Glas na lokalnim izborima: Moć ili birači „na povocu“

Istraživanje Politika Video
  • Učlanila me odbornica Srpske napredne stranke. Već je stigla do gradonačelnika a on prihvata to što mu ona sugeriše. Očekujem svaki dan da počnem da radim u gradskom komunalnom preduzeću, priča Kragujevčanin, koji poput drugih sagovornika Glasa Šumadije ne želi da mu se pomene ime.

Što je i razumljivo jer ovaj, kako sam kaže poštovalac lika i dela Vojislava Šešelja, ne planira na narednim izborima da glasa za stranku čiji je član postao zbog posla:

  • Znam ko sam i šta sam, a mogu da se učlanim bilo gde.

Njegov kolega po razlozima za angažman u vladajućoj stranci, zaposlio se u srednjoj školi bez odgovarajućeg obrazovanja, svestan je da je budući „kapilarni glas“:

  • Svi koji smo zaposleni na određeno vreme smo „kapilarni glasovi“. Država ispunjava uslov prema MMF-u da nema zapošljavanja, svako od nas ima obavezu da obezbedi još 15-20 sigurnih glasova

Da li glas na lokalnim izborima ima moć ili cenu?

Većina naših sagovornika smatra da ima – cenu.

Poslednjih četvrt veka direktor u više kragujevačkih javnih komunalnih preduzeća kaže da je stranačkog zapošljavanja bilo uvek. Smatra da je  Srpska napredna stranka napravila razliku u odnosu na sve druge jer kroz radni angažman na određeno vreme „drži na povocu“ članove i birače.

  • Recimo, 1996. godine kragujevačkim preduzećem Vodovod i kanalizacija upravljao je SPO. Dođe inspekcija rada i kaže da nemamo čuvare na vodosistemima… I zaista, kada smo došli na vlast 1996. godine, nismo imali čuvare, nismo, zapravo, imali ništa u firmama. Inspekcija nam naloži da moramo da imamo odgovarajući kadar i mi primimo. Ne mogu da grešim dušu, po mesnim odborima stranke smo imali spiskove i tako ih zapošljavali.

Tvrdi da u Kragujevcu od 2010. godine, kada je na vlasti Zajedno za Šumadiju, a on i dalje direktor, nema zapošljavanja „po stranačkoj liniji“, iako ih partija preporučuje:

  • Oni dođu u prostorije stranke, iako sa ZZŠ nemaju nikakve veze. Uglavnom je reč o socijalnim slučajevima. Članovi stranke su se, čak, ljutili jer smo zapošljavali ljude koji nisu bili aktivisti. I to odgovorno tvrdim.

Sagovornik Glasa Šumadije, inače politički aktivan od 1990. godine, tvrdi da zaposleni u kragujevačkom javnom sektoru do dolaska SNS-a na vlast nisu bili glasači vladajuće stranke.

  • Srpska napredna stranka ne pravi tu vrstu greške. Oni u izbornom postupku proveravaju te ljude da li izlaze na izbore. Imaju spiskove, idu od kuće do kuće, ljudi se drže na „povocu“ – zaposleni su ili preko agencije, ili na određeno. Šah-mat pozicija. Ne zapošljavaju se na određeno da bi se podstakli da rade, već da glasaju. I to se prvi put dešava u Kragujevcu. Mi smo odmah zapošljavali za stalno, jer je bila ideja da se reše socijalni slučajevi, iako nismo bili Centar za socijalni rad.

Glas Šumadije je već pisao da je u 2020. godini, neposredno pred uvođenje vanrednog stanja u Srbiji i par meseci pred lokalne izbore, Javno komunalno preduzeće „Šumadija“, koje već ima 581. zaposlenog, angažuje i 178 radnika preko agencije. Reč je, uglavnom o vozačima, radnicima na čišćenju javnih površina, ali i kontrolorima u službi javnog saobraćaja… (http://www.glassumadije.rs/jkp-sumadija-178-radnika-angazuje-preko-agencije/)

Photo by Nebojsa Raus

Da angažman radnika preko agencija zarad obezbeđivanja sigurnih birača nije kragujevačka specifičnost, potvrđuje i izjava potpredsednice Narodne stranke u Čačku Violete Marković, povodom nedavnih požara u fabrici namenske industrije „Sloboda“ u tom gradu. Marković je u izjavi za TV N 1 rekla da je rad u fabrici doveden „na vid robovlasništva“, jer u namenskoj „rade i radnici koji se angažuju preko nekih agencija i koji ne uživaju nikakva prava u odnosu na one koji imaju ugovor o radu“.

Te informacije je, kako je rekla, dobila od upravo tih radnika koji su ranije radili preko agencija, ljudi koji su bili na prvivremenim poslovima i koji nisu radnici fabrike.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-agencijskom-zaposljavanju.html

Ocenila je i da je to dodatno zapošljavanje u fabrici, preko agencija, povezano sa vrhom vlasti.

  • Pošle godine kada su dobili otkaze trebalo je da se obrate za dokumentaciju frizerskom salonu u Čačku da bi mogli ponovo da se prijave birou za nezaposlene, navela je Marković.

Nisu, međutim, samo radnici „na određeno“. Transparentnost Srbija predstavila je u junu mesecu rezultate istraživanja o transparentnosti rada, stručnosti menadžmenta i i zakonitosti pozicija vršilaca dužnosti direktora u javnim preduzećima i drugim državnim preduzećima na koja se primenjuje Zakona o JP.

Reč je o istraživanju „Razrešenje v.d. statusa u javnim preduzećima“ koje je realizovano uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti, govoreći o rezultatima istraživanja primene Zakona o javnim preduzećima u 34 firme u republičkom vlasništvu, naveo je da se od situacije da su javna preduzeća partijski plen prešlo u novi stadijum, „gde nije reč samo o tome da je nešto što je javno dobro pod direktnom političkom konrolom, već se u velikoj meri ušlo u situaciju bezakonja“.

Ne samo da imamo partijski postavljene vršioce dužnosti direktora koji su na položaju koji ih čini direktno zavisnim od Vlade, ili onoga ko je odlučio da se nađu na tim mestima, „već smo došli u situaciju da preko polovine preduzeća uopšte nema zakonitog direktora ili v.d.“.

  • Vlada treba „da postavi bilo koga, samo da imamo makar trenutno pokrivenu situaciju da to budu zakoniti vršioci dužnosti. Izloženi smo ogromnoj opsanosti od mogućih šteta usled toga što se odluke donose od strane nekih lica koja na to nemaju nikakva veća prava nego vi ili ja, upozorio je Nenadić.
  • Svi ovi problemi posebno su aktuelni s obzirom na predstojeće izbore, zbog mogućih zloupotreba za potrebe izbornih kampanja i nema vremena da se čeka bilo kakva izmena zakona u tom pogledu, bolje je da se za početak primeni sadašnji, rekao je programski direktor TS.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnim_preduzecima.html

Prema rezultatima istraživanja TS, i u više od polovine preduzeća, 18 od 34, čiji je osnivač Republika Srbija uopšte nemamo zakonitog direktora ili v.d. direktora, dok su u pet preduzeća direktori imenovani bez konkursa i nema podataka o statusu. Takođe, u 16 preduzeća čiji je vlasnik država od 2012. do danas ni dan nisu imali direktora izabranog na javnom konkursu.

To su Srbijagas, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Srbijašume, Putevi Srbije, Stara planina, Emisiona tehnika i veze, JP NP Kopaonik, JP NP Đerdap, JP NP Šar planina, Železnice Srbija ad, Srbija voz ad, Srbija Kargo ad, Infrastruktura železnice Srbije ad, Koridori Srbije doo, Metohija doo. Za dva, kako je naveo, nema dostupnih podataka za određeni period pa se ne može tačno utvrditi da li su ikada raspisivani konkursi – Rezervat Uvac doo i Park Palić doo.

Novinar Slobodne Evrope Branko Vučković ocenjuje da su „stranke preuzele ulogu i posao Nacionalne službe za zapošljavanje“:

  • Posebno je opasno što se do direktorskih i menadžerskih fotelja ne stiže na osnovu obrazovanja, znanja i sposobnosti već isključivo po partijskoj pripadnosti. Više nego tužno je da je partijska knjižica neophodna i za radna mesta čistačice.  Identična situacija je i u Kragujevcu, a izbor direktora svih javnih preduzeća i institucija govori u prilog tome i dokaz je koliko je ta praksa raširena.Vladajuća  partija i njihovi koalicioni partneri na taj način obezbeđuju sigurne glasove na lokalnim i republičkim izborima, a istovremeno izbegavajući pravne procedure, zloupotrebljavaju instituciju konkursa i transparentnost, otvarajući prostor za manipulacije. Ljudi zaposleni preko partijskih veza su u neku ruku njihovi politički taoci koje koriste za mitinge i druga stranačka okupljanja.

Vučković podseća i na autobuse koji, kako kaže, u vreme mitinga „krstare Srbijom“ i koji su popunjeni upravo radnicima iz javnih i komunalnih preduzeća. 

Polazak pristalica SNS-a na miting u Beograd i doček ruskog predsednika

Građanska aktivistkinja Aleksandra Kostić smatra da glas na biračkom mestu ne dobija cenu samo zapošljavanjem, već i drugim obećanjima – poput lošeg asfalta.

  • Kvantitetom asfaltiranja i zapošljavanja građani odustaju od kvaliteta te je dovoljno da se “prospe” asfalt po kamenu koji će prva jača kiša da odnese jer nije urađena kišna kanalizacija ili će zaposlenje biti na nebezbednom radnom mestu sa minimalnom platom pa se lako dogode neki novi Lučani baš kao pre četiri godine.  

Kostić kaže i da „ova vlast uz minimalna i nedovoljna ulaganja dobija glasove koje naplate iznosima koji se mere stotinama miliona“.

  • Ono što jeste odlika trenutne vlasti jeste jasan i vidljiv kukavičluk jer se odluke donose tek kada se narod pobuni.

Što se nedavno dogodilo u Kragujevcu. Žitelji naselja koje važi za uporište Srpske napredne stranke blokirali su ulicu, jer im je u predizbornoj kampanji vladajuća stranka obećala asfalt. Prošlo je godinu dana, nikakvih radova u međuvremnu nije bilo, a problem je „rešen“ nakon protesta i posete gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića. (http://www.glassumadije.rs/treci-dan-blokade-bresnicke-ulice-niko-im-se-nije-obratio-iz-gradske-uprave-blokada-se-nastavlja-od-ponedeljka-do-daljeg/,

Ponekad je partijska kontrola toliko glupa da postane predmet podsmeha. Kao kada je, pre sedam godina, Nadzornim odborom Apoteka u Kragujevcu, umesto lekara specijaliste, rukovodio specijalista za klimatizaciju i grejanje. Koji je odnedavno šef odborničke grupe SPAS-a u Kragujevcu, stranke koja se na čelu sa Aleksandrom Šapićem kolektivno učlanila u SNS.

Tagovi:

6 komentara

  1. Previse prostora dajete Raonicu. Te ovo mlati, te analizira Spas/Sns .. potpuno nebitan lik a vama glavni sagovornik za sve

    1. Pa zna čovek dosta jer je dugo u priči, a i bio je dugo sa vama iz ZZŠ. Ništa ne govori što nije tačno. A zašto vama iz ZZŠ to smeta? Možda zbog toga što su svi normalni i pametni ljudi pobegli od vas. Ostali su samo Verko i Ivica.

  2. Samo borba za vlast koja je izezetno surova, dovodi do odlaska talentovanih obrazovanih ljudi koji kao gotov proizvod odlaze u inostrane zapadne zemlje.Mnogo novca moramo da se zadužimo kako bi uticaj politike bio sveden na razumnu meru.Bez novca nema uvođenja reda i primena zakona,jer dobar deo hoće da se izvrdaju zakoni.Šta sada naučnici političkih opcija izmišmljaju izbacivanje sa posla jednih neistomišljenika a onda ucenjivačko dovođernje preko zadruga i socijala partijskih saboraca.Nisi došao na sendvič ili lepljenje plahata surov ispraćaj.Jevtinije za preduzeća je ugovor na neodređeno nego pp poslovi i dilovi sa privatnim facama.Kakav grad ima problem oko nerealizovanih predmeta naših sugrađana koji gube svoje vreme i isčekuju zaključenje situacije,adminstrativci se žale da ih nema dovoljno i zato se čeka toliko dugo.Hoće privatizaciju komunalnog sektora jer je donet zakon o javnom privatnom partnerstvu da se sve privatizuje što nije osnovna delatnost. Cene usluga će se povećati a narod će to plaćati ko benzin koji je kod nas najskuplji u okruženje.

  3. SNS je partijsko zapošljavanje dovela do savršenstva. Ljudi koji traže posao prvo idu u SNS po člansku kartu, pa onda u firmu koju im tamo odrede. Naravno, zapošljavaju se na određeno vreme ili preko privatnih agencija za zapošljavanje (koje takođe kontroliše SNS) i tako SNS nad njima ostvaruje potpunu kontrolu jer im sa jedne strane od stranke zavisi egzistencija, a sa druge postaju partijski aktivisti mimo svoje volje. Ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru pre dolaska SNS na vlast boje se da ne postanu tehnološki višak i zbog toga postaju članovi SNS. I tu SNS, na osnovu širenja straha od gubitka posla, dobija nove (nevoljne) članove i aktiviste. SNS otvoreno koristi metodologiju zasnovanu na strahu i psihičkoj torturi da bi držala u zavisnom položaju nesrećne ljudi koji moraju da rade da bi preživeli. Ovo neodoljivo podseća na neku vrstu partijskog robovlasničkog odnosa gde ljudi, u cilju obezbeđenja svoje egzistencije i egzistencije svoje porodice, sami sebe dovode u poziciju robovanja SNS. Uzevši u obzir da su u privatnom sektoru plate uglavnom male i nedovoljne za život (jer se tako može privatnicima zato što zakon ne štiti zaposlene u njihovim firmama, a i posla je sve manje), javni sektor se nameće kao jedina opcija za preživljavanje ogromnog broja ljudi. Naravno, ljudi koji odlučuju u SNS to znaju pa su napravili svojevrsni „cenovnik“ za sve one koji žele posao. Tu se ne radi o parama već o apsolutnoj vernosti stranci i ispunjavanju partijskih zadataka koje dobijaju pre nego što stupe na posao. Tako SNS obezbeđuje svoju partijsku, ali i glasačku mašineriju. U Kragujevcu SNS ima (tako oni kažu) oko 13000 članova. Ako uzmemo u obzir i članove njihovih porodica (jer i oni moraju da glasaju za SNS što se striktno proverava), dolazimo do neke cifre od oko 33000 glasova koliko je SNS imala i 2016 i 2020 godine na izborima u Kragujevcu. Može se zaključiti da je taj broj skoro konstantan što znači naprednjačka partijska mašinerija kontroliše svaki glas.

  4. Od 2012 godine traje apstinencija birača u Srbiji (tu ne mislim na naprednjačko biračko telo). Ljudi su izgubili volju i nadu da se bilo šta u ovoj zemlji može promeniti. Za to su velikim delom krivi oni koji su bili na vlasti od 2000 do 2012 godine. Umesto da posle 5-og oktobra 2000 godine zabrane rad SPS i SRS oni su ih pustili da svojim lažima i demagogijom jačaju iz godine u godinu (u jednom periodu je čak SPS bila u koaliciji sa DS). Iz političkog monstruma pod nazivom SRS nastala je 2008 godine SNS koja je u potpunosti zadržala (i usavršila) stil agresivne političke demagogije i predstavljanja svega nenormalnog u državi kao nečeg potpuno normalnog i čak poželjnog. Laž je postala osnova poltike SNS (po principu da laž ponovljena sto puta na kraju postane istina). Sa takvom političkom strategijom naprednjaci uspevaju da prevare narod i da, iako su izgubili parlamentarne izbore 2012 godine, sa SPS formiraju vlast. Od tada počinje politički teror nad narodom i opozicionim strankama i njihovim liderima. Kakav je karakter ove vlasti možda je pre nekoliko dana najbolje objasnio (iz gluposti i neobaveštenosti) Predsednik SG Kragujevca Miroslav Petrašinović čuvenom rečenicom: „Jedana država, jedna stranka, jedan predsednik“. Kaže da nije znao da je to slogan (doduše malo izmenjen) nemačke nacističke NSDAP iz 1934 godine. Ako uzmemo u obzir sve napred rečeno onda treba da nam bude jasno i kakav je odnos SNS prema biračkom telu. Broj glasova koje na izborima dobijaju Vučić i njegova SNS možemo videti još samo u kvazidemokratskim državama kao što je npr. Belorusija. Broj tih glasova je direktna posledica pritisaka i nasilja koje sprovodi SNS nad biračima u svim gradovima i opštinama u Srbiji u toku izborne kampanje i na sam dan izbora.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.