DRŽAVNI VRH I TRGOVCI ORUŽJEM NAJODGOVORNIJI ZA KOLAPS VOJNE INDUSTRIJE

Društvo Ekonomija

Komentarišući tekst nemačkog Špigla o korupciinaškom skandalu sa trgovinom oružjem u Srbiji “uz podršku državnog vrha”, predsednik Aleksandar Vučić kazao je da neće da dozvoli da srpska vojna industrija bude uništena, i s tim u vezu pomenuo američkog diplomatu Tomasa Kantrimena koji je pre koji dan izjavio da administracija  SAD već 20 godina prati poslovne poduhvate najznačajnijeg trgovca oružjem u  Srbiji i na Balkanu Slobodana Tešića, kojem je  Stejt department nedavno uveo novi embargo, “zbog korupcije, kršenja ljudskih prava i ugrožavanja medjunarodne bezbednosti”.     

Ministar odbrane Aleksandar Vulin nadovezao se danas tvrdnjom da je cilj “operacije Krušik” da se “oslabi vojna industrija Srbije”. Poentirao je konstatacijom da ćemo “ako to preduzeće ne proizvodi municiju za nas, mi morati da je kupujemo”.

I Vučić i Vulin ovako konotiranim izjavama,  smatraju poznavaoci oružarskog biznisa, pokušavaju da krivicu za više nego nezavidnu situaciju u ključnim fabrikama domaće voine industrije, pre svih u Krušiku i Zastavi oružju, prebace na zemlje zapada, pre svega na Amerikance i nihove „domaće pomagače“- uzbunjivača  Aleksandra Obradovića i slobodne medije koji već nedeljama pišu o malverzacijama u trgovini srpskim oružjem. Istovremeno, predsednik i ministar odbrane Srbije nastoje da, pred neupućenim i preovlađujućim delom javnosti, amnestiraju stvarne uzročnike problema u vojnoj industriji: partijske kadrove u toj industrijskoj delatnosti (braća Jugoslav i Mladen Petković u Jugoimportu SDPR, Krušiku i Zastavi”, penzioner Radoš Milovanović u Lučanima…), kao i trgovce oružjem bliske državnom i vrhu Srpske napredne stranke – firmi GIM koja se dovodi u vezu sa ocem ministra polocije Nebojše Stefanovića – Brankom (Stefanović) i kompanijama Slobodana Tešić, kojeg je upravo Aleksandar Vučić na velika vrata, 2013. godine, vratio u oružarski biznis.

Pokušavajući da zaštite svoje partijske kadrove i poslovne partnere, a time i državni i vrh  SNS-a od odgovornosti za neveselu situaciju u vojnoj industriji, Vučić i Vulin “mudro prećutkuju” da su im se sindikalne organizacije Krušika i Zastave oružja obraćale i  molile za pomoć, upozoravajući ih na “rastuću besposlicu, besparicu, dugove, gubitke i urušavanje sistema” u svojim fabrikama. Iako su ta upozorenja na predsednikovu i ministrovu adresu stigla još pre nekoliko meseci, ni Vučić ni Vulin se na njih nisu ni osvrnuli. Počeli su da reagiju tek kad se oglasio uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović i raspoloživom dokumentacijom dokazao da su partijski kadrovi i povlašćeni trgovci, GiM i Slobodan Tešić, kupovanjem Krušikove municije po proizvodnim cenama dovele tu fabriku u gotovo bezizlaznu situaciju.

Nadzorni odbor Krušika juče je, kako saznajemo, zasedao punih šest sati, tražeći izlaz iz situacije u kojoj se ta fabrika našla u poslednje vreme, posebno od 2014., kad je na njeno čelo doveden kadar SNS-a Mladen Petković, koji se radom i poslovnim poduhvatima kvalifikovao za prekomandu u odnosno u najstariju i najznačajniju fabriku oružja u Srbiji i šire, Zastavu oružje, iza koje (prekomande), kako već duže tvrde naši izvori, stoje upravo Slobodan Tešić i šef BIA Bratislav Gašić, a u koju je došao krajem 2018., i odmah instalirao praksu iz Krušika, oličenu u kadrovskoj seči dugogodišnjih stručnjaka i rukovodilaca, progonu sindikalnih funkcionera, te potpunom zatvaranju fabrike i njenog poslovanja od uvida zaposlenih i javnosti.

List DANS i Glas Šumadije  kontaktirali su danas predsednika Nadzornog odbora Krušika, potpukovnika Veljka Petrovića, kojem smo SMS-om postavili sledeća pitanja:

  • da li je tačno da su GIM, Slobodan Tešić i kompanija Internešenel golden grupa iz Abu Dabija povlašćeni kupci Krušikovih proizvoda (ova tri kupca 31. decembra 2018. Krušiku su zajedno dugovale 824 miliona dinara)
  • da li je tačno da Krušik, zbog prezaduženosti, radi tek sa 10 odsto kapaciteta
  • da li je tačno da je Krušik u dugovima od oko 100 miliona evra, a ako to nije tačno,koliko iznose dugovi i gubici te fabrike
  • da li je tačno da je u Krušiku prekobrojno više stotina radnika
  • da lije tačno da se u Krušiku najavljuju rigorozne mere štednje i ukidanje nadoknada za topli obrok, putne troškove i regres zaposlenih.

Potpukovnik Petrović nam je, oko 13 sati, kratkom SMS porukom, odgovoprio da je “na sastanku”. Potom se nije javljao.  

ARAPI: PRIČE O POVLAŠENIM CENAMA – BESMISLICE

U arapskoj firmi Internešel golden grupa za Glas Šumadije kažu da su priče o kupovini Krušikovih  prozvoda ispod cene – “besmislice”. Tvrde i da njen zastupnik za  Srbiju, Kragujevčanin Rade Gromović, ne pregovara sa poslovodstvima domaćih vojnih fabrika o uslovima kupovine oružja i municije, već da to čine predstavnici menadžmenta kompanije iz Abu Dabija, a da se Gromović pojavljuje u ulozi inspektora koji, nakon sklapanja ugovora, kontroliše njegovu realizaciju.  Domaći predstavnici te kompanije uopozoravaju da je bum u trgovini srpskim oružjem prošao 2015.i 2016., i da bi domaća vojna industrija uskoro mogla da počne da viče za rukav trgovce oružjem. Zbog toga, poručuju, vojnu industriju “treba ostaviti na miru”.

MOBING NAD SINDIKALNIM AKTIVISTIMA

 Sindikat  Zastave oružja ponovo se danas obratio ministru odbrane Aleksandru Vulinu i upozorio ga da predsednik fabričkog Nadzornog odbora, potpukovnik Ivica Marjanović, kojeg je na to mesto postavila Vlade Srbije, mobinguje sindikalne aktiviste i funkcionere u kragujevačkoj fabrici, I to tako što pritiscima i ptretnjama o promeni radnih mesta, pokušava da ih primora da istupe iz sindikalne orfanizacije. Predsednik oružarskog Sindikata Dragan Ilić kaže da će, ukoliko Vlada ne reaguje, biti primoran da se obrati i medjunarodnim sindikatima za pomoć i podršku.

Sindikat Zastave oružja u više navrata je, od Vlade Sbije tražio smenu pukovnika Marjanovića sa mesta predsednika NO. Vlada je reagovala tako što je Marjanovića nedavno ponovo imenovala za predsednika NO u Zastavi, u kojoj  situacija gotovo da ništa nije bolja od one  u Krušiku. Naprotiv, dugovi fabrike dostigli su 17 milijatrdi dinara, s time što, zbog kamata, i dalje rastu, dok su gubici narasli na oko 30 miliona evra.

Piše: Zoran Radovanović
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.