Kategorija: Ekonomija

Bivšim radnicima fabrike u stečaju „Zastava kamioni“, koji na ime neisplaćenih zarada od 2013. do 2016. godine potražuju 207 miliona dinara, biće isplaćena jednokratna novčana pomoć, objavljeno je danas. Predstavnik radnika Milojko Popović je rekao agenciji Beta da je Vlada Srbije svojim zaključkom odobrila isplatu novčane pomoći u visini od 40.000 dinara za 500 radnika i za to opredelila 20 miliona dinara. Sredstva za jednokratnu solidarnu pomoć biće prenesena Centru za socijalni rad Kragujevac radi isplate pomoći radnicima „Zastava kamioni“. Popović je rekao da je isplata novčane pomoći rezultat pregovora predstavnika radnika sa ministrom privrede Goranom Kneževićem koji su vodjeni od utorka u Beogradu u vezi sa pronalaženjem rešenja za namirenje svih njihovih potraživanja.Naveo je da je dogovor prihvaćen, ali će bivši radnici „Zastava kamioni“ u stečaju biti zadovoljni kada sve bude sprovedeno.Popović je kazao da je ministar Knežević tokom pregovora predložio, a radnici su prihvatili, da bude razmotrena mogućnost da se upišu kao hipotekarni poverioci na dve zgrade u fabrici na kojima je trenutno upisan grad Kragujevac. Namera je da se prodajom ovih nepokretnosti reši jedan deo potraživanja zaostalih zarada, a u medjuvremenu isplati jednokratna solidarna pomoć. Na rešavanju isplate preostalog iznosa potraživanja, ukoliko ga bude bilo, radiće Radna grupa, koja je formirana Zaključkom Vlade Srbije. Zadatak ove Radne grupe biće takodje i da utvrdi ukupan broj i iznos neisplaćenih potraživanja zarada zaposlenih u svim društvenim preduzećima u Srbiji i predloži Vladi modele i načine za rešavanje tog problema. U obrazloženju tog Vladinog zaključka je navedeno da problem neisplaćenih zarada u društvenim preduzećima predstavlja „veliki balast“ za Republiku Srbiju. Dodaje se da direktno utiče na veliki broj sudskih postupaka u kojima bivši zaposleni dokazuju odgovornost Republike Srbije za obaveze društvenih preduzeća u vezi sa neizmirenim zaradama. „Problem se manifestuje pred domaćim sudovima, ali posebno i pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sporovi za svoj osnov imaju dve različite komponente. Najpre, zahteve za isplatu neizmirenih zarada od strane Republike Srbije, ali i zahteve za zaštitu prava na sudjenje u razumnom roku“, navedeno je u Zaključku Vlade. Piše: Gordana Mirović, Beta