Korona „ugasila” venčanja u Kragujevcu – Jesen dođe ja se ne oženi

Društvo Grad Istraživanje

Pandemija korone presekla je i zaustavila mnoge oblasti našeg društvenog delovanja a utisak je da su zbog obaveznih socijalnih distanci najviše stradali – svadbe i venčanja. Mediji po Srbiji izveštavaju iz raznih gradova da su održavanja venčanja (kao i prihodi od svih delatnosti koje se njima bave) kako gde od prepolovljenih pa do onih sredina gde se otkazuje i do 90 posto tradicionalnih venčanja i svadbenih svečanosti.

U samom Kragujevcu (i okolini) venčanja se i održavaju (nije ih baš otkazano devet desetina) ali u znatno manjem broju i naravno sa minimalnim brojem prisutnih na njima. Dakle, venčanja (pogotovo onih „građanskih” – registracija) i ima donekle ali su zato ugrožene mnoge delatnosti koje su se bavile i živele od organozovanja slavlja (izdavanja sala, prodaja i iznajmljivanje venčanica, torte, dekoracija, burme, muzika, fotografisanje…) čiji prihodi nisu prepolovljeni već su zaposleni u tim oblastima dovedeni na sam rub egzistencije. Mnoge od njih korona je bukvalno „ugasila”. A, niko nije siguran šta nam tek od kovida sledi u krajnje neizvesnoj budućnosti.  

Po zvaničnim podacima u ovom periodu prošle godine na teritoriji grada Kragujevac venčalo se 478 parova. U istom periodu ove, pandemijske 2020. godine do avgusta meseca sklopljen je svega 251 brak.

SVEČANI SALON U GRADSKOJ UPRAVI – ČEKA MLADENCE (DO PETORO LJUDI)
  • Broj je otprilike prepolovljen, navodi nam tačne podatke Tanja Vuković Živanović, matičar u Gradskoj upravi, dodajući da se venčanja kod nas i dalje održavaju u Svečanom salonu a otkazuju se takozvani „tereni” (sklapanje brakova u restoranima ili na drugim msetima).

Po njenim rečima neki mladenci se pojave i otkažu takvu vrstu venčanja ali se sada, u Doba korone, mnogi parovi i ne pojave da bi „potvrdili otkazivanje”. U svakom slučaju dok traju pandemija i vanredna situacija njihova služba i ne izlazi na terene. Takođe, naša sagovornica podseća da na venčanjima koja se održavaju u Svečanom salonu po odluci našeg, kragujevačkog Kriznog štaba može da prisustvuje isključivo do pet osoba (mladenci, svedoci – kumovi i matičar) dok je po odluci republičkog Kriznog štaba dozvoljeno prisustvo do deset osoba ali kod nas je proglašena i vanredna situacija, tako da je dozvoljen broj upola manji.

Značajno je manji broj i crkvenih venčanja otkako je počela epidemija korone. Po podacima iz naše Eparhije šumadijske u prvom polugodištu 2019. godine obavljeno je 240 venčanja a u prvih šest meseci ove svega 47 parova se venčalo u crkvi. Manje je i krštenja. Prošle, u prvom delu godine bilo ih je 794 a ove u istom periodu 575 obreda krštenja. Na žalost, samo je broj opela ostao približan u oba ova perioda: prošle 1.024 a ove 1.076 opela. Iz Eparhije šumadijske napominju da se ovi podaci odnose samo za grad Kragujevac sa okolinom (što i jeste tema našeg istraživanja) a ne za celu eparhiju koja je mnogo veća teritorija.

Venčanja k’o na Zapadu

Ugostitelj Milenko Marjanović, čiji su prostori i lokali u hotelima  „Šumarice” i „Zelengori” sinonim za održavanje velikih i svečanih venčanja kaže da su sve svadbe koje su bile zakazane u 2020. godini otkazane zaključno sa polovinom avgusta.

– To je ako se uzmu u obzir, osim svadbi i rođendani i druga porodična slavlja preko 40 otkazanih proslava, ističe on, naglašavajuću da su neki mladenci i slavljenici taj „svečani čin” odložili za drugu polovinu ove a drugi „pomerili” čak za sledeću godinu.

Od ukupnog broja njegovih klijenata koji su zakazivali venčanje kaparu je vratio samo kada su u pitanju dva mladenačka para (koji su se opredelili samo za „registraciju u opštini” i porodični ručak) a svi ostali su se odlučili za odlaganje termina kad dođu bolji (i sigurniji) dani.

MOŽE I OVAKO – BEZBEDAN PROSTOR NA OVORENOM U ŠUMARICAMA
  • Pošto je na otvorenom terenu, uz distancu od metar i po, dozvoljeno okupljanje do 100 ljudi mi bi mogli u Šumaricama da organizuje svadbeno veselje sa ispunjenim svim bezbedonosnim procedurama i protokolima. Tamo imamo zelenu površinu od preko 800 kvadratnih metara i terasu sa više od 200 kvadrata. Na tom prostoru moglo bi da se smesti po propisima čak i više od dozvoljenog broja i do 250 gostiju. Ali, pošteno, svi maldenci a pogotovo njihovi roditelji ističu da se „narod plaši okupljanja” i neće da dođe na svadbu, kaže Marjanović.

Po njemu, sada ako i ima venčavanja organizuju se manja okupljanja i svadbe koje su više porodični ručkovi. Naravno i u tom slučaju sve na distanci i uz poštovanje propisanog vremena do 23 sata. Jedno, takvo slično, manjeg formata održano je u Šumaricama baš pre dva dana u četvrtak koje je on fotografijom zabeležio.

Korona se na ugostiteljski posao odrazila katastrofalno
  • U svojim objektima sam za prvih sedam meseci ove godine imao promet od 51 milion dinara a prošle godine u to vreme čak tri put veći – 150 miliona. A, i tih pedesetak miliona je ostvareno samo iz razloga što su ove godine januar, februar, povina marta (do uvođenja vanrednog stanja) i potom juni bili „korektni meseci” za rad. Međutim, kako sada stoje stvari ja nemam prometa više od pet do šest miliona mesečno a samo mi za plate zaposlenima treba osam, naglašava on.
KORONA IZMENILA OBIČAJE – UMESTO VELIKIH SVADBI MANJI PORODIČNI RUČAK

Sadašnja situacija u kojoj se ne održavaju ne samo porodična slavlja i venčanja, već i sportski kampovi (čije je održavanje dozvojeno ali u propisanom i određenom broju – međutim roditelji ne dozvoljavaju deci učešće na njima i treniranje) su se i te kako odrazili na ovo zanimanje.

  • Ta porodična slavlja i sportski turizam u mom poslu čini bukvalno 80 posto prometa, iskren je on.

Po njemu za potencijalne svadbe ostaje varijanta na otvorenom dok je lepo vreme a potom u zatvorenom u šumaričkoj „Plavoj Sali” na 600 kvadrata sa distancom od dva metra u stanju je da organizuje okupljanja do 150 gostiju – ako bude dozvoljeno. I ako ljudi budu uopšte pravili venčanja. Marjanović za sada u to nije siguran.

  • Ko od nas zna šta će da bude sa koronom 2021. godine, pita se on doadajući da su u njegovim kapacitetima maj, juni i jul naredne godine već skroz popunjeni i sa zaključkom da je pandemija izmenla ne samo ugostiteljsko poslovanje već i naše običaje: „Sada naša venčanja podsećaju na ona kao na Zapadu. Par se venča, do 10 ljudi na ručku i to je svadba, u (polu)šali apsolvira Marjanović.
Venčanice „zavijene” u crno

I ako se ugostitelji donekle i batrgaju u novonastalim uslovima posao sa venčanicama je skroz stao.

  • Korona nas je skroz „sasekla”. Obzirom da se naš posao radi unapred jer mlade dolaze ranije, zakazuju probu mesecima pre samog venčanja, kada je krenula ova situacija prvo su odlagale i pomerale datume venčanja a onda kada je to počelo da traje u nedogled (odloženo jednom, drugi put) su odustajale. Tako da danas od posla nema ništa, kaže Milena Milosavljević iz radnje za venčanice „El amor” kod Velikog parka.

Ona je razgovarala sa mnogim svojim mušterijama ali i dalje niko od njih ne zna da li će se u buduće (u dogledno vreme) venčanja uopšte održavati, odnosno da li će se praviti svadbe?

NEKADA SAJMOVI VENČANJA – DANAS „REGISTRACIJE” BEZ SVEČANIH VENČANICA
  • Za sada u ovom poslu „ama, baš ništa”, iskrena je ona, dodajući da leto i nije tradicionalno doba za venčanja. Ti termini su mahom vezani za vreme kad prođe Veliki post početkom maja i na jesen.
  • Do proglašenja vanrednog stanja početkom marta imala sam kaparisanih 26 venčanica i još desetak rezevrisanih gde su se klijentkinje još premišljale… To je sve otkazano, kaže ona dodajući da se prava slika potražnje venčanica sagledava tek krajem aprila i početkom maja. Ona je, kako kaže, vratila sve kapare.
  • Hajde da budemo ljudi ovo je situacija koju niko nije očekivao da će da se desi i da se ne brukam za sitne pare, smatra ona, ponovo naglašavajući da posao strašno trpi.

Naša sagovornica ima nešto zakazano probanja venčanica za septembar ali pitanje je da li će se venčanja i tada održavati.

  • Bukvalno, sa apektna našeg posla, ova godina je potpuno uništena. Zimi su, takođe zbog posta, svadbe izuzetno retke, a ono građanskih venčanja i što ima za tu vrstu registracije se ni ne kupuju ili iznajmljuju svečane venčanice, napominje Milena Milosavljević, dodajući kolegijalno i korektno da je ne samo prodaja venčanica ugrožena kao delatnost već i poslovi svih onih koji se bave svadbama i proslavama a koje su otkazane. Zato troškovi ipak nisu otkazani.
  • Celokupna ova grana privrede je na izdisaju a stižu porezi, dažbine, rente za lokale za one koji ih iznajmljuju, podseća ova naša sagovornica.
Bez torti i dekoracija

U sličnoj situaciji su i proizvođači svadbenih torti.

  • Torte, poput onih za dečije rođendane još i idu i rade se donekle ali za venčanja uopšte ne, kaže Aleksandra Marinković, prodavačica u poznatoj firmi za proizvodnju torti, kolača i peciva „Bioled” preko puta Skupštine grada.
BEZ TRADICIONALNIH MLADENAČKIH TORTI

I po njenoj tvrdni situacija sa koronom se odrazila na njihovu proizvodnju i prodaju a poručivanje maldinih torti i torti za venčanja i mladence je potpuno stalo.

  • Nedavno smo imali jednu porudžbinu za venčanje u Beogradu (na otvorenom, naravno) i jasno je da je održano u manjem, najužem krugu ljudi jer je bila u pitanju torta od tri, četiri kilograma. Nema više onih klasičnih porudžbina za svadbe i narudžbina velikih torti od 12, 16, 20 klilograma i na više. I, to je to, tako nam je do daljnjeg, kaže on.

I po priči Slađane Marković, vlasnice cvećare „Ligica” kod Studentskog doma od 15. marta, što se njih, cvećara tiče, definitivno je posao potpuno stao.

  • Bilo kakva vrsta cvetnih dekoracija se više ne radi jer su sve vrtse proslava, ne samo veridbe i svadbe, već i punoletstva, rođendani… potpuno obustavljeni, podseća i ona.
NEMA VIŠE SVEČANOSTI PA NI DEKORACIJA

Genralno još od proglašenja prvog, najvećeg udara polovinom marta nije bio dozvoljen uvoz cveća tako da su mnoge cvećare po gradu bile bukvalno zatvorene.

  • Ne samo moja nego i gro drugih. Neke radnje su pokušavale da posluju samo sa malim, takozvanim domaćim programima cveća ali je to zanemarljivo. Dok je trajalo vanredno stanje bili smo potpuno bez cveća a kada je ono ukinuto, mi smo kao „nešto krenuli” ali to nije rad to je preživljavanje. Nema naroda, što zbog korone i „nedostatka” bilo kakvih proslava, ističe Slađana Marković, dodajući da je sem straha od virusa očigledna i slaba kupovna moć građana.

Kod nje (ali i ostalih cvećara) otpao je i deo posla vezan za porodilište, jer je zabranjen ulaz u Klinički centar pa se više ne kupuju tradicionalni buketi za porodilje. Nema ni studenata koji su zbog lokacije njene radnje „vukli” značajan deo posla – proslave diplomskih ispita, minijaturne proslave za polaganje teških i važnih ispita… ono, momak devojci…

  • Toga ne baš da nema uopšte ali procentualno svega 10 posto u odnosu na prošlu godinu. Avgust je generalno loš mesec za ovu delatnost ali smo se mi cvećari baš na konto tih i takvih proslava „vadili” i uspevali da „preteknemo” kraj leta. Sada i to zamrlo. Ide kraj meseca, doprinosi, kirije, porezi… a, kako? Ja više živa nisam a pola me nema, iskrena Slađana Marković iz cvećare „Ligica”.
Smrklo se i fotografima

Pandemija je pokosila i fotografe i snimatelje svdabi i venčanja.

  • Od posla bukvalno nema ništa. Jedino od kako je ovo počelo fotografisao sam jedno krštenje u Grošnici pre mesec i po dana i to je sve. Imali smo svi u ovom poslu zakazane razne „tezge” ali kako je krenula pandemija sve je otkazano: sale, muzika pa i fotografi, kaže i kragujevački fotograf Milorad Miki Jevtović vlasnik firme „Reporter DVD”. I on, kao i ostali naši sagovornici podseća da se od svih ovih „svadbarskih činilaca” traži kompletno plaćanje doprinosa i poreza svakog meseca. Na konto svoje radnje on je dobio onu čuvenu pomoć od tri puta po 30 hiljada.
  • U tom trenutku, to mi je značilo, ne mogu da kažem da nije. Takođe sam sada dobio i po dva puta 60 posto od minimalca u iznosu od 18.250 dinara. Ali, meni za ta dva meseca porezi i doprinosi su izneli po 18.300 dinara. Lepo, hvala im i za to. Ali, namirili smo poreze i doprinose a od čega ćemo da živimo, opravdano se pita on.
NEMA KLASIČNIH MLADA PA NI BUKETA, A KO BIH I „SLIKAO”

Jevtović je u svakodnevnom kontaktu sa brojim svojim kolegama.

  • Kada upitam kolege: „Je l imaš neki posao?” svi mi daju isti odgovor: „Brate – ni jedan jedini!”, naglašava on, dodajući da je jedan od njegovih kolega takođe za sve ovo vreme „zakačio” isto kao i on samo jedno malo krštenje.
  • U pitanju je bio skup do 10 ljudi. Krštenje tako obavljeno po svim propisima ali koliko je to fotografija i kakva i kolika je to zarada pita se Jevtović.
Ni svadbi ni „stranaca”

A, venčanja, pa i onog „građanskog” (samo „registracija”) možda i ima bez veselja ali nema bez burmi.

  • Procentualno gledajući ovaj deo našeg posla je spao na pola. Korona je „presekla” promet u našoj delatnosti na 50 posto u odnosu na prošlu godinu. Jedan broj ljudi bez obzira na sve organizuje venčanja i obavlja ih i u opštini i u crkvi ali bez gostiju i pravljenja velikih slavlja. Isto se odnosi i na jedan manji broj krštenja, tvrdi Vladimir Vletović, vlasnik zlatare „Filigran”

Znatno manje se prodaju burme kao tradicionalni znak sklapanja braka ali i pokloni za krštenja.

KOVID„ZAKUCAO” I BURME
  • U našem narodu je običaj da kum na krštenju kupi zlatan nakit za dete koje krsti. Ako su u pitanju devojčice u 99 posto slučajeva su to zlatne minđušice a za dečake najčešći poklon je zlatnik ili narukvica a veoma retko lanče. U prvom talasu korone krštenja nije bilo uopšte. Sva su otkazana, a sada u drugom piku ih ima povremeno. Ko je rešio da krsti dete, krsti ga, samo bez velikih svečanosti i sa manjim brojem ljudi, kaže on.

Po Vuletoviću koji je razgovarao sa svojim mušterijama veliki broj ljudi je sve svečnosti „prebacio” za sledeću godinu.

  • E, sada oni, zbog termina više ni ne gledaju da li tada pada post, radni dan… Samo im je važno da taj obred obave i „uhvate” neki „slobodan datuma”…, kaže Vuletović, opravdano se pitajući ako i prethodni sagovornici u ovom istraživanju „kako će biti i naredne godine?” i to ne samo za njegovu delatnost već svima uopšte.

On korektno i dodaje da prodaja nakita donekle ide i u ovo doba mimo venčanja, krštenja, proslava i većih skupova te je njihova pozicija nešto bolja od ostalih branši kojima preti „totalno odumiranje” i „katanac”. Ali ni zlatarima u Doba korone baš ne cvetaju ruže. Vuletović kaže da u njihovom poslu značajan promet ostvaruju i takozvani „stranci”, naši ljudi koji dolaze na po 15 do 20 dana u vreme praznika ili godišnjih odmora.

DA UZMEMO OVO PRSTENJE AL’ ZA SLEDEĆU GODINU – I, TO MOŽDA
  • Oni su nam „pravili” dosta dobre pazare i „ostavljali” novac kod nas. Zbog njih je moglo lakše da se diše baš u onim mesecima kada je tradicionalno slabija trgovina kao što su periodi posle Božića i Nove godine – jer su januar i februar tradicionalno „najtanji” za sve vrste trgovine i prodaje. Ove godine ni toga nema. Ostavila je pandemija i te kako tragove i u kod nas u poslu, završava Vuletović.
Kol’o virusa – tolk’o i muzike

I na kraju, ali ne i najmanje bitna je muzika bez koje nema nikakve proslave. Naš sagovornik, poznati gradski muzičar Ivan Filipović Fića (lider „Pop art” tria) ceni da su prilikom otkazivanja svadbi najgore prošle njegove kolege koje svi kolokvijalno najčešće nazivamo „narodnjacima” i oni čiji je repertoar (folk i turbo zvuci) mahom najčešći na klasičnim svadbama. Ipak po njemu svi muzičari su defakto na samom rubu egzistencije.

  • Ali na skali „gubitnika pandemije” najviše trpe muzičaru koji sviraju isključivo svadbe, oni koji se bave „reprodukcijom” već postojećih pesama. Ponavljam – trpe i ostali ali novčano ipak manje, tvrdi Filipović.

On dodaje kada su u pitanju izvođači drugih vrsta zvuka (rok i pop) koji su ređi na kalsičnim svadbama i venčanjima većina njih i nema neke (pre)velike zarade pa na njih nisu ni plaćali porez. Zbog toga sada ni država „nema zvaničnog načina da ih pomogne”, mada i svi oni daju državi neke dažbine kroz licence i članstvo u udrženjima što je obavezno.

  • Zavisno od popularnosti benda, verujem da se trenutni gubici kolega kada su venčanja i svadbe u pitanju kreću od par stotina evra (ali samo kada su početnici u pitanju) pa do više hiljada kada su popularniji i čuveniji muzičari u pitanju, ceni on.
ŽIVOT MUZIČARA NIKAD NIJE BIO LAK AL SAD VIŠE NIJE NI PREŽIVLJAVANJE


I on naglašava da i muzičare „ubija” ne samo osećaj bespomoćnosti jer nema proslava već i beznadežnosti zbog toga što niko ne zna „do kada će ovo stanje sa koronom da traje”.

  • Mi se sada među sobom pitamo: da li ćemo svirati makar i za Novu godinu? E, tako je stanje kod nas muzičara, završava on.

Dakle, da parafraziramo poznati narodnjak iz naslova teksta – jesen dođe (i prođe) ja se ipak ne oženi. To za pojedinca i ne mora da bude baš uvek katarstrofalno (naprotiv) ali je za ovih pet meseci  svim onim ljudima čija egzistencija zavisi od proslava (bilo da ih samo organizuju, učestvuju u njima ili kao prateće delatnosti) već dobrano dogorelo do nokata. A, kao što su se svi naši sagovornici s pravom pitali – ko zna šta nam korona još donosi.  

Piše Zoran Mišić
Naslovna fotografija N. Raus 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.