskopaju” grumen zlata, vakcinu protiv korone, šta li…? Zadržavaju redove do besmisla. Šta li je koren toga? Iskonska beda i siromaštvo naših ljudi. Dokonost i opcija da se vremenom u radnji ubija vreme i ovako, bez epidemije. Želja da se posle pobedonosno (do)javi familiji: E, a, ja iskop’o u prodavnici … i to za dva dinara jeftinije… Dva dinara druže…

Ispred apoteke, a uvek ima neka žena (bilo to mizogino ili ne) koja kad uđe „zakuca se” do policijskog časa. Ljudi, šta sve može od lekova da se kupi, o njima raspita, konsultuje sa apotekarkom (što bi bilo normalno kada bi normalno trajalo), pa se uzme, pa vrati, pa opet raspita o zamenama i alternativama, pa se krene (raja navija k’o na tekmi u Belorusiji), pa se opet vrati, pa nova (pod)pitanja, pa se maši za buđelar (raja slavi k’o d aje sam Lukašenko dao penal), pa se opet vrati… Pa… onda, telefonske konsultacije (nikako kratke, samo vi gospođo razgovarajte, što imate tolike besplatne minute), pa opet iscrpni pregovori i razgovori sa osobljem (ko sa Vučićem o pooštravanju mera), pa onda razmišljanje… Eh, taj meditativni  momenat samo za vas u farmaceutskom okruženju. Poneki uzdah… Misao koja se tek rodila i (ne)ovaplotila…

Oni zluradiji otvaraju vrata u ubacuju podjebice tipa:

  • Izvinite, je l primate i druge mušterije ili je ova gospođa zakupila apoteku samo za sebe k’o neku rođendaonicu.?
  • Ne žuri, ženo, pa policijski čas je tek za šest sati. Samo polako, i tako to zlojebski.

Padaju rasprave. Napadi, odbrane k’o Vučić kod Jovane. Neki se „vade” da uzimaju za više porodica i ljude koji ne mogu da napuste domove. U redu. To je lepo i plemenito ali i u tom slučaju valjalo bi ipak ažurirati. Obavite trebovanje ili ste u’vatili mesto za kasom u drogeriji dok ne stigne onaj Nedimovićev „partizaniše banditetn šnaps”. Po prvi put registrujemo na ulicama ljude i sa zaštitnim naočarima. Na lokalima (tužno) piše hemijskom – zatvoreno do daljnjeg. Vala, ’će se osuši mastilo dok ne prorade.

Ispred radnji uredno „parkirani” i kućni ljubimci. Dve muve jednim udarcem. Ima i onih čiji psi ne mogu da izdrže. Oni ih krišom noću izvode na brzaka iza zgrada. Ima i onih koji ih drukaju. Sad, ne verujem da to nešto može naročito da ugrozi epidemiološko-bezbednosnu sliku ali, što reče Kojo u „Mi nismo anđeli 2” informativno-bezbednosne delatnosti su duboko ukorenjene u našem nacionalnom biću. Hm… trebaće vam komšije i kad pandemija prođe. Mislite o tome.

Realno, Kragujevčani nekako pogubljeni, zombirani, redovi sve veći, fitilji sve kraći… kao i rokovi. Pada im zastavica. A, prijave čekaju iza svakog ćoška. Biće ih sve više.

U Italiji broj obolelih kao i u SAD prešao 100.000 a u Rusiji dan sa najviše novoobolelih preko 500 ljudi. Putin upozorava „da se treba spremiti za ubrzano širenje virusa”. Kod njih je pod nadzorom preko 200.000 ljudi. U Belorusiji prva žrtva a lopata nastavlja da se kotrlja. Igrači kažu da im nije svejedno ali ne smaju javno da se izjasne od Lukašenka koji insistira da korona nije opasna. Možda manje od njega.

Strašne slike stižu iz Njujorka gde vojska po ulicama tovari leševe u kamione hladnjače. Guverner Njujorka apeluje da se ovoj državi jave lekari i zdravstveni radnici iz ostatka zemlje i pomognu im. U SAD je preminuo i prvi vojnik, rezervista koji je bio raspoređen kao (is)pomoć u borbi protiv korone. U Americi se pojavilo i novo žarište Florida, država u kojoj tradicionalno ima mnogo starih građana.

U Belgiji je preminula od korone devojčica od 12 godina a kod nas najmlađi oboleli na Sajmu u Beogradu ima 19 godina. Dok čekamo paket ekonomskih mera Vlade Srbije koji će nam obelodaniti Mali i Čadež čitaoci-saradnici nam javljaju kakav tretman imaju građani u centralnoj Evropi koji ne rade zbog pandemije: u Austriji dobijaju 90% od plate koji imaju kada su stalno radno angažovani, Češkoj 80 procenata, u Rumuniji 75%, Bugarskoj 60, Poljskoj 50 a Mađarskoj – nula. Da, 0 dobro ste pročitali. U odnosu na Mađarone onih Vučićevih (dobro, i od Čadeža i Malog) „po 100 evra” i minimalac zvuči ko premija na lotou. Tamo, u Mađarskoj vojska preuzela pod „svoju komandu” više od 50 bolnica. (Kako li se zove ugarski Vulin? Mrzi me da guglam a i jezik nije baš pristupačan…).

U Rumuniji vlasti stavile pod karantin čitav grad sa okolnim selima. Nešto slično kao Crnogorci sa opštinom Tuzi. U Crnoj Gori za vikende uveden policijski čas koji traje od subote od 13 sati do ponedeljka ujutru.

U R. S. stariji mogu da izlaze utorkom i pekom od 7 do 10 a juče je po prvi put upotrebljena i tamošnja jedinica konjičke policije za rasterivanje ljudi iz parkova.

Svuda u svetu postoje mere ograničenja kretanja (najčudniji u Panami – muž i žena mogu da izlaze iz kuće na po sat vremena ali ne istog dana) a ponegde su kazne kao u Nemačkoj i do 25.000 evra. Dobro, to kod nas ne može iz opravdanih razloga nesolventnosti. Ipak, svuda su regulisane šetnje kućnih ljubimaca na relaciji do 200 metara od mesta stanovanja, čak i kod Putina. Kod nas Vučiću vlasnici pasa pišu peticiju (slaba vajda) a što se tiče zloupotrebe „slobode kretanja životinja” (A. V.) najsuludije beležimo u Španiji, gde su ljudi u šetnju izvodili koze, svinje, kanarince, pa čak i plišane životinje…

Kina beleži novoobolele (79 svi iz inostranstva) ali stiže da od juče pomogne Venecuelu. Pak kad smo kod Dalekog istoka u Japanu nema velikog straha od korone. Sve radi, ljudi izlaze, druže se, tradicionalno posmatraju cvetanje trešnjinog cveta… Idila. Znalci to objašnjavaju mentalitetom. Naime, u Japanu nema bliskosti i podrazumeva se razmak između ljudi koji se nikada ne rukuju (samo naklon sa distance) a kamoli ljube. Pak, oni kao nacija i ovako, bez korone nose maske i rukavice. Pranje ruku, ispiranje grla sredstvom za dezinfekciju kao i nošenje maski – deo su japanske svakodnevice i bez virusa korona. Njihov prosek maski po čoveku iznosio je prošle godine 43 a kupili su kao nacija 2019. godine pet i po milijardi zaštitnih maski kad još niko nije ni čuo za koronu. Zbog toga oni ne brinu iako su samo tokom januara imali milione i milione posetilaca iz Kine.

E, običaji. Crnogorci su zbog toga od KOVID-19 „pali” na sahrani i izjavama saučešća a Kosovari na svadbi.

Brazilski predsednik smatra da se oko korone podigla „nepotrebna histerija” zbog koje najviše pate najsiromašniji  a u Velikoj Britaniji zdravstvene radnike su zaštitnim odelima, maskama i rukavicama snabdele specijalizovani seksi šopovi sa fetš robom i garderobom. Još pre dve nedelje u SAD su tamošnje lekare i sestre pomogli producenti serije „Uvod u anatomiju” koji su im donirali maske, rukavice i odela koje su imali na lageru za potrebe snimanja.

U Francuskoj ima i obolelih naših građana a među njima „mišljenja” su podeljena. Neki bi nazad u Srbiju, drugi pak i ne baš. Videće se ko je bio u pravu. Dačićeve letelice danas na relacijama Istanbul i Bukurešt a on podseća „nismo turistička agencija”. Oni, prvi što su pre pet dana „sleteli” na Košutnjak i Karaburmu ako nisu pozitivni odlaze svojim kućama u (samo)izolaciju. Javne ličnosti sa naslovnica (ne)vladinih medija upozoravaju da su „Vučićeva izlaganja atak na imunitet i živce” i da je sve „podređeno predizbornoj borbi”, mada ispitivanja javnog mnjenja (ne ona Vulinova sa tendera) jasno pokazuju „da lična i politička borba nemaju (pre)velikog odziva kod potencijalnih glasača uključujući i Đilasovo „otvoreno pismo” adresirano na samog A. V.-a lično. Imaju ljudi sad i drugih problema, prečih.

Mediji beleže sve veću kontrolu policije (a, biće još veća) i pojedinačne „uspehe” građana koji su prekršili mere. Lično izdvajam primere iz Zrenjanina i Niša. U Vel. Bečkereku uhapšen mladić koji je prekršio (samo)izolaciju, policijski čas i vozio pijan. Ovaj podvig uveličan je time što uopšte nema dozvolu. Pak, batica iz Niša uhapšen kako je tjekom zabrane kretanja krao CD plejer iz kola. CD-plejer?! Pa, ko to još koristi? Dobro nije „pao” za kasetofon. Pak, gramofon i magnetofon bi mogli da imaju antikvarnu vrednost i kolekcionarsku potražnju.

Epidemiolog Kon smiruje ljude da će 24/7 biti uvedeno samo u slučaju naglog skoka obolelih ali i ponovo upozorava da moramo biti spremni i da brojevi obolelih budu četvorocifrenih.

Tako i bi. U najkraćem obraćanju do sada, ovog, kako su ga lekari nazvali „najgorem danu za Srbiju” doktor Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike obavesti nas da je u protekli 24 sata preminulo sedam ljudi a da je broj novoobolelih 115 u tom periodu. U Srbiji je do sada umrlo 23 ljudi a obolelo 900 za sada. Po Stevanoviću ovaj skok je rezultati odraz naše neodgovornosti i nepoštovanja izrečenih mera i zbog toga će u budućnosti biti još gorih dana. Mnogo gorih. I, ako ne budemo odgovorni prema sebi i prema drugima čeka nas italijanski i španski scenario, što naš zdravstveni sustav neće moći da izdrži. To (iz)reče i u pratnji Kona i Darije izađe bez reči u dalju borbu sa koronom.

Naciji se obrati Siniša Mali, ministar finansija. Važnije od novog seta ekonomskih mera od Malog je što javnost saznade da Vučić ima zdravstvenih problema. Nije valjda najgore? Nadam se da nije. To se ne želi nikome.

Posle (očekivanog) uvoda o hrabrim reformama, suficitu „sada”, bankrotu „onda” i Vučićevim vizionarskim merama još kad je bio samo prvi potpredsednik vlade, Mali se lati i konkretnih mera u vrednosti od 5,1 milijarde evra cirka. Ne bi ni dug, ni preopširan, pa ni konfuzan a ako se „odbace” i uobičajene zahvalnice na kraju Vučiću i njegovim vizijama (samo dva puta) i partijskim (sa)borcima i SNS-ovcima samo 15 minuta. U tih četvrt sata ministar nas izvesti o antikriznim merama tokom kojih će se desiti sledeće: od maja bi Vlada uplaćivala minimalnu zaradu, mesec za mesec (da neki gazda ne „podigne” minimalce za sebe a otpusti radnike) i tako tri meseca, svaki punoletni građanin će dobiti po 100 evra („da oseti snagu države” i „dobije dozu optimizma” S. Mali) i nešto o korporativnim obaveznicama (al to razumeju samo veliki naučnici) a detalji oko realizovanja i uplata ove državne (is)pomoći biće poznati za deset dana. Umal da zaboravim poreske olakšice i prolongiranje PDV-a. Čadež se zahvali njima samima a onda odgovoriše na pitanja novinara o nedoumicama i pravno-ekonomskim-budžetsko-uplatnim aspektima Vladinih antikriznih mera. Dobro, videćemo. Kako li će da funkcioniše onih 100 jurića po čoveku. Neki cene da će taj dan, isplate, biti sa najviše žrtava.

I finansi apelovaše na sve da ostaju kod kuće (priključujemo se apelima) jer vam je ovo idealna i istorijska prilika da svoju neaktivnost i neagilnost izdignete na razinu herojstva i podviga i date joj širi društveno odgovorni okvir. (Vidi sliku)

Uto, udari i sneg. Iju! Samo nam je još on falio. Stade. Uf! Dobro je. ’De ćeš još i ti. Policijski dan se „vuče” ka policijskom predvečerju, razvlači do policijske večeri i dočekasmo policijsku noć.

U svetu obolelih u ovom trenutku (a menja se vrtoglavom brzinom) preko 800.000 ljudi. Preminulo gotovo 40.000 obolelih. Cela planeta se sprema za „vrhunac korone”. A, mi? Srbija traži od EU pomoć za još 10 aviona sa medicinskom i zaštitnom opremom. Nadam se da će nam izaći u susret. Kon se danas ućutao. Njegov kolega Tiodorović u ime struke najavljuje talas obolelih i umrlih od korone krajem nedelje. Koliko daleko sad izgleda kraj nedelje. Najavljuju se zatvaranja šetališta i izletišta. Od sada će se uzorci briseva za u Šumadiju analizirati u Veterinarskom institutu u Kraljevu. Policija upozorava da će još, još pojačati kontrolu saobraćaja a da će prekršioci momentalno završiti pred sudijama.

Još jedna noć puna straha i neizvesnosti. I razmišljanja. Najveća do sada. 

Piše: Zoran Mišić    
Naslovna fotografija: Lazar Novaković
Tagovi:

3 komentara

  1. „Naime, u Japanu nema bliskosti i podrazumeva se razmak između ljudi koji se nikada ne rukuju (samo naklon sa distance) a kamoli ljube“
    A japanske kuglice?

  2. Sve razumem ali da nas neki klijenti opominju da nosimo maske dok teglimo njihove teske stvari niz stepenice to mi je jako tesko palo. Maske da ali kada se rad posao stvarno mislim da je to kontraproduktivno pogotov ako je tezak fiziciki posao.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.