K OD KULTURE U KRAGUJEVCU

Od kulture u Kragujevcu ostalo je taman koliko i od zaostavštine Đure Jakšića u „replici“ kuće u kojoj je veliki pesnik i slikar privremeno boravio. Kao i kultura u Kragujevcu. Niti je replika, niti kuća pesnika ali je u prvi plan istaknuto da je veliki Đura voleo vino, što vrhunskim enolozima na vlasti svakako nije moglo da promakne. Da je umetnik bio ljubitelj nekih drugih supstanci, verovatno ne bi dobio ni K od spomen kuće, jer su enolozima, kojima je struka na prvom mestu, najvažnije prehrambene navike kandidata za dobijanje bilo kakvog društvenog priznanja. Kao u slučaju legendarne glumice Sonje Savić.

Poražavajuće je to što je ovo K od kuće Đure Jakšića od 35 miliona dinara ujedno i nejveći investicioni podvig u izgradnji kulturne infrastrukture našeg grada pod vlašću aktuelnih enologa. Zajedljivci bi rekli da je, sudeći po ovom projektu ali i rekonstrukcijama u glavnom gradu, možda i bolje da ništa drugo i ne diraju.
Pre više od godinu dana se iznad ulaza u zgradu Suda, jedne od najlepših zgrada u Kragujevcu, pojavila skela. Uloga postavljene skele, međutim, nije bila rekonstrukcija, već zaštita prolaznika od komada fasade koji se obrušavaju od dotrajalosti. Kraj investicije. Prelepa zgrada bioskopa „Radnički“, u srcu starog gradskog jezgra nije čak dočekala ni to. Urušila se, kao i mnoge druge.

O svojim ličnim „fasadama“ enolozi vode veliku brigu jer verovatno veruju da će i o njima neko suditi po onome što jedu i odelu u koje su se uvukli. Besprekoran look i sakriven praziluk.

Knežev Arsenal koji, paradoksalno, predstavlja vrhunac kulturne ponude grada takođe vapi za rekonstrukcijom, evo već jubilarnih deset godina. Svaka pukotina i rupa u ovom reprezentativnom prostoru krije u sebi sva obećanja, jalove planove i ostala „ludom radovanja“ o svim najvljenim rekonstrukcijama i adaptacijama koje bi navodno omogućile korišćenje prostora svima koji su ikada ušli u kabinet gradskog bidže za kulturu sa nekim zahtevom.

U vreme kada je Kragujevac imao višestruko manje stanovnika i desetostruko manje umetnika, nastale su koncertna dvorana „Pionir“ i multifunkcionalna dvorana „Šumadija“ koje danas tavore zapuštene i neokrečene, dok se vrhunski repertoar naših orkestara i horova izvodi u potpuno neuslovnim prostorima.
Sa druge strane, Dom vojske, okrečen i sređen, sa Svečanom salom, letnjom scenom i drugim sportsko-rekreativnim prstorima, je prvi put od izgradnje u potpunosti nedostupan Kragujevčanima. Kao oteta igračka sablasno blješti u medijskom mraku.

Vrhovni enolog je očigledno, pored autoputeva i drugih investicija, procenio i koliko kulture nam je potrebno. Možda i naši lokalni stručnjaci nisu pokazali da smo zaslužili nešto više i bolje. Ovo bledo K od kulture na koje smo svedeni je, bojim se, samo prelazna faza u borbi da očuvamo makar K od Kragujevca.

Piše: Bojan Špica

autor je profesor u Muzičkoj školi dr Miloje Milojević, rukovodilac orkestra Harmonika i član Narodne stranke