Ubrzanim pretvaranjem nekadašnje prestonice u palanku, pojavilo se i novo zanimanje – „kaldrmaš“. Neguju ga, uglavnom, ljudi bez ozbiljne karijere, a za lični neuspeh „krivi“ su svi oni koji su poslom, zbog škole, ili u potrazi za kakvim takvim životom došli u Kragujevac i „kaldrmašima“ zauzeli rođenjem pripadajuća mesta. Pri čemu zaboravljaju da bez ljudi nema grada, nema univerziteta, Fijata, pa ni protesta kojim se traži sve suprotno od podvajanja ljudi po bilo kom osnovu.
I da je lepota Kragujevca upravo u tome da je otvoren za sve i da životom u njemu svi postaju Kragujevčani ma otkuda došli.
Uostalom, ako gradonačelnik Londona može da se zove Sadik Kan, Ljubljane Zoran Jovanović, ko daje za pravo bilo kome da Kragujevac unizi, i tezama o „došljacima“ svrsta ga u red palanačkih rupa i izmesti iz civilizovanih prestonica?
Možda bi bilo pametnije da, umesto raspredanja o „došljacima“ i „kaldrmašima“, postave pitanje – kako je regionalna jedinica Pošte izmeštena u Jagodinu, gde je centar Elektrošumadije, gde su kragujevački sportski klubovi, kada je u Teatru poslednji put gostovao neko poput Nebojše Bradića i Gorana Markovića…
Ako i kaldrmaši i oni koji to nisu ne vide šta se dešava moći ćemo, kako je to svojevremeno rekao profesor Saša Milenić, da se nadgornjavamo sa Jagodinom čija žirafa ima duži vrat. I kao što je mesto u kome žive samo „kaldrmaši“ mala palanka, veliki grad sa mnogo ljudi, bez pratećih sadržaja, je velika palanka.
I ne samo zbog toga, redakcija Glasa Šumadije na portalu, kao i fejsbuk stranici portala, neće dozvoliti uvrede po bilo kom osnovu, pa i mestu rođenja. Komentari kojima se za situaciju u društvu, gradu okrivljuju „Kosovari“, građani drugih sredina, druge nacionalnosti ili seksualnog opredeljenja, biće obrisani.
Svaka cast…
Znaci ne smem da kazem da sam kaldrmas.
Voleo bih da se objavi ovaj komentar pa da raščistimo jednom za svagda.. Ljudi, Šumadinci Kragujevčani bogom dani mestom rođenja u ovom tekstu zvani “ kaldrmaši“ pa ćemo u daljem pisanju nazivati isto, ne mrze niti dele ljude na verskoj, nacionalnoj ili mestu porekla pripadnosti u globalu i načelu. Grad Kragujevac je jedan prelepi entitet suživota svih gornjopomenutih stavki koje personifikuju ličnost svakog pojedinca. E sad da napomenemo šta mi Šumadinci „kaldrmaši“ ne volimo.. Ta prestonica je upravo postala Palanka zvog upravo tih ljudi koji svojim dolaskom u Kragujevac nisu postali Kragujevčani i Šumadinci već ostali onakvi odakle su došli ne pridržavajući se i prihvatajući multikulturalnost koju mi „kaldrmaši“, „gedže“, Šumadinci decenijama negujemo. Kan se oseća kao građanin Londona, Zoran Ljubljana samo ovi naši uvređeni nisu građani Kragujevca. Svako ko prihvati nas „kaldrmaše“ Šumadince ovakve sa svim svojim generalnim manama koje i te kako postoje i mi prihvatamo njega širokih ruku i čuvenim Šumadijskim gostoprimstvom i uvažavanjem bilo da on ostaje tu dan, dva ili čitav svoj život. Što se tiče ovih stavki gde je pošta, elektro Šumadija to i lud zna da perfidne igre nekih bivših i sadašnjih vlastodržaca imaju udela u tome. Mi mali „kaldrmaši“ s tim ama nemamo baš nikakve veze. U svemu ovome se da i zaključiti da niko nikad nije podelio po mestu rođenja izbeglice iz Hrvatske, Bosne I ostalih krajeva koje je vihor rata doveo u naš grad, za ove koji su došli sa Kosova i sa njihovim mentalnim sklopim da se zaključiti „možda je problem u njima a ne u nama“. Nadam se da ćete objaviti ovaj komentar. Hvala.
Glas Šumadije zastupa ideju da je svaka različitost bogatstvo i da bi je trebalo prihvatiti. I mi u redakciji imamo one koji su dvocifrena generacija rođenih na kragujevačkoj kaldrmi, ali i one koji nisu. Na žalost, ako ste primetili, u poslednje vreme su eskalirali komentari kojima se za mnoge nesreće, pa i političke izbore, krivi mesto rođenja
Sve si u pravu!!!
Igore, u pravu ste.
Stari, kaldrmaški Kragujevac je pre svega zbog prusutnosti velikog armijskog garnizona, a i srednjeg i kasnije visokog školstva i ranije imao puno sugradjana iz drugih delova cele Srbije i Jugoslavije. Svi oni su odmah i sami postali kaldrmaši i u kaldrmaškoj hijerarhiji tada izborili vrlo visoka mesta.
Ko tada tamo nije živeo ne zna kakav je divan život bio od dečijeg odlasak sa Dedom dečaka Maška i Čkame , koji nas je po petnaestak sa Pivare vodio na čudesnu Ždraljicu na kupanje, preko fudbala na Metinom Brdu i sankanja u Španskih boraca i Kapeta Lukića pa sve do slušanja „Bluza u parku“, igranki u Prodoru i šetnji na Korzou ispred Boje i Hemije.
Znam da kasnim sa mojim komentarom ali duša koja je od ispod Žeželja odlutala daleko na Sever nije mogla da se ne oglasi.
Ovo je svakako veoma interesantna tema. I ja pripadam kategoriji „kaldrmaša“, starih Kragujevčana. Svedok sam brojnih priča o svim tim ljudima koji su, iz raznih razloga, stigli u naš grad. Njima se zamera da nikada nisu postali Kragujevčani, već su ostali ono što su bili pre dolaska u Kragujevac. Možda je i tu ključ problema. Priča da su oni nametnuli svoja pravila ponašanja, a nisu prihvatili naša, govori da upravo Mi „kaldrmaši“ nismo ni imali svoja pravila ponašanja. Smatrali smo da je legitimacija za uspeh u gradu da se nazoveš „kaldrmašem“, starim žiteljem ovog grada i sve problemi smo rešili. Smatrali smo da je prioritet za „kaldrmaše“, a ostalima šta ostane. To je i dovodilo do toga da su se svi koji su u naš lepi grad dolazili osećali kao niža društvena kategorija. Da se ne lažemo, veoma često smo umeli da budemo vrlo surovi ( u našim lokalnim forama pogotovo) prema svima koji su dolazili u Kragujevac. Logično je da smo, u priličnoj meri, takvim ponašanjem uticali i da isti prema nama nikada nisu stekli poverenje, niti su nas doživeli kao iskrene prijatelje, svoje sugradjane. Bili smo im čak i neprijatelji. Kako je vreme prolazilo, grad rastao, a njih je bilo sve više. „Kaldrmaši“ su izgubili bitku. Zaboravili smo, verovatno zbog našeg komfora, da svi oni koji su dolazili u naš grad, na pameti imaju samo jedno – da uspeju, a mi smo i dalje uživali u našem statusu, uljuljkani da se ništa nije promenilo, da i dalje važi ono-tu gde ti sediš tu je bre moj deda …. itd. Svi oni koji su dolazili u naš grad, stizali su iz krajeva gde je mnogo veća borba za život. Njih je život naučio da se bore. Oni su umeli da se udruže. Videli su da mi, osim prodaja fora i hvalisanja, nemamo više ništa. I pobedili su. Može samo da nam bude žao. Ponavljam, pobedili su nas jer nismo izgradili svoja pravila. Da smo kao ozbiljni domaćini, kao ozbiljna čaršija sa tradicijom, imali svoja jasna pravila ponašanja u našem gradu, utvrdjena i čvrsta, sve bi bilo drugačije. Mi smo samo voleli naš grad, umirali u njegovoj lepoti, sećali se kako je bilo nekada, kako je naš grad bio prestonica, prvi u ovome, prvi u onome, a pravila grajanskog ponašanja nismo utvrdili.
Nema ljutnje. Mi „kaldrmaši“ smo izgubili. Ajde da naučimo lekciju i pokušamo da spasemo što se spasti može.
Dobro napisano, ali Vise se nemoze spasiti nista sa 3%,kaldrmasa koliko je ostalo.
Bravo, pravo u metu ! Nisam videla bolje opisanu situaciju na ovu temu i retko racionalno razmišljanje. Ne znam ko ste, ali bih Vas pozvala na piće, zaslužili ste ! Nego, hajde da i “ mi“ i “ vi“ vidimo šta možemo ZAJEDNO da uradimo za NAS !? Inace, samo da dodam jos vazan segment, deca će porušiti te naše podele ulaskom u “ mešovite “ brakove a uničići će biti neraskidiva spona !
Bravo za Glas Sumadije ! Poreklo ne utiče na kvalitet ličnosti i nije jedino merilo doprinosa gradu. Poštujem ljude koji su poreklom “ kaldrmaši“ ali očeķujem da i njihova.dela potvrde privrženost mestu, gde je majci pukao vodenjak. Podele i predrasude, su nas mnogo koštale kao narod i vreme je da ih prevazidjemo.
Moje misljenje se donekle poklapa I sa „sumadincem“ I sa „balkancem“ !
Svi smo mi dosli odnekud, pre ili kasnije. Problem je sto u ovom gradu postoji odavno negativna selekcija,nakaradno vodjena politika,I korupcija koja je pojela svako zdravo tkivo!
80′ si mogao da se zaposlis po nekakvim bodovnim listama, ako zivis sam, nemas roditelje ili ne zivis da njima! Odmah si eliminisan od onoga ko je Iz npr. Sjenice ili Raske, jer tebe , zaboga, moraju da izdrzavaju tvoji dok si ziv! Vec su tada dolazili ljudi da Kosova ravna sa punim koferima deviza I kupovali kuce I stanove! I to je njihovo pravo. Krivo je sto su oni , zahvaljujuci svojoj „borbenosti“ I privrzenosti svakoj vlasti,kupovali I diplome I radna mesta, cvrsto se drzeci svog „zemo“ principal! „Kaldrmasi“ na funkcijama nisu bili gadljivi na novac, gledali su svoje zadnjice, oni ovdasnji koji su znali da mogu bolje, otisli su u Beograd ili dalje! A otkad smo pobedili Nato, izgubili smo svaki identitet, uprkos velikim lokalpatriotama tipa Verko, Dr.Djukic, Toma prepodobni Nikolic I drugi. Sta su to ljudi uradili za svoj grad za poslednjih 30 godina ? Veliko NISTA ! ! !
Mleko je prosuto…grad ne lici na grad, bahati I mocni gaze I ne obaziru se! Kome treba sport. pozoriste, bioskop, drvece, zelenilo, urbanisticki red, kucni red I vaspitanje? Sta je sa osecanjem stida I ponosa? Ponosni smo na Arsenalfest I TC Plaza gde kupujemo kineske dronje sa etiketama!
Ima bezbroj stvar zbog kojih treba da se stidiml srecom, stid je odavno nepzeljno osecanjem!
Pogledajte predsednika, vladu, gradonacelnika….
Bravo.Imala si živaca da ovo napišeš, ja sam desetinu puta pokušavao ali odustanem.Šta je najveći živi „kaldrmaš“ zvani Čile učinio za grad?Ništa.Umesto da budemo Grad izjednačili smo se sa raznoraznim Palankama i ostali na nivou opštine, zbog politike.
U nauci postoji nešto što se zove karakterologija naroda, a takođe je, i u okviru jednog istog naroda, lepo proučavana i opisana različitost. Dakle, nije ništa čudno da mom karakteru, mentalitetu… na primer, više prijaju ljudi iz Niša i sa juga, nego iz N.Sada i severa. U tom kontekstu, meni nikako ne odgovaraju ljudi sa Kosova, njihov mentalitet, običaji, ne dopada mi se ni njihova hrana, njihov izveštačen odnos gde je žena, šatro savršena domaćica, supruga, patrhijana, a često, u suštini, drugačija, ne dopada mi se ni njihova bahatost, ni akcenat kojim govore. To, što su privrženi jedni drugima i “vuku se k’o creva“ je lepo, ali samo za njih. Meni ta njihova osobina ništa ne znači.
Naravno, sve ovo govorim iz sopstvenog iskustva i naravno da ima izuzetaka ali ih je, među došljacima sa KiM, na žalost, jako malo. Sve ovo ne bi bilo strašno, niti bi postojao taj netrpeljivi odnos većine Kragujevčana prema njima koji traje toliko dugo da su oni, došašvši ovde, hteli da se prilagode, da prihvate “pravila“ života u Šumadiji, da nam na svakom ćošku ne nabijaju na nos sopstveno poreklo i njihovu moć koja se ogleda od toga da sve mogu da završe preko reda, pa do zapošljavanja. I pre sega što sam navela, ne dopadami se to što je velika većina njih pobegla sa svog ognjišta, prodavši ga za ogromne pare kojima se sada baškarre diljem Srbije gde nam mašu tim svojim novcima sa kojima misle da sve u životu mogu da kupe, nipodaštavajući nas “domaće“, kad god mogu. Znam ja kakva je bila državna politika i da njima nije bilo lako, ali i u Šumadiji je neprijetelj mnogo puta bio pred kućnim pragom, pa zbog toga nikada nismo prodavali, niti bežali sa svog. Nego, ko živ, a ko mrtav! Kragujevčani nikada nisu imali problema sa ljudima koji su se doselili u ovaj grad bilo odakle, počev od okolnih sela, preko drugih srpskih gradova, do onih koji su stigli ovde iz Krajine, Hrvatske, Bosne, pa i C.Gore. Pa, mi sa Ciganima (iliti Romima) živimo celog života, bez ikakvih problema.
Dakle, ne bi se reklo da je problem u nama, pre će biti da je u tim doseljenicima sa Kosmeta. Uostalom, kao što rekoh na početku, kako meni u onoj karakterologiji Srba ne prijaju ljudi sa tog podneblja, verovatno ne prijaju ni mnogim drugim Šumadincima. Naročito što se svakodnevno srećemo sa njima koji nam, uz ciničan osmeh, daju do znanja da su svemoćni u našem gradu i da, pri tom, taj isti grad nikada neće prihvatiti za svoj. Takav odnos, zaista, nema niko ko se negde doselio, ne samo u Srbiji, već u celom svetu.
Ako Vasem mentalitetu odgovaraju ljudi sa juga,to znaci da Vam odgovara neko iz Preseva a ne odgovora neko sa Kosmeta, 20ak kilometra odatle. Aferim za razmisljanje. A te price o nacionalnosti, geografiji, ko je odakle, to je , parafraziracu Antonija Pusica, za one sa platom do 300 evra…E kad se Srbi ne bi delili na ove i one, sloga bi ucinila svoje- spasila , imali bi svi plate vece i ne bi bilo ovakvih prica, basni, bajki i mitova. U pravu sam ali sigurno niko nece da se slozi sa mnom naglas i u praksi.
Sta li bi na sve ovo rekli oni kaldrmasi Kragujevca od pre vise od 200 godina, koji su ili pobijeni ili pobegli u Tursku? Uzmite deco malo se edukujte, procitajte neku knjigu Jovana Cvijica, naucite sta su metanastazicka kretanja, pa se javite u komentare…