Na sednici Skupštine rukometne Arkus lige klubovi su se izjasnili protiv proširenja elitnog ranga sa 14 na 16 članova i tom ptilikom pozvala je UO Rukometnog saveza Srbije(RSS) da još jednom preispita svoju odluku o proširenju.
U razgovoru za Dnevnik prvi čovek ARKUS-a Milan Đukić postavio je pitanje da li ligom treba da upravlja Upravni odnor RSS ili klubovi. Tom prilikom je, između ostalog, rekao:
- Ako će to da radi UO, onda na čelu te organizacije treba da sedi predsednik RSS Božidar Đurković ili direktor B Superlige Ivan Milivojević. Onda izabrani organi klubova ne treba da postoje i liga treba da se vrati u okvire Saveza… Ako smo anulirali sezonu, po čemu je to Radnički iz Kragujevca najvažniji i da se čitav problem vrti oko njega, odnosno oko toga da li će ući u Superligu ili ne. Osim ako ne treba da zadovoljimo interese Ivana Milivojevića iz Centralne Srbije.
Direktoru B Superlige Milivojeviću zasmetale su određene Đukićeve insinuacije na njegov račun i aktivnosti koje sprovodi u okviru rukometa.
- Izuzetno poštujem sve ono što je Milan Đukić uradio kao dugogodišnji rukometni radnik. Rezultati koje postiže Vojvodina, od kada je on na njenom čelu, to najbolje pokazuju. Međutim, kao direktor B superligaša moram da ukažem na činjenicu da je UO RSS doneo Odluku o broju liga i broju klubova. Tom odlukom klubovima svih rangova takmičenja data je mogućnost da se prijave za baraž kako bi izborili plasman u viši rang takmičenja, rekao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, nije Radnički iz Kragujevca, koji je apostrofirao Đukić, jedini klub koji može da iskoristi ukazanu šansu.
- Svi klubovi to mogu da ostvare koji organizaciono, sportski, infrastrukturno i na druge načine ispunjavaju uslove da zaigraju u najvišem rangu. Do današnjeg dana, prema mojim informacijama, više od 30 klubova, u obe konkurencije, je izrazilo želju da učestvuje u baražu za popunu svih liga. Među njima je polovina klubova sa područja Vojvodine: Jugović iz Kaća, Crvenka, Slavija iz Novog Sada, Hercegovac iz Gajdobre, Srem iz Sremske Mitrovice, Banatski Karlovac, Ruma, Metalac iz Futoga… Jasno se vidi da se priča ne vrti oko kragujevačkog Radničkog, niti oko Rukometnog saveza Centralne Srbije. Svi imaju podjednaka prava i mogućnosti da na terenu, kao jedinom merodavnom, pokušaju da ostvare svoje ciljeve i ambicije.
Milivojević ze zapitao na osnovu čega Milan Đukić zaključuje da bi u evenutualnom baražu Radnički uspeo da ostvari plasman u Superligu!
- To vreme je iza nas kada su se unapred znali pobednici takmičenja i ovo je borba da se ono više nikada na vrati na rukometnu scenu Srbije. Nastojanje da se iznađe najbolje i najpravičnije rešenje Milan Đukić vidi kao težnju da ostvarim lične interese. Ne navodi u čemu se ogledaju tobože ti moji lični interesi i pri tome (ne)svesno zanemaruje činjenicu da su, u periodu u kojem sam na čelu B Superlige, svi klubovi isključivo na terenu ostvarivali takmičarski cilj.
On je podsetio na činjenicu i da se Radnički i tokom prošle sezone borio za plasman u Superligu, na terenu to nije uspeo da ostvari, što je u suprotnosti sa time da se evenutalno ovaj klub vezuje uz njega, kroz prizmu nekog povlašćenog položaja. Svi klubovi koji čine Super B ligu, rekao je Milivojević, od samog starta su bili u ravnopravnom položaju i tako će ostati sve dok bude obavljao funkciju direktora lige, a veruje i kasnije.
- Uvek sam se zalagao da rad na treninzima i rukometni teren budu jedino i istinsko merilo celokupne uspešnosti jednog kluba. Upravo u smislu podizanja kvaliteta, smatram da je pravi potez da se omogući klubovima kojim imaju uslove da napreduju. Zar ima nešto loše u tome da se osvajač Čeleny kupa Jugović vrati u društvo najboljih, ili recimo da mladi rukometaši Crvenke zaigraju u trenutno najjačoj konkurenciji u našoj zemlji? To bi otvorilo vrata afirmaciji rukometa u mestima poput Inđije, Banatskog Karlovca, Sremske Mitrovice, Kovina, Ade, Debeljače…
Milivojević u ovome prepoznaje interes celokupnog rukometa i pretpostavlja da u svakom sagledavanju oni koji to čine polaze od samih sebe.
- Polazne osnove i uglovi gledanja se svakako razlikuju, ali i o tome se može na široko debatovati, što sigurno da nije u tolikoj meri za novinske stupce, kao ni iznošenje paušalnih ocena u cilju zadovoljavanja vlastitih sujeta, verovatno proisteklih iz nemogućnosti da se „pod šapu“ stavi celokupno funkcionisanje rukometa u Srbiji, istakao je Ivan Milivojević.