DRŽAVNI VRH OBEZBEDIO PREDNOST TEŠIĆU, GIM-U, CRNOGORCIMA…

Društvo Istraživanje

Nedeljnik NIN u poslednjem  broju, u tekstu pod naslovom “Država nekom majka, nekom maćeha“, navodi da je firma GIM, čiji je glavni posrednik u pregovorima o kupovini oružja od domaćih vojnih fabrika Branko Stefanović, penzionisani činovnik TLEKOM- a, nekadašnji kafanski muzičar i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše  Stefanovića,  u 2016. , po poslovnim prihodima od državnog izvoznika naoružanja i vojne opreme, kompanije, Jugoimport SDPR, bila manja čak 740 puta, a dve godine docnije, samo 8,5 puta.

Kako je, dakle, bilo moguće da se razlika u prihodima GIM -a, do pre samo koju godinu apsolutno marginalnog igrača u domaćem i svetskom orzuažrskom biznisu, gotovo sto puta povećaju u odnosu na Jugoimport SDPR, državnog izvoznika naoružanja i vojne ipreme, koji se tim poslom bavi  više od 70 godina, i koji je, svojevremeno, u vreme bivše SFRJ,  beležio  devizni prihod veći i od dve milijarde dolara godišnje, da bi lane zabeležio gubitak u poslovanju od 1,35 milijradi dinara, a 2018. od oko jedanaest miliona evra,  uz dramatičan pad izvoza sa 220 miliona dolara u 2016., na 110 miliona dolara u 2018. godini.

List  DANAS i Glas Šumadije su, podsetimo, već pisali o tome kako su privatni trgovci oružjem  potiskivali Jugoimport SDPR i kako je država, a sa njome i domaća vojna industrija koja je u njenom (državnom) većinskom vlasništvu,  štetovala pri izvoz naoružanja i vojne opreme, u korist  državnom vrhu bliskih trgovaca oružjem, a o čemu nedvosmisleno  svedoče podaci o broju izdatih izvoznih dozvola u 2017. i 2018. U 2017. godini, naime,  Jugoimportu SDPR  izdato je 156 dozvola za izvoz naoružanja i voine opreme širom sveta, a privatnim kompanijama ukupno 73. U 2018., medjutim, Jugoimport je dobio gotovo tri puta manje izvoznih dozvola, odnosno tek 55, dok su Vektura trans, GIM, Partizan tek, Tehnoglobal, Tehnoremont i Krupnik zajedno dobile 66 dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme.

Posebno je indikativan slučaj firme Vektujra trans koju je, u februaru 2017., osnovao  Slobodan Tešić, da bi u decembru te godine bila u stopostotnom vlasništvu Milana Subotića, koji je 2018. bio i šef logistike u Tešićevoj kompaniji Partizan tek. Ventura trans je već 2018. godine postala jedan od  najozbiljnijih igrača u oružarskom biznisu u  Srbiji, pošto je te godine uvećala prihod za osam puta i dobila čak 21 izvoznu dozvolu (ostvarila prihod od 2,2 milijarde dinara), odnosno više i od GM-a i od Tehnoremonra Petra Crnogorca I drugih privatnih firmi.

O sve povoljnijem položaju privilegovanih privatnih trgovaca oružjem u odnosu na državni Jugoimport SDPR još “slikovitije”, bez ikakve dileme,  svedoče cene po kojima jedni i drugi kupuju razorne mine od valjevskog Krušika. Ptivatni trgovci bliski državnom i vrhu Srpske napredne stranke, pre svih kompanije  Slobodana Tešića i firma GIM, primerice, Krušikove razorne mine od 60 milimetara kupuju po ceni od 45,20 dolara po komadu (troškovi proizvodnje tih mina su pre koju godinu iznosili 44,99 dolara, a u međuvremenu su mogli samo da porastu zbog povećanja cene eneregije, rada, repromate rijala…), dok Jugoimport te iste mine  plaća po 51,90 dolara po komadu. Još je drastičnija disproporcija kad su u pitanju razorne mine od 120 milimetara koje su privatni trgovci Krušiku plaćali po 195 dolara (fabrička cena 192,67 dolara), dok je Jugoimport SDP, prema dokumentaciji kojom taspolažu izvori našeg lista,  te iste mine kupovao za 217 dolara, to jest 22 dolara više nego GIM,  Tešić i “kompanija”.

Firma GIM je 3. oktobra 2018., sa Krušikom potpisala treći i poslednji ugovor u toj godini (28/13-GIM-KV/20183) o kupovini i izvoyu mina. Dva meseca ranije, potpisan je predugovor u vezi sa tim poslovnim aranžmanom kojim je predvidjeno  da Krušik GIM-u isporuči ukupno 267 mina, od čega 60.000 mina od 60mm I 50.000 razornih mina od 120 milimetara. GIM je, ponovimo, mine od 60mm plaćao za 6,70 dolara manje od Jugoimporta, a one od 120 milimetara čak 22 dolara manje od državnoog preduzeća. Kad se onih 60.000 mina od 60mm pomnoži sa 6,70 dolara i  50.000 mina od 120 mm sa 22 dolara, koliko iznosi razlika u cenama u koristi firme koju zastupa otac ministra inutrašnjih poslova u odnosu na Jugoimport, dolazi se do cifre od oko 1,5 milion dolara, za koliko su Krušik I Jugoimport  SDPR štetovali u samo jednom poslu valjevske fabrike  sa privilegovanim trgovcima oružjem. 

Još drastičniji, možda i najdrastičniji primer forsiranja privatnih trgovaca oružjem u odnosu na državnu kompaniju Jugoimport SDPR zabeležen je 2013., kad je ugovoren izvoz domaćeg naoružanja i vojne opreme u Libiju, u vrednosti od oko 95 miliona dolara. Ugovor o tom poslovno-izvoznom aranžmanu u Beogradu su, u proleće 2013., u prisusutvu tadašnjeg ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića potpisali predstavnici Ministarstva odbrane Libije i rukovodstvo Jugoimporta SDPR. Sastanku je, što se može videti i na fotografijama sa tog skupa, prisustvovao i trgovac oružjem  Slobodan  Tešić, koji je u to vreme već čitavu deceniju bio na “crnoj listi” UN, zbog šverca oružja u medjunarodno izloovanu Liberiju Slobodan  Tešić, i čijim kiparskim firmama  je nedugo potom data uloga posrednika u ugovorenom izvozu srpskog oružja u Libiju. Jugoimport  se, naravno, bez ikakvog zvaničnog obrazloženja povukao iz tog posla. Aleksandar Vučić je te 2013., na velika vrata vratio Tešića u svetski oružarski biznis, a krajem te godine, zahvaljujući lobiranju srpskih vlasti, Tešić je skinut sa “crne liste” UN, na koju je bio stavljen 2003. godine.

Tešić je potom biznis sa oružjem razgranao u meri i na načn da su ga američke vlasti, krajem 2017., stavile na svoju “crnu listu”, da bi nedavno uvele embargo i svim njegovim kompanijama i saradnicima, čime mu je, praktično, blokiran rad. Ali, pored Tešića, uz podršku državnog I vrha SNS-a, u medjuvremenu su  rasli  i drugi trgovci oružjem – firma GIM, kompanije Svetozara I Petra Crnogorca, pre svih, ali i još neke.

 Ali, nisu privatni trgovci oružjem u prednosti nad Jugoimportom samo zbog povlašćenih cena po kojima od Krušika i ostalih domaćih vojnih fabrika nabavljaju robu. Slobodan Tešić, GIM, kompanija Internešenel golden grupa (IGG), sa sedištem u Abu Dabiju,  u prednosti nad državnim preduzećem za izvoz naoružanja I voine opreme su i zbog toga što robu uzimaju bez avansa, a neretko i bez plaćanja preuzetog i krajnjem korisniku dostavljenog oružja i vojne opreme. GIM, Tešić I IGG samo Krušiku, na ime preuzete, a neplaćene robe, duguju oko 820 miliona dinara, odnosno više od sedam miliona evra. U poslednje vreme, odnosno od kad je iz Krušika u Kragujevac i Zastavu oružje prekomandovan famozni Mladen Petković, naprednjački kadar koji je, prema rečima uzbunjivača Aleksandra Obradovića i predstavnika zaposlenih u Krušiku, dao prvilegovani status privatnim trovcima oružjem u valjevskoj fabrici, i Zastava prodaje oružje bez uplate avansa. Objašnjenje predsednika Nadzornog odbora Zastave, pukovnika Ivice Marjanovića, da kragujevačka fabrika oružje isporučuje bez avansa, a da ga naplaćuje “u fazama”, prema mišljenju poznavalaca ove problematike, najobičnija je besmislica. Uostalom, radnicima Zastave, delom i zbog takvog poslovanja, doprinosi za PIO, po prvi put od početka 2015., ne uplaćuju se već četiri poslednja meseca.                                                                                                                    

SUKOB STEFANOVIĆA I GAŠIĆA

U senci afera vezanih za kupovinu oružja i vojne opreme po cenama kojima se nanosi gotovo nepoproavljiva šteta domaćoj vojnoj industriji, traje, tvrde upućeni, žestoki sukob izmedju dva naprednjačka klana koje predvode ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i otac mu Branko, na jednoj, te Bratislav Gašić u sadejsvu sa Slobodanom  Tešićem, na drugoj strani. Sukob je uzrokovan konkurencijoim u trgovini oružjem, u kojoj je Slobodan Tešić, sa Gašićem kao “svojim čovekom”, sve do nedavnog američkog embarga bio neprikosnoven. Ali, ne toliko da,  u medjvremenu,  nije narastao i GIM,čiji je pravni savetnik i zastupnik Branko Stefanović, i to u meri da je, najverovatnije uz podršku Amerikanaca, uspeo da izgurao  Tešićeve kompanije sa tržišta Saudijske Arabije. Tešić je svojevemeno, zbog tog blokirao kamione GIM-a u Krušiku.

Kako naš list nezvanično saznaje, BIA i njen šef pokušavaju u poslednje vreme da doznaju odakle “cure” informacije o sukobu Stefanovića i Gašića

Piše: Zoran Radovanović
Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *