DNEVNIK U DOBA KORONE: ZAHUKTAVA KORONA AL’ NI VLAST NE POSUSTAJE

Doba korone Društvo
Dan devetnaesti – 01.04.2020

(SLIKA 01)

Sneg ne staje. Nije neki, ali sad navalio k’o mutav u aprilu. Nekad bi, pre korone, ovaj dan počinjao uvek dosadnim i večito istim šablonom: „Danas je 1. april, međunarodni dan šale”. Sada ne. Nikome nije do toga. Sa koronom nema šaljenja, sa našim vlastima isto.

Na kragujevačkim ulicama vrlo malo ljudi. Doduše, i vreme da ni psa ne pustiš napolje. Oni to ionako ne mogu (naravno u noćnim satima) a peticija koju je potpisalo na desetine hiljada građana i struka (veterina) nema neki odjek. Još davno je A. V. rekao baš me briga da vas ima i pet miliona. Potpisnika ove peticije ima osetno manje pa ne dolaze u obzir za razmatranje. A, vreme k’o ono zabranjeno za vreme policijskog časa. Dan mračan, siv, tmuran, vlažan… k’o da od jutros nije ni svanulo. Možda i nije…

Dirljiva scena. Mlada majka (plus još jedna rođaka, saradnica, verna druga…) donela bebu i pokazuje je babi kroz prozor. Visina prozora obezbeđuje propisanu razdaljinu ali je baba ipak videla unuče (ako nešto može da se vidi od onog skafandera) a nije prekršila mere (samo)izolacije. Baš lepo. Sve ispoštovano. Dirljivo.

U pekarama ima mušterija. Radnice izgiboše da sve izdezinfikuju posle svake. Kažu, prometa ipak ima, za sada nije opao (pre)drastično. Rade i legendarne kladionice. Ali, čak i one (sem što u njima može biti samo po jedna osoba) apeluju na građane velikim bleštećim slovima na ulazima: Ostanite kod kuće! Klađenje može i onlajn pa ako vam je to glavna preokupacija barem za vas nije problem da se prešaltate na rad u kućnim uvjetima. A, šta bi ste i igrali, kad „utihne” i već opevavani beloruski nogomet. Mogle bi da se organizuju kvote sasvim primerenije današnjem trenutku, na primer: kad i gde će da stigne limun i kolika će mu biti cena ili kad apoteke dobijaju alkohol, kol’ko i „po kolk’o”? Verujem da bi „radilo”.

A, kad smo kod prodavnica i njihove snabdevenosti, limun se još nije ustalio. Ima ga u bolje snabdevenim piljarnicama a cena mu se kreće od 300 do 320 dinara. (E, ja naš’o po 290 dindži, a! Al’ tiću!). Jaja, tu i tamo. Može da se nađe. Za sada ne slede agrume i maske. Kad ih ima koštaju isto. Prodavnice i menjačnice rade najčešće do 15 sati, neke sat duže kao i već pominjane piljarnice. U redovima pred prodavnicama se često čuju „primedbe” da „prvo nestane” onaj „najjeftiniji hleba”. Posle ostane samo onaj skuplji. dakle, ima ga, ali i ime samo kazuje… Čitaoci-saradnici javljaju da nema graška. Zamrznutog ili svežeg? Izvinjavam se ovom prilikom na neinformisanosti koja nije izazvana infodemijom već ličnim animozitetom. Naime, najviše na svetu mrzim grašak, nikada ga nisam probao u životu, pa jednostavno nisam uočio ovaj „gap” u okviru opšte (ne)snabdevenosti. Ispravljeno.

Zanimljivo je da u radnjama nije porasla prodaja alkohola (i to je razlika od NATO bombardovanja i to drastična) obzirom da ne rade i kafane pa ste i u toj oblasti ljudske delatnosti (meni svakako drage) prinuđeni da „radite od” ili „kod kuće”. Sad, da li ljudi imaju dovoljno u šteku (pazite da vam ga ne rekviriraju i „pretope” u dezinficijense) pa ne vole da se eksponiraju u kratkom i brzom šopingu. Možda ne vole da piju „na gajbi” iako kod nas to, još uvek, nije zabranjeno kao na Grenlandu. Ili, ne vole da „cepaju” sami, nije to neki gušt… a ne krši im se izolacija i ostale vanredne i redovne mere.

A, kafane – čekaju bolje dane. Nadam se da će ih i dočekati sa sve nama. Ovako u svima mrak, tama i tuga kao i čitav ovaj dan (i oni pre nega i mnogi posle), sve pogašeno k’o u nekom filmu o „posle smaka sveta”. Kalirale i trafike. Ništa ne radi oko njih pa nema ni klijenata. Tek poneki pušač (ej, iako ugrožena grupa od korone, na svojim krhkim i već načetim plućima obdržavamo čitavu ovu delatnost – ako ovo nije sa balkona, ne znam šta je) a, štampa… Pa, znate, kod nas se nije nešto mnogo čitalo i pre pandemije. Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo…

U Hotelu „Zelengora” od danas počela akcija dobrovoljnog davanja krvi „Pokloni život” i trajaće svakog radnog dana od 8 do 13 sati do kraja pandemije. Beležimo da se prvog dana odazvalo 16 najhrabrijih i najhumanijih Kragujevčana. Nije da su ostali manje ova oba, samo, možda nisu znali pa ih evo, sada blagovremeno informišemo.

Ljudi, zaista manje a što se tiče zaštite, šareno i raznorodno. Od onih koji izgledaju kao da su krenuli na dvoboj sa elijenom i to u otvorenom svemiru do onih koji ništa… Ipak, najčešće standardni „borbeni komplet”: maska i rukavice. Pozdravljamo. U apotekama i dalje ima maski (mahom, tu i tamo) ali rukavica nigde i to već danima. Nema u državnim, a poklekli i privatnici. Združeno, i jedni i drugi, solidarno, esnafski, kao što je i red pošteno kažu, d ani ne znaju kad će ih biti. Dobro, tačna i proverena informacija je dragocena u ovo vreme epidemije. Nema ni alkohola (Nedimoviću, šta čekaju ti tvoji partizani – Veliki transport?) a ni dojava kad će ga biti. Ima neki asepsol na bazi alkohola i to gde ga nagaziš. Dezinficijensu se u postotak i bazu ne gleda.

I sam centar praznjikav. Pošteno, da nema redova pred bankama (i bankomatima) i apotekama bio bi baš pust. E, da zaboravio sam i na one što plaćaju račune za mobilne telefone. Knjižara „Lagune” radi. Ljudi kupuju (i, nadam se čitaju) knjige. Lačo. Pa, nije knjiga štampa…

U Kragujevcu, od danas odlukom gradskih vlasti obustavljena naplata parkinga do daljeg. Gledam pre neki dan gradonačelnik Zagreba se  obrušio na tamošnje kolege koje su ga pitale dokle će se u vreme pandemije plaćati parking kod njih. Urla od: „Pa, pokažite mi državu u kojoj je ukinuto plaćanje parkiranja?!”… E, sad, Kragujevac nije baš država (bez tih pretencioznosti) al izgleda da iskazuje pojedine elemente.

U šetnji promaknu i šetači pasa oni, makar onih, koji mogu da uhvate „vanredni ritam” za redovnu nuždu… Vreme sve gore i gore (sad u meteorološkom smislu) a redovi se ponegde ukrste pa ne znaš ko čeka za banku, apoteku ili prodavnicu. Ma, snalaze se… Disciplina na nivou. Poštuje se red i poredak sa sve obaveznim razmakom. Pred piljarnicama (one sa limunom) redovi se otegli veći nego pre neki dan ispred pošte. Je l stig’o grašak? Ma, zezam se, baš me briga (nije citat, nego stvarno ne volim)… Uveli i pravilo, roba ili artikl koji se pipne mora i da se kupi, sa rukavicama ili bez. Mali trijumfalistički odušak nad pipačima i probiračima u doba korone.

Čim vrdneš iz užeg centra grada, situacija baš kakvu bi naši epidemiolozi poželeli. One najcrnje raskrsnice na Bubnju i kod Medicinske najčešće možeš da pređeš kad hoćeš bez gledanja na semafore, što ipak ne bi trebalo. Je l, da?

Korona ne jenjava ni u svetu ni kod nas. Trenutno obolelih skoro 900.000 a preminulo je gotovo 45.000 ljudi. Samo u Evropi 30.000 a stručnjaci upozoravaju da pik tek sledi. U Španiji (koja je treća zemlja posle SAD i Italije sa više od 100.000 obolelih) po prvi put od pojave epidemije javlja se doza „opreznog optimizma”. Rusi poslali Amerima pomoć a i treba im. Kod njih broj zaraženih već „prebacio” 200.000, samo u Njujorku 75.000 obolelih a predviđa se da će Čikago postati sledeće žarište. Tereni za US open pretvoreni u privremene bolnice. U Severnoj Koreji za sada nema korone (zvanično), ali tamo, i onako nema nikad ničega. Rusi zakatančili celih pet opština a kazna za „izlazak” podrazumeva „ulazak” do sedam godina. Putin se testirao na virus – njet ali kažu da se izolovao. Dobro, pa šta. Ni kod nas nema Vučića nekoliko dana (ne prizivamo) ali ga je Mali juče najavio za sutra.

U Britaniji otkazan Vimbldon, sajam u Londonu postao je bolnica (da l imaju tuševe, toplu vodu i lekare – ovi naši javljaju da nemaju) a preminuo je dečak od 13 godina. Kod nas na sajmu najmlađi pacijent desetogodišnjak, doduše u društvu sa majkom.

Francuska obolele prebacuje specijalnim vozovima na zapad zemlje da rastereti Pariz i bolnice u njemu. Oboleli se zbrinjavaju u vozovima i u Pakistanu (k’o i u Indiji) a u Kini 36 novih slučajeva, sve tamošnji gasteri putnici namernici. U Belorusiji druga žrtva korone. Fudbal se još igra. Ma, prži ih Lukaška brat. Svi znamo da ga za fucu baš zabole, njegovi „prvi pikovi na draftu” su ionako hokej i roleri. I u Japanu razmišljaju da uvedu vanredno stanje. Kuglice? Ha, video sam komentar br. 1 na jučerašnji tekst – zahvaljujem. Ustavni sud (javlja BETA) presudio je da je odluka Vlade o ograničenju kretanja neustavna. Ustavni sud ali Kosova. E, sad, da li oni Albanci koji ne priznaju jednostrano otcepljenje Kosova mogu da izađu sad ili su smeli i pre ove odluke?       

Stigao nam još jedan avion sa medicinskom pomoći, Fabricio ispred EU najavljuje još dva leta koje će isti pokriti a od njih tražimo pomoć od 15 miliona evra u iste svrhe. Valjda će odobre?

U pritvoru se nalazi 137 građana cirka koji su prekršili neku od propisanih i donetih mera a po policijskim podacima otprilike ih „pada” dnevno (mahom „noćno”) šest do deset. Do sada su prekršajni sudovi naplatili više od 51 milion dinara kazni.  

Narodna banka Srbije donela je odluku da se sa računa osoba starijih od 65 godina u cugu ne može podići više od 80.000 dinara zbog zloupotreba, prevara i pljački. Ima i toga. Evo u Baču (e, taj Bač k’o Divlji zapad) opljačkali menjačnicu koju je držao poznati fudbaler. Uhapsiće to Stefanović, k’o što je promptno uhapsio sinoć i onog nesrećnika što je preko „tvitera” svima „delio” informaciju da noćas u ponoć počinje totalna zabrana kretanja. E, ako bude (nadam se da neće) da l će onda da ga puste? Vlada se preko RTS „kune” da će nas ako do toga dođe izvoleti „informisati” 48 sata ranije. Hoće li? Uvesti? Informisati? A?

Sudija beogradskog Apelacionog suda Miodrag Azanjac upozorava da „Pravosuđe ne treba da bude đule u rukama države”. Ali koga. Opominje i Ursula for den Lajen da borba protiv korone ne treba da bude „legalizacija aurtoritarnih režima”. Koga, takođe? (A, ipak traže onih 15 milki?). Džabe.

Za razliku od Italije i Španije kod nas ne vlada umereni optimizam. Ne vlada nikakav i to ne samo zbog korone. Možda posustaje KOVID-19 u Njujorku i Lombardiji ali naši ljudi (opravdano) strepe da naše vlasti ne. Vlada je juče donela odluku da samo ona od sada može da izveštava medije i javnost o KOVID-19, posledicama i razmerama epidemije kod nas. Za njih je to „centralizacija informacija” a za novinare – cenzura. Po njima to je opravdana borba protiv infodemije (zaboravljajući „pošalice” iz sopstvenih redova tipa šoping u Milanu i kako su brzo „od čašice rakije” stigli do totalnog policijskog časa) a za medije samo još jedan način sprečavanja i onemogućavanja njihovog, ionako, otežanog (i bez korone) rada. A, u bratskom Turkmestanu (je l smo njihovim vođama „sejali” spomenike ili nekima iz nekog drugog stana?) potpuno je i zvanično zabranjeno pominjanje korona virusa. Zabranio ga je lično „otac zaštitnik” nacije (svaka slučajnost sa slučajnošću je potpuno slučajna i nenamerna) a svaki građanin koji nosi masku rizikuje da bude uhapšen od policajaca u civilu kao antidržavni element. E, to je centralizacija informacija. Podsećam da je u Kini doktorka koja je svetu obelodanila pojavu virusa „nestala” a onaj njen kolega što ga je prvi otkrio i obavestio nadležne „završio” je još ranije.

(Pred)izborna kampanja je i dalje u toku. Nema političkog primirja ni u toku brige za zdravlje nacije i goli život i rat saopštenjima i dalje traje bez obzira na širenje virusa. Svi strepe od 24/7 pa još najmanje na dve nedelje. Ističe se da je takav vid „karantina za sve” ipak neodrživ i nemoguć. Epidemiolog Zoran Radovanović ispred struke tvrdi da trenutno nema potrebe za celodnevnom izolacijom a pravnici skreću pažnju d aje to mera drastičnija od kućnog pritvora čiji abonenti imaju na dva sata izlaska dnevno. Hm… deluje sve u vetar, ono đule sa Azanjčevog (i E. A. Poa, dakako) klatna odavno niko više ne može izgleda da obuzda. Ili neće?

Kragujevac_ljudi po parkovima i ulicamau u periodu vanrednog stanja_300320 photo by Nebojsa Raus kupovina, hiruske maske, hiruska maska, vanredno stanje

Još pre standardnog obraćanja lekar mediji javljaju da je od posledice kona virusa preminuo Branislav Blažić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. U 15 sati struka Darija K.T. saopšti da je u prethodnih 24 sata preminulo petoro naših građana (ukupno do sada 28) a novoobolelih je 160, što znači da smo prebacili preko 1.000 pacijenata. Tačno 1.060 od kojih je 72 na respiratorima a u kragujevačkom KC (sad ne mogu više da se oglase i da ’oće, a nisu hteli) se nalazi njih devet. Doktorka D. K. T. iznese podatke da je stepen smrtnosti za sada 2,64 % a da je odnos preminulih 3:1 u „korist” muškog pola (21 pacijent i 7 pacijentkinja) kao da je prosečna starost žrtava 61,2 godine. Po njoj brojke same daju odgovore na sva pitanja (i stara i nova) kao i gde smo i koliko doprineli da se bolest (pro)širi. Kon jučerašnji dramski odlazak struke obrazloži solidarnošću sa doktorom Stevanovićem, a svoj nastup na „Pinku” odmah potom „ranije dogovorenim terminom”. Darija insistira da centralizacija informacija nije cenzura i (s)pomenu da novinari vole da jure za ekskluzivitetima (nije da nema i toga ali ne u ozbiljnim medijima, pogotovo ne sada) ali struka, mislim naša, u vidu koleginice sa N1 replicira da odgovori tipa „da ima obolelih zdravstvenih radnika” ili „ni jedan region naše zemlje neće biti pošteđen” nisu ni informacije a kamoli ekskluziviteti. I, nisu. Oni sa Kosova, milslim, iz naše struke, iskoristiše ovu priliku da se (samo)istaknu kako su već decenijama u izolaciji (nije i da nisu) a da razmaženi, urbani stanovnici centralne Srbije ne mogu da se fokusiraju ni na malo 24/7, dok se duge kolege uhvatiše sinoćne SMS (ne one lažne i infodemne na „tviteru” već prave, zvaničnog upozorenja o „italijanskom scenariju”) k’o Vučić penzionera i Kineza koja je po njima strašna, prestrašna, uznemirujuća… Pa, ne znam sad. Ja nisam MTS pa je nisam ni dobio. Toliko smarše sa tim da pomislih da je ona „jedinstvena” žurnalistica sa KiM i u pravu što se tiče centralnosrbijanske „razmaženosti”. Posle tematike pasa, dece (sa ili bez roditelja u, i, van privremenih bolnica) i pričešća eto, imalo se čega na obraćanju latiti. Makar SMS-a. Pomenuše se i ljudska prava a Kon (iz)reče da što se tiče etičkih principa u ovakva vremena slobode se mogu kupirati (mislio sam da je to izraz iz kinologije, majke mi, a i tamo je odavno taj čin zabranjen) i oduzeti u cilju opšte dobiti i zaštite zdravlja stanovništva. Toliko U. f. d. Lajen i ne samo njoj. Da li nam, ono od čega svi strahuju (a, nije korona i Vučić, mada ima veze s njim) sledi? Da? Ne? E, pa videćemo…     

 U Beogradu se još tri sportske hale (pre)uređuju u privremene bolnice a spremna je dvorana i u Čačku. Vlada Republike Srbije predveče done i najnovije odluke u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa: zatvaraju se frizerski i kozmetički saloni, fitnes klubovi i teretane, kao i kladionice, kockarnice i automat klubovi. Odlučeno je i da zastave na svim javnim institucijama od danas pa do daljnjeg budu spuštene na pola koplja.

Ružan i odvratan dan, smeni isto takva i još ledenija noć. Mali je za sutra najavio Vučića. Šta ćeš? Meteorolozi najavljuju lepše vreme, makar iz ugla njihove struke. Korona ne popušta ni malo. Tek nam sledi „okoronjavanje” (G. Suša) i ko zna šta još uz to. I to će’ da vidimo. Kol’ko ’odma.

Piše: Zoran Mišić
Naslovna fotografija: Lazar Novaković
Tagovi:

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.