DR PREDRAG DELIĆ: MNOGO ZAVISI OD SARADNJE EPIDEMIOLOGA I GRAĐANA

Društvo Video
  • Situaciju u Kragujevcu možemo da karakterišemo kao nesigurnu. Evidentirano je prisustvo virusa. Od 17 uzoraka, koliko smo slali na Torlak, na analizu, dva su pozitivna. Ni jedan od dvojice pacijenata nije sa teritorije grada Kragujevca. Jedan je iz opštine Rekovac, koja formalno pripada Zavodu za javno zdravlje Ćuprija, dok je drugi iz Aranđelovca i pripada teritoriji Šumadije, kaže u razgovoru za Glas Šumadije epidemiolog dr Predrag Delić.
Pored uzimanja uzoraka za testiranje, šta je još važno?
  • Pored slanja uzoraka i potvrđivanja virusa u populaciji, glavna okosnica našeg posla je praćenje kontakata, odnosno ljudi koji dolaze iz evropskih zemalja, posebno iz područja sa visokom transmisijom. Od juče je uvedeno da ljudi koji dolaze iz Italije i Francuske budu 28 dana pod nadzorom. Oni koji dolaze iz drugih zemalja Evropske unije su 14 dana pod nadzorom. To podrazumeva da takozvani sumnjiv slučaj ostane u kućnoj izolaciji 14, odnosno 28 dana.
Postoji i dilema da li je potrebno da se ti ljudi odmah testiraju, ili je dovoljno da budu u kućnoj izolaciji.
  • Pod pritiskom smo, ljudi žele da se testiraju, žele na taj način da se osiguraju da nemaju virus. Mada, takvo testiranje pokazivalo bi trenutno stanje i ništa više. Postoje algoritmi koji definišu kada se i u kojim slučajevima uzima uzorak. Propisani su od strane Instituta za javno zdravlje Batut i Ministarstva zdravlja. Definisano je da osobe koje su doputovale iz zemalja u kojima je velika transmisija virusa, koje su dobile temperaturu i respiratorne simptome za vreme čertnaestodnevnog nadzora, upućuju na infektivnu kliniku. Na infektinoj klinici epidemiolozi i dogovoru sa infektologom, odlučuju o uzimanju uzoraka. Uzima se bris, koji se šalje na Torlak, odakle dobijamo potvrdu da li je u pitanju korona virus. Smatra se da je nonsens uzimati uzorak ukoliko osoba nema respiratorne tegobe i povišenu telesnu temperaturu.
Kako procenjujete kada je potrebno da se uzorak šalje na analizu?
  • Pacijent je došao iz zemlje u kojoj postoji transmisija, da je bio u kontaktu sa zaraženom osobom, da je dobio temperaturu, počeo da ispoljava znake respiratorne infekcije…
Ako dobro razumemo – temperatura je ključna.
  • Jeste. Opisani su asimptomatski slučajevi gde ljudi tvrde da nisu imali temperaturu. Još uvek učimo od kolega iz Kine, od kolega iz Italije… Dok nije došlo do smanjivanja kontakata na najmanju moguću meru… Kinezi su u jednom trenutku uništavali novčanice, pa su ubacivali u opticaj nove. Koristimo njihova znanja, uz dogovor sa nadređenima iz Instituta Batut i primenjujemo na niže instance i trudimo se da zaštitimo građane Kragujevca i Šumadije.
S obzirom da znamo da je zaražena Nišlijka boravila u Kragujevcu, da li je utvrđena njena putanja i da li su sva mesta dezinfikovana? Da li je utvrđeno sa kim je sve bila u kontaktu i da li su svi ti ljudi testirani?
  • Reč je o švajcarskoj državljanki. Sama se prijavila epidemiologu iz Niša, koji nas je obavestio da je kratko vreme boravila u Kragujevcu. Sve kontakte koji su bili s njom stavili smo pod epidemiološki nadzor. Njihovo stanje je stabilno i nemamo manifestaciju oboljenja.
Šta je sa ovim viruosom neobično u odnosu na druge epidemije?
  • Ovaj virus karakteriše njegova otpornost u spoljnoj sredini. O virusu još uvek učimo. Ono što smo učili na fakultetu, na postdiplomskim studijama o korona virusu je jedno u odnosu na ovo što imamo danas. Evidentno je reč o izmenjenom virusu koji je dobio, da tako kažemo, više moći u odnosu na ranije. Pored toga što je otporan u spoljnoj sredini, uspeva da opstne na metalnim predmetima i preko 12 sati, na podu dugo vremena… Postoji mogućnost lakog i brzog zaražavanja u područjima u kojima ima puno ljudi koji su oboleli. Dodirom, pozdravljanjem, poljupcem, dodirom metalnih predmeta, brava, taj virus se lako prenosi, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere. Zato se i preporučuje češće pranje ruku, dezinfekcija, upotreba maramica, pravilno kijanje i kašljanje… Upravo da bi se na minimum svela transmisija među ljudima. Činjenica je da je potvrđeno preko 50 slučajeva koji su kod nas testirani na Torlaku i da virus postoji.
Bilo je dosta nepoznanica kada je reč o respiratorima. Nije baš pitanje za vas – da li Klinički centar u Kragujevcu ima dovoljan broj respiratora?
  • Jedino što mogu da kažem da je na nivou Šumadije 24 raspoloživih respiratora. Koliko znam svi su u funkciji, i stacionarni i mobilni, koje ima Hitna pomoć za potrebe prevoza pacijenata kojima je neophodna mehanička ventilacija. U ovom trenutku taj broj je dovoljan, ali ukoliko bi došlo do epidemije, trebalo bi da bude veći. Ali, dobili smo uveravanje da je trenutno u procesu nabavke još respiratora.
Sa jučerašnje konferencije za štampu, na kojoj je objavljeno uvođenje vanrednog stanja, rečeno je da deca nisu u opasnosti. Da li je to, baš, tačno?
  • Nije isključivo sve tako. Deca jesu prenosioci, ali i deca mogu da obole. Imali smo nulti slučaj u Italiji, kada je počela epidemija. U pitanju je bio čovek od 58 godina. Ni mlad, ali izuzetne kondicije, nedelju dana pre toga je trčao maraton… On je bio nulti slučaj, morao je da ide na mehaničku ventilaciju… Prema najnovijim informacijama iz Modene, imamo tamo divnu koleginicu, koja nam šalje najnovije vesti, da je skinut sa respiratora. U medicini jedan i jedan nikad nisu dva. Ne možete sada da kažete da deca ne oboljevaju, nego samo stari. U zemljama Evropske unije najugroženije su kategorije između 35 i 47 godina. To pokazuje statistička obrada obolelih.
Zemlja se u vanrednom stanju zatvara, ali ljudi moraju da rade… Kakve su mere?
  • Koliko sam upoznat, vanredno stanje trebalo bi da doprinese da se u potpunosti sprovede ono što se preporučuje. Između uzimanja uzoraka i potvrde prisustva virusa je potreba da se stave pod nadzor osobe koje dolaze iz međunarodnog saobraćaja.
Kako možete da ih evidentirate, ukoliko se sami ne jave?
  • Postoje dva mobilna i jedan fiksni broj telefona koji mogu da se jave. Postoji u ovom trenutku potražnja za epidemiolozima i pravim informacijama, što je u ovom trenutku najvažnije pružiti građanstvu. Te brojeve pozivaju, osim ljudi koji dolaze iz inostranstva, i oni koji traže odgovore na raznorazna pitanja. Što iscrpljuje ljude koji se javljaju i uopšte epidemiološku službu i dovodi do krajnje granice izdržljivosti. Bude po 600-700 poziva dnevno.
Na početku smo epidemije. Kako ćete da izdržite, ima li vas dovoljno?
  • Epidemiologa ima malo. Oko 150. U Srbiji se epidemiolozi pominju kada dođe do vanrednih zdravstvenih događaja. Dobro smo organizovani, u zemlji postoji 25 zavoda i instituta, u stalnoj smo komunikaciji, a kapa je Institut za javno zdravlje Batut, koji je u neposrednom kontaktu sa Ministarstvom zdravlja. I na tome se bazira sva odbrana naše zemlje protiv virusa. Moramo da imamo saradnju građana, koji moraju da slušaju preporuke: ako im se kaže da ostanu u kući 14 dana, da to i urade. A ne da izlaze i prave kontakte i ukoliko se utvrdi da su pozitivni, dolazi do rasejavanja i posle možemo samo da lečimo.
Nepopularno pitanje – da li se nazire kraj i kakv bi kraj mogao da bude?
  • Ne može niko da prognozira. Prema informacijama sa kojima raspolažemo – u najskorije vreme se očekuje blagi porast, a da posle toga sledi pad. Nadam se da će uz mere koje smo preduzeli, uz stavljanje pod nadzor ljudi koji su došli iz zemalja visoke transmisije pod nadzor, smanjivanjem njihovih kontakata, dati efekte. Od našeg rada i saradnje građana sa nama, zavisi da li će epidemija da nastavi dalje, ili ćemo da je suzbijemo.

Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.