Kakav vazduh udišemo, tako i dišemo

Grad Istraživanje
  • Iskustvo je više nego očajno. Svake godine sve gore i gore jer se grad širi, niču nove zgrade pa, pretpostavljam, i kapacitet Toplane se napreže i moraju da lože još više da postignu željenu temperaturu. Decu ne izvodim u dvorište, niti na ulicu. Prst gareži na tlu, na objektima, na automobilima, piše Miloš Marković, žitelj kragujevačkog naselja Pivara u kome su, i fizički, smešetni kotlovi preduzeća Energetika, koje toplotnom energijom snabdeva preko 20.000 domaćinstava u Kragujevcu. I koje je jedno od tri tog tipa u Srbiji koje za grejanje koristi pretežno ugalj, a za pokretanje kotlova mazut.
Čađ na automobilu u naselju Pivara
Automobil na kome je tokom noći napadala ćađ

Jedna od učesnica ankete koju je Glas Šumadije sproveo, na pitanje da li je vazduh u Kragujevcu problematičan, kaže da sneg, ako padne, u naselju Pivara već posle nekog vremena nije beo.

Energetika, saobraćaj, privatna ložišta

I dok građani kao najvećeg zagađivača vazduha u centru Šumadije označavaju Energetiku, stručnjaci kažu da je jedan od najvećih uzročnika negativnih vrednosti vazduha saobraćaj, jer dve tranzitne ulice prolaze gotovo kroz centar grada – pored tri srednje škole u severnom delu grada i Lepeničkim bulevarom. Zatim privatna ložišta i preduzeće Energetika.

Dr Nebojša Ranković, specijalista komunalne higijene, što znači da proučava bolesti ljudi koji žive u gradskim sredinama, merenjem kvaliteta vazduha u Kragujevcu bavi se 26 godina. Kaže da su problemi gotovo identični sve vreme – pogoršanje tokom zimskih i bolja situacija u letnjim mesecima.

  • Krajem prošlog veka imali smo razvijeniju industriju kao uzročnik zagađenja, sada je to saobraćaj. Na kvalitet vazduha utiče i geografski položaj grada. Kragujevac se nalazi u kotlini, na čijim obodima je veliki broj individualnih ložišta, koja koriste ekološki nepodobna goriva – naftu, ugalj, pa i drva. Sam centar grada je zgusnut, sve veća frekventnost saobraćaja, uske ulice bez bulevara.
dr Nebojša Ranković

Ranković kaže da je specifičnost Kragujevca energana u centru grada koja kao dominantno gorivo koristi ugalj, a za paljenje kotlova mazut.

Pominje istraživanje koje je rađeno pre dvadesetak godina, kojim je trebalo da se pokaže štetan uticaj aerozagađenja na ljude. Istraživanje je, uz podršku lokalne samouprave i „manjim delom“ Ministarstva zdravlja, sproveo kragujevački Institut za javno zdravlje. Praćeno je zdravstveno stanje 750 dece iz dve gradske škole: Milutin i Draginja Todorović, koja se nalazi u blizini gradske Energetike i Mirko Jovanović u naselju Aerodrom.

Naselje Aerodrom je izabrano jer je, podseća dr Ranković, „tih godina Kragujevac imao problema sa samozapaljivanjem deponije u Jovanovcu (problem rešen uz podršku Češke vlade), pa je ruža vetrova gasove usmeravala prema tom delu grada.

Deponija na par kilometara od centra Kragujevca

Prigradska škola Natalija Nana Nedeljković imala je kontrolnu ulogu.

  • Pored pregleda disajnih organa i spirometrije, roditelji su popunjavali anketne listiće. Rezultati su pokazali da je preko 60 procenata dece uzrasta od šestog do osmog razreda u toku zimskih meseci imalo negativne nalaze, posebno da su im disajni kapaciteti u periodu godine kada je aerozagađenje bilo veće, bili smanjeni.

U septembru, kada je zagađenje manje, rezultati su, kaže dr Ranković, bili bolji:

  • Dokazali smo da kod dece postoje mehanizmi da se u mesecima kada nisu izloženi aerozagađenju disajne funkcije oporavljaju. Nismo više nikada uspeli da ponovimo to istraživanje, jer nisam siguran da bismo dobili dobre rezultate da smo radili sa starijom populacijom, pošz disajne funkcije ne mogu da se popravljaju u nedogled.
Energetika u naselju Pivara

Institut za javno zdravlje trenutno, sve vreme, vrši merenja kvaliteta vazduha na devet lokacija u gradu: naselje Aerodrom kod škole Mirko Jovanović, centar grada kod Štafete, u naselju Pivara, industrijskoj zoni u blizini komunalnog preduzeća Šumadija, zatim u blizini Studentskog doma i Medicinske škole, na Maloj Vagi, park Brioni i kod Autobuske stanice.

Doktor Ranković kaže da su, zapravo, čestice koje se označavaju kao suspendovane, najopasnije. Nivo te vrste zagađenja prati se u naselju Aerodrom i centru grada, a sem u Beogradu ova merenja se vrše još samo u Kragujevcu.

Energetika – jedna od tri toplane u Srbiji koja koristi ugalj

Ove godine je, ističe Ranković, situacija bolja nego u decembru 2019. i januaru 2020. godine:

  • Nije bilo padavina, vetra, bilo je magle i imali smo jako „teške“ rezultate. U ta dva meseca imali smo i po 17-18 dana u vrednostima koje nisu bile dobre. Ove godine to je po tri do pet dana. I kada je u pitanju zagađenje izazvano saobraćajem, vrednosti su bolje. Ranije smo u toku godine imali smo i po 70 dana u kojima su vrednosti, pre svega čađi, bile iznad dozvoljenih. Ove godine smo samo u naselju Pivara i kod Medicinske škole imali po jedan dan u kome su vrednosti bile iznad dozvoljenih.

Zagađenje vazduha u naselju Pivara pripisuje se Energetici, preduzeću koje je preko 82 posto u vlasništvu Republike Srbije, dok je vlasnik manjeg dela kapitala Fond za razvoj. Ta firma snabdeva 20.868 domaćinstava u Kragujevcu toplotnom energijom i pored tolana u Boru i Kruševcu, jedino je preduzeće tog tipa koje koristi ugalj, a za pokretanje kotlova mazut.

U odgovoru na pitanje Glasa Šumadije koje energente koristi za proizvodnju energije, piše da se „na matičnoj lokaciji“ koriste ugalj, gas i mazut, u kotlarnicama „Centralna radionica“ i „Aerodrom“, gas u kotlarnicama „Erdoglija“, „Stanovo“ i „Klinički centar“.

Odgovor na pitanje o energentima koji se koriste

Ugalj se nabavlja u Resavici (ugovorena 71.750 tona) i rudniku uglja AD Pljevlja (ugovoreno 16.000t).

Rok za prelazak sa uglja na gas 1. novembar

Da će se situacija sa vazduhom u Kragujevcu menjati, najavila je najpre premijerka Ana Brnabić, a potom i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, koji je rekao da je dobijen „jasan rok od predsednika Vučića za realizaciju projekta“, a to je novembar ove godine:

Gradonačelnik sa žiteljima naselja Ilina Voda koji se žale na zagađenje koje potiče iz privatne firme
  • Vlada Srbije je za promenu kotlova odnosno prelazak sa uglja na gas obezbedila 12,5 miliona evra. Iskren da budem, sam rok je, uzimajući u obzir procedure i obim radova, jako ambiciozan, ali i ostvariv. Nadam se da će svi učesnici u procesu biti do kraja posvećeni sprovođenju, kako bi Kragujevčani što pre bili oslobođeni prezagađenog vazduha. Time će konačno biti rešen problem aerozagađenja koji se beleži još od 1975. Ne mogu da opišem koliko se dobro osećam zbog ovog projekta, koji istovremeno budi tremu u meni. Roditelj sam i čini me srećnim saznanje da naša deca neće odrastati u smogu u kakvom smo mi odrastali, kaže Dašić.
Pogoni energetike, mart 2021.

I u Energetici tvrde da je proces prelaska sa uglja na gas započeo. U toku je izrada Studije izvodljivosti i Idejnog rešenja. Tender za nabavku opreme trebalo bi da bude raspisan u aprilu 2021. godine, oprema prema planu da stigne u julu, dok je puštanje kotlarnice na prirodni gas planirano za prvi novembar.

Kvalitet vazduha na teritoriji Kragujevca Institut za javno zdravlje prati od 1975. godine. Za skoro pola veka malo toga se promenilo. Ni prvi novembar nije daleko da se udahne čistiji vazduh.

Fotografije: privatna arhiva, Zoran Lazarević Laki, Željko Miljković
Tagovi:

3 komentara

  1. Ja sam nabavila ruski fotokataliticki preciscivac vazduha za kucu.Pokazalo se kao neophodan.Medjutim cesto boravim i napolju i stvarno je za disanje uzas .Jos i maska.Nesto mora da se preduzme.Pr4egrada u vazduhu ne postoji.

    1. ne postoji ništa drugo prvo korona pa sve ostalo doći i na red zagađen vazduh koji hara čak i više nego sama corona.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.