U Privrednoj komori Srbije u Kragujevcu održana je edukacija o Energetskoj efikasnosti za zaposlene u školama.
Jednodnevna pilot obuka za direktore i nastavnike pre Kragujevca bila je organizovana širom Srbije i to u Kraljevu, Nišu , Pančevu, Čačku, Apatinu, Novom Pazaru i Priboju. Pilot obukama obuhvaćeno je 18 osnovnih i srednjih škola sa teritorije ovih gradova.
Edukaciju organizuje Privredna komora Srbije uz podršku resornih ministarstava, stalne konferencije gradova i opština, lokalnih samouprava i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ u okviru projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“.
Pored ulaganja u energetski efikasne rekonstruktivne mere, značajan faktor energetske efikasnosti je znanje. Da bi se ulaganja isplatila veoma je važno da oni koji održavaju infrastrukturu, njome upravljaju ili je koriste, poznaju i primenjuju mogućnosti za uštedu energije. Upravo s tim ciljem, nakon obuka za domare škola i vrtića iz 20 opština i gradova širom Srbije, Privredna komora Srbije, organizuje program edukacije na temu energetske efikasnosti za zaposlene u školama.
„Polaznike kurseva na početku obuke najviše zanimaju informacije o unapređenju svojstava zgrade u pogledu energetske efikasnosti, jer misle da je to jedini način da se uštedi i unapredi komfor u sam program obuke uključena su i veoma konkretna uputstva među kojima su ona koja se odnose na pravilno provetravanje učionica, redovno isključivanje osvetljenja u prostorijama u kojima niko ne boravi i kompijutera koji nisu u potrebi.
Polaznici obuke birani su s obzirom na uloge, ovlašćenja i odgovornosti koje imaju, a u izboru škola u kojima se realizuje obuka vodilo se računa i o tome da su domari tih škola prošli obuku u oblasti eneregetske efikasnost.
Najveću zainetresovanost za uštede koje se mogu napravit primenom mera energetske efikasnosti pokazali su nastavnici i predstavnici Osnovnih a drugog dana i predstavnici Prve tehničke škole, Druge Kragujevačke gimnazije, Turističko ugostiteljske i Ekonomske škole. Nastavnici Tehničke škole i ujedno predstavnici Tehničke škole na ovom seminaru Filip Dragaš i Slaviša Stanković istakli su činjenicu da su u školi već dosta toga uradili kako bi uštedeli energiju (poput solarne elektrane za školsko osvetljenje – projekat realizovan u okviru diplomskog rada) ali im je za dalju realizaciju dobrih ideja koje imaju potrebna i finansijska podrska grada.
Seminaru su pored predstavnika pomenutih škola prisustvovali i Energetski menadžer grada Kragujevca Ana Radojević i načelnik odeljenja za Energetsku Efikasnost Gordana Stojanović, koji su prepoznali dobre ideje koje će možda i narednom periodu podržati kako bi se i realizovale.
Ana, kao Energetski menadžer grada Kragujevca istakla je činjenicu da:“Obuka za direktore škola i domare je važna iz više razloga- najpre zbog podizanja svesti o značaju energetske efikasnosti, ali i zbog konkretnih mera o kojima je bilo reči na seminaru. Mi, kao lokalna samouprava imamo odličnu saradnju sa direktorima škola koji shvataju da su oni menadžeri objekata i da je neophodno da se domaćinski ponašaju, ali sa svim zaposlenima- od onih koji rade u računovodstvu i unose račune o potrošenim energentima u Informacioni sistem za energetski menadžment ISEM, kao i sa domarima koji su zapravo i najvažniji zaposelni, kada je energetska efikasnost u pitanju, u objektima koji se greju na čvrsto gorivo ili lož ulje. Energetska efikasnost je način da uštedimo novac iz gradskog budžeta i da racionalno trošimo novčane resurse, odnosno da kontrolišemo troškove svih energenata koji se koriste u svim javnim zgradama u gradu ne samo u školama.“
RAD ODELJENJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST GRADA KRAGUJEVCA
Pošto lokalna samouprava plaća troškove za energente za sve osnovne, srednje škole, vrtiće, ustanove kulture, sportske objekte, administrativne zgrade, što je oko 200 objekata i oko 4.000.000 evra na godišnjem nivou za navedene troškove, cilj ovog odeljenja je prevashodno uticanje na smanjenje ovih troškova.
U tom cilju, u protekle četiri godine, realizovano je niz projekata iz oblasti energetske efikasnosti – od edukacije i mera u oblasti racionalnog korišćenja toplotne i električne energije, do energetske sanacije velikog broja školskih objekata.
Sredstva smo obezbedili iz više izvora: Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, nadležnih ministarstava (prosvete i energetike), nemačke razvojne banke KfW i naravno, gradskog budžeta.
Zahvaljujući sredstvima Republike i grada, u proteklom periodu je obnovljeno ukupno 10 kragujevačkih škola. Ukupna vrednost ovih radova je oko 200 miliona dinara i to je prvi put posle više decenija da je nešto ovako kapitalno urađeno na školskim objektima. U šest osnovnih i četiri srednje škole uloženo je od 10 do 50 miliona dinara po objektu. Radovi su obuhvatili zamenu stolarije i izolaciju zgrada. Na taj način su ovi objekti unapredili svoje energetske karakteristike i podigli svoj energetski razred najmanje za jedan nivo. Tako će i računi za grejanje biti manji bar za 30%, što je, zaista, značajna ušteda. Škole koje su obnovljene i energetski unapređene su: Politehnička škola, Prva tehnička škola, Turističko-ugostiteljska škola „Toza Dragović“ i Druga kragujevačka gimnazija, kao i osnovne škole: „Moma Stanojlović“, „Živadinka Divac“, „Treći kragujevački bataljon“, „Milutin i Draginja Todorović“, „19.oktobar“ u Maršiću, i odeljenje škole „Milutin i Draginja Todorović“ u Ilićevu.
Istakla bi i saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike, odnosno Budžetskim fondom za unapređenje energetske efikasnosti. Zahvaljujući sredstvima ovog ministartsva smo do sada realizovali projekat energetske sanacija Osnovne škole „Stanislav Sremčević“, u toku je priprema dokumentacije za raspisivanje javne nabavke za izvođenje radova u OŠ“Prota Stevan Popović“ iz Čumića i čekamo rezultate za konkurs koji je toku.
Vrednost radova na Osnovnoj školi „Stanislav Sremčević“ je iznosila 22,5 miliona dinara, od čega je Republika Srbija izdvojila 15 miliona dinara, a grad 7,5 miliona. Radovi su obuhvatili zamenu stolarije, rekonstrukciju unutrašnjeg osvetljenja i unapređenje sistema daljinskog grejanja- uzgradnju termostatskih ventila i takozvane automatike u podstanicu. Uštede koje su ostvarene u računima za daljinsko grejanje za dve godine, od kako je projekat završen, iznose preko 10 milona dinara.
U okviru DKTI projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, Grad Kragujevac je sa nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ potpisao Sporazum o saradnji zahvaljujući kome smo dobili studiju izvodljivosti o mogućnostima promene načina grejanja naših škola. Ova studija je pokazala potpunu opravdanost zamena načina grejanja u školama koje se sada greju na lož-ulje grejanjem na biomasu.
Grad je potpisao i Memorandum o saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP o automatskom prenosu podatka o potrošnji energenata za javne zgrade iz JKP“Vodovod i kanalizacija“ i Energetike (koji već funkcioniše) i Elektroprivredom Srbije u u Informacioni sistem za energetski menadžment ISEM.
Kako je cilj svakog praćenja potrošnje energije- praćenje u realnom vremenu, i tu smo u Zgradi grada, zahvaljujući donaciji firme CRC počeli sa ovom aktivnosti. Odmah smo uočili da se potrošnja vode ne smanjuju vikendima i popodne i ispostavilo se postoji kvar, koji je otklonjen i računi se smanjili.
Takođe je urađen Program energetske efikasnosti grada Kragujevca za period 2018. – 2021. godina. Ovaj dokument je urađen u saradnji sa kragujevačkim Fakultetom inženjerskih nauka i on je pokazao koliki su troškovi koje grad izdvaja za energente za javne zgrade, javnu rasvetu i javni prevoz, kao i koji su prioriteti grada u oblasti energetike i načine da dođemo do uštede od 1% u potrošnji energije, koju smo po zakonu obavezni da ostvarimo svake godine.
U narednom periodu ćemo nastaviti sa realizacijom projekata iz oblasti energetske efikasnosti. Radićemo i dalje na izradi projektne dokumentacije, jer upravo zahvaljujući činjenici da smo imali spremnu dokumentaciju, bili smo u mogućnosti da konkurišemo i dobijemo sredstva iz Ministarstva rudarstva i energetike i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima za pomenute projekte.
U toku poslednje tri godine je održano preko 40 radionica za predškolce i učenike četvrtog razreda osnovnih škola. Tom prilikom su predškolcima podeljene edukativne bojanke o značaju energetske efikasnosti, dok su učenici dobili blok na kome su saveti za uštedu energiju. Cilj ovih radionica je podizanje svesti naših najmlađih sugrađana o značaju energetske efikasnosti i većem korišćenju obnovljivih izvora energije.
Energetski menadžer ističe da će se nastaviti sa ulaganjem u modernizaciju sistema daljinskog grejanja u školama radi uštede toplotne energije i merama u oblasti smanjenja potrošnje električne energije u javnim objektima. Modernizacija sistema daljinskog grejanja u školama obuhvata ugradnju merno- regulacione opreme u podstanice i ugradnju termostatskih ventila, što će omogućiti isključivanje daljinskog grejanja kada se učionice ili delovi škola ne koriste, a samim tim i dovesti do ušteda u računima. Mere u oblasti električne energije se odnose na ugradnju opreme za kompenzaciju reaktivne energije radi smanjenja troškova za električnu energiju.
Po završetku obuke GIZ dodeljuje posebne zahvalnice školama za izuzetan doprinos i angažovanje na polju racionalne upotrebe energije i unapređenja energetske efikasnosti.
U okviru Nemačke razvojne saradnje, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ od oktobra 2015. godine u Srbiji realizuje projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama“. Projekat ima za cilj povećanje energetske efikasnosti u javnim zgradama sa fokusom na 6500 škola i vrtića. U okviru ovog projekta, između ostalog, izrađene su Nacionalna tipologija škola i Nacionalna tipologija vrtića, u kojima se na vrlo konkretan način ukazuje koje mere rekonstrukcije u cilju postizanja energetske efikasnosti je najbolje preduzeti i time daje osnovu za donošenje odluke koje škole, kada i kako renovirati.