KRAGUJEVAC I ŠUMADIJU ZAOBILAZI I MAGISTRALNI ŽELEZNIČKI KORIDOR

Društvo Ekonomija

U Minhenu je, upravo, prenose mediji, u prisustvu predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, te specijalnog izaslanika američkog pedsednika Ričarda Grenela, potpisana izjava o namerama za obnovu železničkog saobraćaja izmedju Prištine i Beograda.

  • Kada se jednog dana to realizuje, doći će do obnove železničke pruge izmed ju Prištine, Podujeva i Merdara i dalje prema Nišu. Kada ta pruga bude obnovljena I teretni saobraćaj, odnosno roba iz centralne Serbije, moći će mnogo brže da dolazi na KIM, kao i putnici, rekao je, izmedju ostalog, direktor kancelar ije za KiM Marko Đurić koji je, u ime Beograda, potpisao izjavu o namerama sa predstavnicima Kosova.

Desilo se, dakle, ono čega se šumadijska javnost, kad je izgradnja saobraćajne infastrukture u Srbiji u pitanju, pribojavala, a to je da će, pored međunarodnih putnih koridora auto-puteva koji su ga zaobišli u širokom luku, Kragujevac i deo Šumadije koji mu gravitira,  opet u širokom luku da zaobidje  i železnički pravac Beograd – Priština, kojem su se u ovdašnjoj stručnoj javnosti nadali kao alternativi za drumske  saobr aćajnice  koje prolasze podaleko od njega.

Jedan od vodećih srbijanskih urbanista, dr Veroljub Trifunovič, koji je decenijama unazad bio na  čelu kragujevače Direkcije za urbanizam,  za list DANAS i Glas Šumadije kaže da je i trasa železničke pruge Beogracd – Priština, koju je, u Minhenu, najavio Marko Đurić  – posledica političke odluke, kakve su, uostalom, sve odluke koje se odnose na gradnju magistralnih saobraćajnih pravaca u jednoj zemlji.

  • Očito je da se Kragujevac, političkom voljom državnog vrha, zaobilazi i kad je izgradnja železnice u pitanju. Zašto je to tako, možemo da pretpostavljamo, ali je činjenica da je inicijative za gradnju  puteva i pruga koje bi prolazile pored Kragujevca morala da pokreće gradska vlast, a da Direkcija za urbanizam treba da obezbedi stručnu podršku. Bojim se da i u ovom slučaju toga nije bilo. Kako god, pruga Beograda – Priština, koja je od životnog značaja za Kragujevac, ne prolazi kroz Kragujevac i dalje prema Kraljevu, Raškoj i Kosovskoj Mitrovici, što je kraća, jeftinija i opcija koju su, kako sam informisam, zagovarali  i stručnjaci CIP-a, kaže Trifinović.

Predsednik  Socijalno-ekonomskog saveta u Kragujevcu Jugoslav  Ristić tvrdi da dileme više nema, te da se radi o planu “totalne marginalizacije Kragujevca”, uprkos činjenici da je jedan od najvećih gradova u zemlji i najznačajniji industrijski centar u  Srbiji, možda i šire.

  • Marginalizacija i ponižavanje Kragujevca na ovaj način definitivno su  deo plana, iza kojeg možemo da pretpostavimo ko stoji.To što Kragujevac  zaobulaze sve važne putne saobraćajnice, a sada i železnička pruga  prema  Kosovu,više jednostacno ne može da bude slučajnost. Bojim se da će to sve negativnije da se odražava na dalji ekonomski razvoj Kragujevca, ističe Ristić.

Nekadašnji predsednik kragujevačke gradske vlade Borivoje  Radić smatra, pak, da je infrastrukturno-saobraćajna marginalizacija Kragujevca posledica  činjenice da taj grad ima dva hendikepa. Jedan se odnosi na njegov prirodni položaj, odnosno činjenicu da je izvan Moravskog i Ibarskog koridora.

  • Drugi hendikep je taj da je Kragujevac imao “sreću” da su ga pllitičari na državnom nivou redovno  zaobilazili kad je  izgradnja važnih saobraćajnica u pitanju. Pruga Beograd – Priština  bila je jedna od utešnih prilika  da se Kragujevac konačno nadje na jednoj od važnih saobraćajnih, u konkretnom slučaju železničkih pravaca u zemlji i na Balkanu. Vučić i Đurić,  ili nisu u pravoj meri upoznati sa tim problemom Kragujevca i Šumadije, ili su svesno i ovom prilikom zaobišli centar Šumadije. Vučić se, doduše, hvali kako zna svako selo u  Srbiji, tako da je nelogično da ne zna šta se dešava sa Kragujevcem na tom planu, kaže Radić, naglašavajući da bi Kragujevac, da bi izbegao apsolutnu marginalizaciju, kad već nije do sada, pod hitno  morao modernom saobraćajnicom da bude povezan sa Koridorom 11, odnosnoauto-putem “Miloš Veliki”, tim pre što je ovo što se radi sa putem prema Batočini i Koidoru 10, “preraslo u bruku i sramotu”.

Podsetimo da su se, desetak dana pre potpisivanja izjave o namerama u Minhneu, u Berlinu bili  sastali saobraćajni stručnjaci iz Srbije i sa Kosova da definišu trasu budućeg železničkog saobraćaja na relaciji beograd Priština. Prvi pravac je mogao da bude pruga Beograd-Lapovo-Kragujevac-Kraljevo-Kosovska Mitrovica-Priština, koji je dug 366 kilometara, a drugi – pruga Beograd-Lapovo-Niš-Doljevac-Kuršumlija- Merdare-Priština, u dužini od 388 kilomemetara. Na ovoj relaciji vozovi idu do Merdara,  a dalji pravac prema administrativnoj liniji je neprohodan jer je tunel na samoj granici urušen 1999. godine u bombardovanju, za razliku od pravca ptreko Kragujevca, Kraljeva i dalje prema Kosovskoj Mitrovici koji najvećim delom može brzo da se stavi u funkciju.

  • Pruga Beograd – Priština, dakle, već postoji, i to najvećim delom na pravcu Beograd –Mladenovac – Lapovo – Kragujevac – Kraljevo – Raška – Novi Pazar – Kosovska Mitrovica. Tu prugu je potrebno restaurirati, a ne ulaziti u varijantu od Beograda do Prištinde kroz dolinu Toplice i preko Niša, izričit je bio dr Trifunović, nekoliko dana pre potpisvanja izjave o namefama u Minhenu.

Kako je rečeni Trifunovićev stav bio javno publikovan, srpski državni vrh je bio upoznat sa problemima i zahtevima Kragujevca i Šumadije, ali se o njih iznova oglušio.                                             

Piše: Zoran Radovanović

,

Tagovi:

1 komentar

  1. KG-KV relaciju od jedva prugom 50km ako I’ma I toliko voz prelazi za 2 sata i 25 minuta! Drugo of Radke voz ne ude za NP vec za Lesak, Lepisavuc, Zvecan i KM.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.