JEZERO BUBANJ IZMEĐU LOKALNIH AMBICIJA I PRAVA VLASNIKA

Društvo Ekonomija Grad

Grad bi da gradi, ali na tuđem

Iako bi uređenje prostora oko jezera „Bubanj” bilo višestruko korisno i za stanovnike Kragujevca, i za turiste, potpisivanje ugovora grada s resornim ministarstvom o sređivanju tog kompleksa ne mora ništa da znači, jer naslednici porodice Pavlović Bojadžić imaju pravo na povraćaj tog prostora na osnovu Zakona o restituciji. Gradski oci rešili su da upotpune turističu ponudu Kragujevca sređivanjem atraktivne lokacije jezera Bubanj. Pre toga, međutim, „zaboravili su“ da na tom prostoru nisu rasčistili imovinske odnose, koji će, u daljem postupku realizacije, svakako  predstavljati kamen spoticanja.

Ugovor o finansiranju projekta „Razvoj turističkog potencijala `Jezero Bubanj`“ u Beogradu su potpisali u ime Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija državni sekretar Miroslav Knežević i u ime Gradske uprave zamenik gradonačelnika Ivica Momčilović. Ministarstvo se ugovorom obavezalo da će za izradu projektno-tehničke dokumentacije i troškove opremanja prostora i uređenje zemljišta  izdvojiti 15 miliona dinara, a sredstva su odobrena u okviru subvencija i dotacija namenjenih razvoju turizma.

Međutim, nejasno je kako je grad uopšte mogao da aplicira za tako nešto, s obzirom na činjenicu da na tom području postoje neraščišćeni imovinski odnosi. Zbog toga smo se, posredstvom Informativne službe gradske uprave, obratili glavnom gradskom arhitekti Aleksandru Nenkoviću u nameri da saznamo da li je to uređen urbanistički kompleks i šta sve predviđa. Stigao je odgovor da je prerano (!?) govoriti na ovu temu, jer je sve još uvek na nivou idejnog rešenja. Zašta su onda pare odobrene, nije nam odgovoreno.

Šta je čije

Konkretno, čitav potez oko jezera „Bubanj“ je u stvari imovina naslednika porodice Pavlović Bojadžić u čijem vlasništvu je bio kompleks od „Zastavinog” servisa (gde se planira izgradnja nove autobuske stanice), pa sve do Hale „Jezero“, i još mnogo širi, čiji povraćaj se traži  u postupku restitucije. Na mestu srcolikog jezera, kako „Bubanj“ izgleda iz ptičje perspektive, je nekada bila ciglana, odakle se zemlja koristila za pravljenje opeke i crepa. Vremenom je tako nastalo udubljenje ispunila voda iz obližnjeg izvora, tako da je nastalo sadašnje jezero. Na toj površini od oko 13 hektara grad pokušava da osmisli nove sadržaje, ne obazirući se mnogo na zabeležbu u katastru iz 2016. i s početka ove godine koju su dostavili advokati porodice Bojadžić. Taj dokument dostavljen je na još četiri adrese – javnom pravobranilaštvu, organu koji se stara o očuvanju i uvećanju imovine Grada Kragujevca, kao i  licu koje odgovara za zakonitost rada Gradskog veća, gradonačelniku, Gradskom veću. Izgradnja staza i poslavljanja platformi na zapadnoj strani jezera, kako stoji u idejnom rešenju koje finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije, samo po sebi ne bi predstavljalo razlog za toliku brigu za naslednike negdašnje otete imovine, jer jezero je pod patronatom države i tako će i ostati, nego je poblem onaj drugi deo placa od takozvane šumice do novog Tržnog centra „Lidl” koji je, kao se nezvanično čulo, planiran da se ustupi (proda) Kariću za stanogradnju. Tako je bar načuo naš sagovornik i zainteresovana strana – Jovan Pavlović- Bojadžić, koji se ponovo suočava sa novim atakom na imovinu svog dede, koje je još malo ostalo u takvom obliku, s obzirom na stotine hektara kojim su svojevremeno gazdovali. Izgrađeni deo, pre donošenja Zakona o restituciji 2011. godine, potražuje se na drugi način.

Na snazi zabeležba  u Katastru

To je bio i povod za razgovora sa Jovanom Pavlovićem Bojadžićem, koga je poziv na ovu temu iznenadio. On nije ni znao za postojanje tog projekta, niti ga je iko iz Skupštine grada kontaktirao. Ni njega, kao ni druge naslednike. Kao i ranije, saznao je od strane novinara.

  • Ceo prostor oko jezera „Bubanj“ je u postupku restitucije i prosto je nemoguće u ovom trenutku rešavati nešto što nije rešeno pred Agencijom za restituciju. To kaže zakon iz 2011. godine i sve one zabeleške koje smo mi podneli 2016. i 2018. godine govore o tome da se radi protivzakonito. Ako to grad namerava da uradi, normalna je stvara da ćemo mi povući neke druge pravne  poteze i normalno je da će naši advokati da reaguju na ovu odluku grada, kaže Jovan Pavlović Bojadžić.

Po njegovim rečima, u spisima koje on ima stoji da je čitav potez od Hale „Jezero” do „Zastavinog“ servisa bio imovina njegovih dedova, a samo jezero je nastalo tako što su sa  tog mesta vadili glinu i pravili ciglu njegovi preci.

  • Mene su negde na početku godine obavestili novinari da se grad sprema da uradi prodaju dela tog zemljišta nekima za stanogradnju, a nešto sportsko-rekreativnom centru. Na osnovu onog što sam čuo od novinara, ponovo sam podneo zabelešku 2018. godine, gde sam ih upozorio na zakon koji kaže da dok se postupak restitucije ne završi svaki promet imovine nije moguć. Što je bilo do mene, ja sam uradio i obavestio ih. Oni sada mislim da krše zakon. Videćemo, ali mislim da ćemo opet ići na sud, pa ćemo da vidimo kako će sud da odluči o tome, kaže Jovan Pavlović Bojadžić.

On dalje napominje da će tražiti na privremenu meru zabrane korišćenja tog prostora, ukoliko dođe do realizacije ugovora koji su već potpisali u Beogradu.

  • Ukoliko je sve to na nivou samo idejnog rešenja, nije poblem, jer to nije konačno. Ali ukoliko dođe do nekog validnog razloga, obustaviće se bilo kakva gradnja na tom delu. Grad je potpisao ugovor s Ministarstvom, a to su projekti na osnovu kojih koje grad treba da povuče novac. Merđutim, ima još dosta dok se ne krene sa konkretnim dešavanjima  Mi ćemo pratiti situaciju i reagovaćemo blagovremeno, kaže Jovan Pavlović Bojadžić,  dodajući da imaju nekih saznanja da je tu planirana stanogradnja i još neke druge stvari i upravo zbog toga su na vreme upozorili grad da ne ulaze u takve projekte jer će imati posla sa sudom.

Piše: Elizabeta Jovanović

 

NEKAD BILA CIGLANA: JEZERO „BUBANJ“ DANAS

Bojadžić daje na uvid zahteve za upis zabeležbe prosleđene službi Katastra nepokretnosti  uz popis svih parcela za koje traže povraćaj. Taj popis je, kako kaže, dostavio iz dva razloga. Prvo, kako bi Katastru nepokretnosti olakšao komunikaciju sa Agencijom, a drugi, da ih upozori da se pridržavaju Zakona o povraćaju imovine iz 2011. godine kako ne bi ulazili u postupak prodaje, koja bi bila samo nastavak nacionalizacije. Naznačio je boldirnim slovima površine koje koristi grad koje su u postupku vraćanja u fizičkom obliku.

Akcenat je stavio na član 62. Zakona o vraćanju i obeštećenju, koji propisuje da od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je uredno prijavljena shodno Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, ne može biti predmet otuđenja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje i da bi svaki akt organa lokalne samoprave donet na osnovu člana 26. Zakona  o javnoj svojini bio ništavan.

Istovremeno, potsetio je službu Katastra da Agencija za vraćanje oduzete imovine vodi u elektronskom obliku evidenciju o podnetim zahtevima i jednom mesečno zbirno te podatke objavljuje na sajtu Agenije. Shodno tome, Jovan Pavlović Bojadžić dostavio je spisak nepokretnosti za koje je tražio povraćaj i čiji postupci su u toku kako bi u katastru to bilo vidljivo za sve koji pretenduju na njihove parcele.

 

Tagged

1 komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *