KUDA IDU PROTESTI?

Društvo Politika

Od građanskih protesta „1 od 5 miliona“ širom Srbije, na kojima se u zimskim mesecima, okupljalo i više hiljada ljudi, ostale su, osim Beograda gde je broj okupljenih znatno smanjen, tribine.

  • Često sam šetao u Novom Sadu dok sam osećao da postoji neka energija koja je sposobna da stvari kanališe u vidu, ako ništa drugo, zahteva za promenu režima, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog iz Novog Sada Duško Radosavljević, koji je u nekim manjim mestima i govorio na protestima.
  • Prestao sam da dolazim kada sam video da se energija troši na besciljno tumaranje i hodanje za partijskim vođama, odnosno kada sam video da se prostor protesta smanjuje na polje zahteva političkih partija jer smatram da je mnogo veća lista zahteva za promenama u društvu i političkom sistemu od zahteva koje su političke partije ispostavile, navodi Radosavljević.

Kada su se opozicioni lideri popeli na binu na velikom protestu 13. aprila u Beogradu, izneti su zahtevi za formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer izbornih uslova, izbor novog sastava Regulatornog tela za elektronske medije i izbor tehničkog i uređivačkog tima javnih servisa.

Ubrzo je, u maju, formirana „Slobodna zona“ kada je ispred Predsedništva Srbije u Beogradu postavljen šator gde su čitane „slobodne vesti“, organizovane izložbe, tribine, razgovori građana sa liderima opozicije, pa održana i jedna pozorišna predstava. Tada je predsednik Demokratske stanke (DS) Zoran Lutovac izjavio da „Slobodna zona“, nije alternativa protestima i šetnjama, niti rasipanje energije, već dopunsko sredstvo pritiska na aktuelnu vlast. Ubrzo je „Slobodna zona’ krenula da se seli iz grada u grad.

Istovremeno, protesti jenjavaju, i osim u Beogradu, protesnih šetnji nema.

  • Ljudi sami određuju oblik svog bunta i protesti su prilagođeni letnjem periodu. Ja ne mislim da su oni nešto drastično zamrli u Beogradu, nastavljaju se svake subote i nastaviće se. Siguran sam da će na jesen to biti brojnije i snažnije, kaže za RSE Borko Stefanović, jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), čije je prebijanje u Kruševcu u novembru, uoči održavanja tribine ovog saveza, bilo povod za početak građanskih protesta, koji su se iz Beograda proširili na gradove širom Srbije.

‘Političke stranke nisu uspele da institucionalizuju proteste’

  • U nekim gradovima se održavaju tribine zato što ljudi u tim gradovima imaju potrebu da razgovaraju, da iznesu svoje mišljenje o određenim temama, to već ima formu neke vrste otvorenih građanskih protesta u tim sredinama i mislim da je to jako dobro, navodi Stefanović.

Sa nekoliko hiljada građana, koliko se okupljalo u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, kada su protesti počeli 5. januara, sada se taj broj sveo na nekoliko desetina. Od kraja juna, zbog visokih temperatura i slabog odziva građana, promenjena je forma pa nema protesnih šetnji i obraćanja javnih ličnosti, već malobrojni građani imaju priliku da na Đačkom trgu razgovaraju sa lokalnim liderima opozicionih stranaka. Istovremeno je neformalna grupa građana „Kragujevac slobodno“ započela seriju tribina.

  • Mislim da je dobro da postoji što više događaja, da li su to tribine ili okrugli stolovi, da se što više različitih mišljenja suprotstavi, da se otvori debata u društvu, kaže Kragujevčanka Jovanka Nikolić.
  • Meni se čini da su u jednom trenutku političke partije, koje nisu u početku organizovale proteste, pokušale to da iskoriste kao način da se približe građanima. Međutim, očigledno je da nisu uspele da institucionalizuju te proteste. S druge strane, nezadovoljstvo je jako veliko. Mi imamo urbanističke probleme, probleme sa budžetom, ogromnim dugovima, naše ulice su u mraku. Građani su nezadovoljni, ali nije se još uvek iskristalisao niko u Kragujevcu ko može da artikuliše to nezadovoljstvo građana, navodi Nikolić.

Staša Pavlović iz Organizacionog odbora protesta “1 od 5 miliona” u Kragujevcu očekuje da će se od septembra ponovo šetati.

  • Nećemo se ponašati kao što se ponašaju oni (vlast, prim. aut.), pa prebrojavati koliko ljudi dolazi na protest. Rekli smo da ćemo ostati uporni i da ćemo izlaziti i održavati proteste, i u ime onih koji nikada nisu dolazili ili su se umorili, pa prestali da dolaze, kaže Pavlović.

‘Tribine kao širenje delokruga borbe protiv režima’

U međuvremenu se neformalna grupa intelektualaca okupila pod imenom „Samoodbrana“ kako bi se, prema rečima nekih od članova grupe, branili od autoritarnog režima. Među njima su akademik Dušan Teodorović, arhitekta Dragoljub Bakić, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero… Prva tribina „Samoodbrane“ održana je 8. jula u Kragujevcu.

Obraćamo se opoziciono nastrojenim građanima, svima onima koji su, ne samo za smenu Aleksandra Vučića, nego i za promenu sistema“, rekla je za RSE Suzana Đorđević iz grupe “Kragujevac slobodno”.

  • Bilo je potrebno proširiti delokrug aktivnosti u borbi protiv režima. Zato smo i krenuli sa organizovanjem tribina gde građani mogu da razgovaraju sa intelektualcima, dokazanim profesionalcima u svojim poslovima i sa stranačkim funkcionerima i gde nema zabranjenih pitanja niti zabranjenih tema, objašnjava Đorđević.

Protesti u Požegi, opštini u zapadnoj Srbiji, počeli su mnogo ranije nego u ostalim gradovima. Nezadovoljni radom lokalne vlasti građani su započeli proteste u februaru 2018. godine.

  • Trenutno u Požegi održavamo ’Otvorena vrata’ svake subote i javne tribine, razgovaramo sa građanima šta dalje raditi što ne znači da se tokom septembra nećemo vratiti na proteste, navodi Kojadinović.

U maju su predsednik opštine Požega Milan Božić, predsednica skupštine opštine Zorica Mitrović i načelnik opštinske uprave Velimir Maksić, iz redova Srpske napredne stranke, uhapšeni zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja. Oni su po isteku 30 dana pritvora pušteni da se brane sa slobode. Novo rukovodstvo u Požegi čine Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i njihovi koalicioni partneri.

I Valjevo je jedan od gradova, u zapadnoj Srbiji, u kome se sa protesta prešlo na tribine.

  • Jedan od razloga je bio i taj što su mnogi ljudi koji rade u javnim službama bili pod pritiskom, prozivanjem, slikani su, snimani i na neki način im je davano do znanja da se nerado gleda na njihovo učešće na protestima i da bi eventualno mogli da imaju određene posledice, rekao je Duško Rakić, iz Demokratske stranke u Valjevu.

‘Protesti se ukinuli sami od sebe’

Protesti su zastali i ukinuli su se sami od sebe, primećuje politikolog Duško Radosavljević. On kaže da letnji odmori dođu kao izgovor i za vlast i za opoziciju da se nešto prekine u trenutku kada više ne ide dobro.

  • Ni ovo što imamo u Beogradu nisu protesti. To su kreativne radionice, to je osmišljavanje neke političke igrarije. Ali to nisu protesti, to je više neko puvanje vatre, ocenjuje Radosavljević.

On misli da je to zbog toga što za promenu režima treba da se stvara mnogo širi front oslobođenja od ovog režima, ali i od politike u Srbiji koja produkuje ovakve režime.

  • Prosta zamena političke elite drugom elitom ne bi bila dovoljna. Očigledno da treba da se menja politički kod, napominje Radosavljević.

Za tribine misli da su dobra stvar, da građanski, opozicioni mislioci krenu po gradovima da razgovaraju sa građanima.

  • Mislim da bi to više donelo nego mitinzi na kojima se troje-četvoro ljudi ’izviče’ a posle toga se prošeta, i jako se dobro osećate posle te šetnje, ali nemate utisak da ste spremili i izbrusili neku političku opciju. U razgovorima sa građanima mislim da bi se došlo malo bliže do birača koji još uvek sa popriličnom dozom neverice gleda u one koji bi trebalo da budu izvršioci promena u Srbiji, zaključuje Radosavljević.

Protesti, koji su trajali oko pola godine, uzdrmali su vlast Srpske napredne stranke i po ocenama mnogih doveli do nekih ostavki i smena na lokalnom nivou, poput Požege ili ostavke predsednika beogradske opštine Grocka Dragoljuba Simonovića koji je optužen da je naložio paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.

Međutim, ti protesti nisu doveli do nekih suštinskih promena ili načina vladanja, niti ispunjavanja zahteva opozicije, poput rada na stvaranju fer izbornih uslova, omogućavanja nezavisnosti rada kontrolnih tela, stvaranja uslova za povratak opozicije u parlament, otvorenosti javnih servisa za opoziciju.

Takođe, ni opozicija nije prihvatila poziv predsednice parlamenta Maje Gojković na dogovor o daljem radu parlamenta i poboljšanju procedura, koji je ona uputila sredinom aprila. Opozicioni predstavnici su odgovorili da nemaju šta da razgovaraju sa Majom Gojković čiju smenu traže i dok ona ne reaguje na uvrede koje poslanici vladajuće Srpske napredne stranke i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj upućuju poslanicima opozicije.

https://www.slobodnaevropa.org
Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *