Iz ugla jedne majke

Doba korone Društvo Komentar
Kragujevčanka Danica Stepanović Radovanović, poput brojnih sugrađanki u doba korone, susreće se i sa novim načinima školovanja. O iskustvima piše za Glas Šumadije:

Kako smo došli do toga da je ono što se naziva besplatnim školovanjem u Srbiji postalo sumanuto skup posao ?
Godinama unazad govori se da nam je natalitet sve manji, da smo stara nacija…
Svake godine prvaka je sve manje , ali zato kad dete treba upisati u vrtić roditelji prolaze Golgotu.
No to nije tema jer vrtićki period kad uspete da uglavite dete je toliko bezbrižan spram školskog tako da se muke oko upisa i plaćenje vrtića zaborave za tren.
Grad Kragujevac već nekoliko godina unazad prvacima poklanja knjige. To Vam je ko navlakuša.
Knjige naravno stignu u proseku sa tri nedelje zakašnjenja pa se slikanje sa Bukvarom kakvo svi pamtimo odvija tek početkom oktobra.
No poklonu se u zube ne gleda!
Nakon toga kreće maratonska trka zvana školovanje naslednika !
Đački dinar koji je u stvari par hiljada dinara !
Plati da se ne brukaš !
Zatim vašari u školi koji podrazumevaju da roditelji i deca kod kuće štrickaju, lepe, boje , mese… Onda se svi sjate u hol škole i deca kupuju razne tričarije… Opet po džepu sirotih roditelja.
Cilj je da se skupi novac i kreče učionice, farbaju ograde, menjaju roletne…
Ćuti , seckaj, kupuj i ne zameraj se je uglavnom parola kojom se roditelji vode !
Svest da među decom u školi ima onih koji nemaju ni osnovno kao da ne postoji !
Školski saveti služe da se roditeljima poture preskupe ekskurzije i rekreativne nastave .
I opet svi ćute. Oni koji nemaju ćute jer niko ih ni ne pita, oni koji imaju hoće da se dokažu pred svima. Oni koji misle svojom glavom su tako retki tako da dijaloga nema.
Postoje roditeljske Viber grupe. Ni Dante ne bi smislio tako nešto.
Sijaset sujetnih , funkcionalno nepismenih poruka. Svako brani svoj stav. Jer stav je ko i dupe – ima ga svako !
Knjige se svake godine kupuju, izdavači menjaju, nema šanse da Vam mlađe dete nasledi udžbenike od starijeg. Zakoni fizike, hemijske reakcije, istorija, biologija , maternji jezik apsolutno su isti. Promena nema , sem u slučaju našeg školstva gde se izbor udžbenika nameće svake školske godine .
Da li tako kupujemo više znanja ?
Komplet udžbenika za V razred osnovne škole je preko 15.000 rsd, za starije razrede i skuplji.
Gde su sveske, bojice i ostale trice i kučine ?
A onda je došla Corona. I pređosmo na on line nastavu.
Bog te mazo !
Očekivanja prevelika a sve se radi u duhu stare srpske- seci uši , krpi dupe !
Da bi ste školovali decu u ovim novim okolnostima neophodno je da imate televizor i pretplatu nekog kablovskog operatera, Internet konekciju velikog protoka, smart telefon, tablet, laptop, štampač, kopir… Takoreći instaliran računski centar u kući/stanu.
I tehnički pismenog roditelja.
U pojedinim lekcijama pominje se kućni računar !
Šta je to ?
Lično znam za pojam kućne biblioteke, može da prođe i TV u dnevnoj sobi kao uređaj za kolektivnu- porodičnu razonodu ali računar je personalni !
I gde tačno piše da dete od 11-12 godina treba da poseduje isti ? I da ima tehnička znanja da isti koristi ?
Kako smo došli do tačke pucanja dece, roditelja, nastavnika ?
I šta je tu besplatno osim naših živaca ?!
A postavlja se i pitanje šta će biti krajnji produkt ove zajebancije ?
Stara izreka kaže najskuplje su besplatne stvari !
I apsolutno je tačna !
Jer besplatno školovanje naraštaja u zemlji Srbiji u kojoj su urušeni svi postulati morala, prava i dostojanstva proizvešće nam generacije naraštaja koji će biti funkcionalno nepismeni, nakrpljenih, nakaradnih znanja !
Pa šta i ako nas je sve manje , da zanemarimo taj količinski faktor.
Kako da se pogledamo u ogledalo i da kažemo da smo deci dali najbolje od sebe, od njih napravili ljude ?
Sistem kakav je ovako nakaradan ne dozvoljava nam da nam deca budu pismena prvenstveno , a potom i dovoljno obrazovana.
Niko se ne bavi suštinom.
Raspust startuje za par dana. Nikada mu se više nisam radovala !
Onda ću da Vam pišem o svojim učeteljicama i nastavnicima.
Čisto da se podsetimo kako smo nekada bili normalni .
I da se zapitamo da li išta možemo da popravimo dok je vreme.
Kad već plaćamo da za to dobijemo i neki kvalitet.

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.