KOLIKO ZAISTA KOŠTA REKONSTRUKCIJA I ZAŠTO KRAGUJEVAC NIJE ZAINTERESOVAN?

Društvo Istraživanje

Civilno-vojni aredorom Ladjevci, ili “Morava” u Ladjevcima, na sredokraći Kraljeva, Čačka i Kragujevca (od Kraljeva udaljen 15, od Čačka 25, a od Kragujevca 39 kilometara), za saobraćaj će biti otvoren za 20-tak dana, preciznije na Vidovdan, 28. juna, kada će, kako se netačno najavljuje ovih dana, na njega da sleti i sa njega poleti prvi vazduhoplov za prevoz putnika do inostranih destinacija. Aerodrom “Morava” je, naime, uz beogradski (“Nikola Tesla”) i niški (“Konstattin Veliki”), treća  medjunarodna vazdušna luka u Srbiji.

      -Očekujem da aerodrom u Ladjevcima bude isti, ako ne i bolji od aerodroma u Nišu. Očekujem da sve bude spremno 28. juna, da aerodrom bude operativan, da avioni  tipa “Boing 737” mogu da polete i slete , a u narednom periodu bavićemo se razvojem kargo centra, izjavila je 27. februara potpredsednica Vlade i ministarka gradjevinarstva,, infrastrukture i saobraćaja Zorana Mihajlović.

    Ako je suditi prema poslednjim informacijama RTS-a, aredodrom u Ladjevcima, u čiju sanaciju je država, kako se upravo navodi,  uložila više od milijardu dinara (ili oko deset miliona evra), zaista bi trebalo da bude otvoren za poletanje i sletanje civilnih aviona do Vidovdana. Pitanje za stručnu javnost je: da li će sa njega moći da poleću i sleći i avioni tipa “Boing 737”, pošto, prema poslednjim informacijama, pista u Ladjevcima nije produžavana i proširivana, te je, kako tvrde stručnjaci, za oko 40 odsto kraća od one na “Nikoli Tesli”.

    -Pista je presvučena novim asfaltom i obeležena, ali za sada nije ni produžena niti proširena. Izgrađena je i nova okretnica, sanirana rulna staza. Ipak, posao za Vojno-građevinsku ustanovu Beograd nije završen, ali će biti do postavljenog roka. Ostalo je da se završe radovi na svetlosnoj signalizaciji, asfaltiranje je završeno. Nakon završetka radova na izradi signalizacije, biće omogućeno sletanje aviona i u noćnim uslovima, ističe direktor Vojno-građevinske ustanove Beograd Slobodan Rakić za RTS.

    U informaciji RTS-a nadalje se navodi da su majstori prošlog petka  ušli i u aerodromsku zgradu. Proveravaju instalacije koje nisu korišćene od kada je pre sedam godina zgrada izgrađena. Do kraja juna će, uveravaju u „Aerodromima Srbije“, i ti radovi biti završeni. Dodaju da je  toku nabavka neophodne opreme za prihvat i otpremu vazduhoplova, kao i neophodne opreme u terminalu u smislu sistema za prtljag, sistema za ček-in i svega onoga što čini jedan aerodrom. Takođe je u postupku i nabavka opreme neophodne za funkcionisanje zaposlenih“, navodi za RTS direktor „Aerodroma Srbije“ Mihajlo Zdravković.

    Ono što u informacijama kojima se od početka godine najavljuje otvaranje aerdodroma Morava” u Ladjevcima najpre nije tačno jeste “eksluziva” da će prvi civilni avion na taj aerdodrom da sleti i sa njega poleti za 20 i kusur dana, tačnije na Vidovdan, 28. juna. Prvi civilni avion na aerodrom u Ladjevcima, kako je oficijelno zabeleženo, sleteo je pre ravno osam godina, odnosno 2011., i u njemu su bili tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i ondašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac.  Tom prilikom obećano je da će aerdodrom u Ladjevcima da bude otvoren za civilni saobraćaj naredne 2012. godine.

     Najavljene 2012. , aerodrom u Ladjevcima nije otvoren u saobraćaj, ali je, opet je ostalo zabeleženo, krajem te godine obznanjeno da je u  rekonstrukciju i izgradnju objekata na tom aerodromu država, od 2010. do 2012. , uložila oko deset miliona evra, koliko se pominje i sedam godina docnije, kada se na “Moravi” finiširaju završni radovi uoči otvaranje te vazdušne luke. Da li je, onda, cifra od oko deset miliona evra konačna cena rekonstrukcije i izgradnje aerodrome u Ladjevcima, što bi, ukoliko su podaci iz 2012. Tačno saopšteni ,  moglo da znači da aktuelne radove na pisti i u aredoromskoj zgradi izvodjači rade “gratuis”, te da se i neophodna oprema upravo nabavlja besplatno.

     Kako je sasvim izvesno da to nije tako, javnost očekuje da joj se saopšti koliko je država, od 2010. do sada, zaista uložila u rekonstrukciju i izgradnju aredodroma u Ladjevcima, odnosno u njegovu konverziju  u mešovitu (vojno – civilnu) vazdušnu luku, kao i koliki su troškovi amortizacije pre sedam godina završene aerodoromske zgrade i ostalih objekata, te izgubljeni profit koji bi,najverovatnije, bio ostvaren da je aerodrom počeo sa radoom 2012., kako je bilo  najavljeno.

   Šumadijska javnost, nadalje, očekuje i da joj se kaže zašto će i aerodromom u Ladjevcima da upravlja država, odnosno javno preduzeće “Aerdromi Srbije”, kad su izradu studije ekonomsko-saobraćajne opravdanosti konverzije vojnog aerodroma u Ladjevcima u mešoviti, delom finansirale zainteresovane lokalne samouprave u centralnoj Srbiji.  Izrada te studije koštala je 180.000 dolara, a prvobitno je bilo predvidjeno da 43 odsto tog novca obezbedi Američka agencija za medjunarodni razvoj (USA ID), a ostatak dvanaest opština i gradova u centralnoj Srbiji koji gravitiraju aerodromu u Ladjevcima, pri čemu je Kragujevac, s obzirom na veličninu i broj inostranih kompanija koje u njemu posluju, trebalo da izdvoji najviše –  22.262 dolara. Docnije, tačnije u julu 2010., postignut je dogovor da USAID finansira izradu studije sa 83 odsto, tako da je rukovodstvo Kragujevca te godine odlučilo za za tu namenu izdvoji znatno manje para, odnosno oko 4.000 dolara.

     U gradskoj upravi Čačka, u aprilu 2018, tvrdili su da postoji opcija da zaintereovani gradovi i opštine naprave zajedničko  javno preduzeće koje bi bilo zaduženo za aerdodrom u Ladjevcima. “Za sada su zainteresovani Čačak, Kraljevo i Novi Pazar, dok Kragujevac ne pokazuje interesovanje, mada oni imaju najveći interes, naročito zbog velikih stranih kompanija koje tamo imaju svoju proizuvodnju”, tvrdili su nadležni u lokalnoj upravi Čačka.

      Godinu dana docnije i dvadasetak dana uoči otvaranja aerdroma u Ladjevcima, Čačani, Kraljevčani i Novopazarci koji su bili zainteresovani za zajedničko upravljanje tim aerdrom, ideju o upravljanju aerodromom više ne pominju. Verovatno poučeni onim što  lane dešavalo i na kraju desilo sa aerodromom “Konstantin Veliki” u Nišu . Rukovodstvo Kragujevca se, naravno, i u ovom slučaju, ponaša kao da “nije odavde”, iako je taj grad, pre devet godina odlučio da izdvoji najviše para za izradu studije opravdanosti pretvaranja “Morave” u civilno-vojni aerodrom, i od kojeg bi, s obzirom da u njemu posluju Fijat-Krajsler, SIMENS, Vaker Nojsen, Meggle, Manjeti Mareli, Sidžit i druge inostrane kompanije, imao najviše koristi.

   Početkom juna 2015. gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić  kazao je da su tom gradu potrebne dve obilaznice (severna i južna), kao i izgradnja brze saobraćajnice Kragujevac – Kraljevo koja bi Kragujevac spojila sa aerodrome u Ladjevcima. Četiri godine docnije, Kragujevac nema ni jednu obilaynicu, kao ni jednu brzu saobraćajnicu koja bi ga povezivala sa okolnim svetom. Kragujevac više, sudeći prema ponašanju njegovog aktuelnog  rukovodtsva, nije nki zainteresovan za aerdodrom u Ladjevcima.

PISE: Zoran Radovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *