Ko radi kad grad zapošljava?

Društvo Ekonomija Grad

Posao ‘’za stalno’’ ili na određeno, u prvoj godini nakon ukidanja zabrane o zapošljavanju u Gradskoj upravi u Kragujevcu, našlo je 23-oje ljudi. Njih šestoro zasnovalo je radni odnos na neodređeno vreme, dok je 17-oro lica zasnovalo odnos na određeno.

Ovo su podaci Gradske uprave Kragujevac, koja je odgovarajući na pitanja portal Glas Šumadije, poslala informacije o zaposlenima u period od novembra 2020. do novembra 2021.

Slovo zakona

Kada je početkom godine konačno, nakon osam godina (odnosno od 2013. kada je zabrana stupila na snagu), ukinuta zabrana o zapošljavanju otvorile su se nove mogućnosti za, što bi naš narod rekao, državni posao.

Nije da nije bilo zapošljavanja i tokom perioda zabrane, ali je nakon ukidanja, taj proces znatno olakšan. Umesto dosadašnjeg sistema kontrole prema kome su ustanove i preduzeće morale da dobiju odobrenje vladine komisije za svakog novozaposlenog, od 01. januara 2021. ustanove i preduzeća ponovo o tome odlučuju samostalno.

Primenom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, od decembra 2020. (Članom 27k), ova odluka ipak je ‘’oročena’’ do 31.12.2023. A ostala su i određena ograničenja.

  • Korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.’

Primera radi, ukoliko je državno preduzeće, ustanovu ili instituciju prethodne godini napustilo 10 zaposlenih, naredne godine moći će da zaposli sedam novih radnika. Za svakog zaposlenog preko tog broja moraće da traži saglasnost vladine komisje.

Ograničenja koja su ostala ne odnose na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom.

Ograničenja se ne odnose ni na postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća, društava kapitala, ustanova i javnih agencija čiji su osnivači Republika ili jedinice teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave.

Ograničenja ne važe ni za osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Kad grad zapošljava

Kragujevac sigurno nije jedina lokalna samouprava koja je odmah nakon skidanja zabrane rešila da ‘’proširi ljudske kapacitete’’.

Prema informacijama koje je redakciji portal Glas Šumadije dostavila Gradska uprava, za poslednjih godinu dana, uhlebljenje u lokalnoj samoupravi našlo je ukupno 23-oje ljudi.

Tačnije, šest lica zasnovalo je radni odnos na neodređeno vreme, dok je na određeno zaposleno 17 lica.

Kako iz Grdaske uprave naglašavaju, nakon čak sedam neuspelih internih konkursa, pet lica je zaposleno putem javnog konkursa, jedno lice je zaposleno preuzimanjem, a za jedno lice je javni konkurs i dalje u toku.

Radna mesta na kojima su zaposleni na nedoređeno su:

– poslovi lokalnog ekonomskog razvoja

– poslovi informisanja

– načelnik odeljenja za imovinsko pravne poslove u oblasti upravljanja zemljištem

– administrativni, operativno-tehnički i informacioni poslovi pisarnice i arhive

– interni revizor

Kada je reč o zaposlenju na određeno, prema podacima Gradske uprave, u prethodnih godinu dana radni odnos zasnovala su dva funkcionera, jedan službenik na položaju, 11 izvršilaca (službenika i nameštenika), jedno lice je angažovan po osnvu Ugovora o dopunskom radu, a 11 lica je angažovano na PP poslovima.

Radna mesta na kojima su zasnovani radni odnosi na određeno su:

  • administrativno-tehnički poslovi u Kabinetu
  • stručni poslovi za upravljanje projektima
  • stručni poslovi u oblasti poljoprivrednog i ruralnog razvoja
  • studijsko-analitički poslovi
  • stručno-tehnički poslovi u sprovođenju javnih nabavki
  • načelnik odeljenja
  • poslovi pisarnice vezani za inicijalno obrađivanje predmeta
  • poslovi održavanja uređanja i instalacija, domar – 2 izvršioca
  • poslovi podrške u oblasti komunalno-inspekcijskog nadzora
  • poslovi pisarnice i arhive Grasdskog prvobranilaštva

Radno mesto na kojima su postavljeni funkcioneri:

  • pomoćnik gradonačelnika za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama
  • glavni urbanista grada Kragujevca

Službenik na položaju:

  • vršilac dužnosti Načelnika Gradske uprave za investicije i razvoj

Angažovanje lica po osnovu ugovora van radnog odnosa:

  • po osnovu ugovora o dopunskom radu – u kabinetu Gradonačelnika – vozač
  • po osnovu ugovora o PP poslovima – na poslovima ozakonjenja trenutno je angažovano 8 lica
Ko radi kad grad zapošljava

U stalni radni odnos, odnosno na neodređeno, na mesto v.d načelnika za imovinsko pravne poslove u oblasti upravljanja zemljištem, primljen je Dejan Ružić.

Ružić je na mesto načelnika došao sa mesta izvršnog direktora za oblast ekonomike i finansija JKP ‘’Vodovod i kanalizacija’’.

Prema njegovom LinkdIn profilu (društvena mreža), Ružić je završio gimnaziju u Paraćinu, diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, a prethodno je radio u telekomunikacijama, sa bogatim iskustvom u prodaji.

Na mesto načelnice za ljudske resurse i zajedničke poslove u Gradskoj upravi, svoje mesto našla je i Biljana Stanojević, poznatija kao Bilja Atos. Stanojević je na ovo mesto došla nakon što je prethodna načelnica, Jelena Bojović, podnela ostavku.

Stanojevićeva je završila Visoku turističku školu u Beogradu, a vlasnik je i predsenik turističke agencije ‘’Atos’’, zahvaljujući kojoj je i dobila nadimak. Važi za uspešnu preduzetnicu koja je, kako su mediji o njoj pisali ‘’ni iz čega napravila uspešan biznis’’.

Mediji su svojevremeno pisali o Biljani kao o ženi koja je nakon 14 godina rada ostala bez posla kada je proglašena za tehnoloki višak, a potom ‘’okušala sreću’’ u privatnom biznisu i uspela.

  • Otvorila je turističku agenciju i isprva zarađivala svega tridesetak evra mjesečno. Sa 37 upisala je turizam i završila školovanje u roku. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja, a takođe je osnivač i predsednica Asocijacije poslovnih žena Vizija iz Kragujevca.

YouTube kanal emisjie ‘’Ja preduzetnik’’

07.oktobar 2019.

Na mestu pomoćnika gradonačelnika za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama zaposlio se i Mirko Čikiriz. Čikiriz je široj javnosti poznatiji kao bivši narodni poslanik u čak tri saziva, od 2008. do 2012. i od 2012. do 2014. kao i od 2014. do 2016., ispred Srpskog pokreta obnove (SPO). Čikiriz je i jedan od osnivača Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS).

Rođen je u Guči, a Pravni fakultet završio je u Kragujevcu. Radio je u Udruženoj advokatskoj kancelariji u Kragujevcu, a bio je i rukovodilac pravne službe i pravni zastupnik ‘’Takovo osiguranja’’.


A tu je i glavni gradski urbanista, diplomirani inženjer arhitekture Ivan Radulović. Zvanje je stekao na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, a prema podacima dostupnim o njemu na sajtu Grada Kragujevca, Radulović je svoje iskustvo stekao radom u JP ‘’Direkcija za urbanizam i izgradnju’’.

Na sajtu grada je istaknuto i da Radulović nije član političkih stranak ili drugih političkih organizacija.

Po osnovu ugovora o dopunskom radu, u kabinetu gradonačelnika, zaposlen je i vozač. Iz izvora bliskih redakciji portal Glas Šumadije, nezvanično saznajemo vozač prvog čoveka Kragujevca već je zaposlen i to za stalno u Nardonoj banci.

Koliko je zabrana zapošljavanja pomogla?

Prema podacima Fiskalnog saveta od decembra 2019. godine, od uvođenja zabrane zapošljavnaja (decembar 2013.), zaposlenost u državnom sektoru smanjena je za oko 6 odsto, odnosno za 29.000 ljudi.

S druge strane od marta 2020. do septembra 2020. broj zaposlenih u državnom sektoru uvećan je za 2.300 ljudi. Ove brojke veće su isključivo zahvaljujući zapošljavanju u zdravstvu, a zbog borbe sa pandemijom.

Pram oceni Fiskalnog saveta zabrana zapošljavanja doprinela je primetnog manjku zaposlenih u nekim od najvitalnijih javnih sektora.

  • Najveće manjkove uočili smo u zdravstvu, preko 5.000 ljudi, slede Poreska i Carinska uprava, preko 2.500 ljudi, republičke inspekcijske službe, između 1.000 i 1.500 ljudi, prosveta, oko 1.000 ljudi i službe za upravljanje EU fondovima, preko 500 ljudi.

S druge strane prama navodima Fiskalnog saveta ( u dokumetnu o Mišljenju na Fiskalnu strategiju za 2021. godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu), navodi se da su na kraju 2019. postojale i neke jedinice s viškom radnika.

Kao primeri viška radnika navode se određene lokalne samouprave.

Piše: Katarina Vasiljević Siročić
Tagovi:

2 komentara

  1. Pa i jabih mogao u neku državnu firmu pošto primate ,recimo kontrolor u gas,u elektrošumadiji,vojnoj fabrici,a ne da se mučim večito,pozdrav i član sam SNS-a

  2. Primljeno 23 ljudi za godinu dana. Ajde bre više, ako je to problem danas najveći. Dajte ovako analitički broj i imena zaposlenih u drugim preduzećima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.