KVAKA 23: MAJA STOJANOVIĆ

Društvo Video

Za govor mržnje u društvu odgovorna je vlast, jer kreira sistem u kojem je takav govor prihvatljiv, izjavila je u intervjuu FoNetu izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović.

Ona smatra da je „promocija desnice bliske vlastima, od Šešelja do Miše Vacića i Firera, pokušaj da se spreči ozbiljna rasprava o korupciji i kriminalu“.

Gostujući u serijalu Kvaka 23, Stojanović je novinarki Danici Vučenić rekla da u društvu postoji „snažna polarizacija“, u kojoj dve strane komuniciraju kroz govor mržnje.

Ona podseća da važeći „Zakon protiv diskriminacije prepoznaje govor mržnje kao početnu tačku, ali i etničko čišćenje i genocid kao krajnje posledice“.

  • Možda metafora da se u Srbiji već dešava građanski rat, samo bez oružja, koju je upotrebila Marinika Tepić, i nije preterana“, ocenila je Stojanović.

Kako je podsetila, imamo iskustvo sa ratovima koje smo prošli, sa malim koracima, od govora mržnje i prepucavanja, do ozbiljnih posledica.
Osvrćući se na nedavne slučajeve kukastih krstova, zatim Šešeljevih uvreda novinarki, političara, tek preminulog Dragoljuba Žarkovića, napada njegovog obezbeđenja na Natašu Kandić i diskrminatorske izjave ministara Lončara i Vulina, ona je predočila da „spisak tu ne staje“.

Govor mržnje u medijima je najopasniji, ali kada takav govor dolazi od političara na vlasti, onda je to sistem koji se uspostavlja u zemlji, a posledica su i „kukasti krstovi i sve ostalo“, objasnila je Stojanović. Prema njenoj oceni, pojedine žene, poput Marinike Tepić i Vesne Mališić, postale su „žrtve verbalnih napada, jer su otvorile u javnosti teme na koje ni vlast, ni desničarska opozicija bliska vlasti, nisu odgovarale debatom, već govorom mržnje“.

U Srbiji danas, kako je ukazala, postoji „desnica koja potiče iz devedesetih, ali i nova desnica, poput one Vacićeve ili Boška Obradovića, koje su ekstremno nacionalističke i koje imaju loš odnos prema ljudskim pravima“.

Za društvenu situaciju ipak je „najodgovornija stranka na vlasti“, poručila je Stojanović, koja smatra da Šešelj nije važan.

Kako je obrazložila, za ovu je vlast „važnija njegova pojava koja je deo sistema, koji i proizvodi takve kao što je Šešelj“

  • On ne bi smeo da bude u parlamentu ni prema našim zakonima i njegovo ponašanje se zasniva na platformi koju je dobio od ove vlasti, kao što su i Vacić i Firer za svoje delovanje platformu dobili od vlasti, uverena je Stojanović.

Kako je napomenula, „niko od njih ne bi imamo nikakvu vidljivost da nemaju podršku vlasti i medija pod kontrolom vlasti, uključujući i televizije sa nacionalnom frekvencijom“.

Stojanović ulogu ekstremne desnice vidi i kao način „da vlast odvuče pažnju sa važnih tema, poput korupcije i kriminala o kojima javnost saznaje kroz pisanje istraživačkih redakcija“.

Ona je ilustrovala da je to „kao da imate pljačku trafike i da onda neko ubaci bubašvabu i svi se okupe oko bubašvabe i zaborave na pljačku“.

Korene takve atmosfere Stojanović vidi i u činjenici da se društvo između 2000. i 2012. godine nije razračunalo sa govorom mržnje.

Smatra, međutim, da „vlasti tada nisu koristile takav govor u javnom prostoru, ali da je izostalo temeljno razračunavanje sa njim“.

I Tužilaštvo za ratne zločine nije učinilo dovoljno, jer se, umesto podizanja optužnica protiv ljudi koji su huškali na rat, ponašalo kao nevladina organizacija, „objavljujući publikaciju o tome šta znači govor mržnje“, ukazala je Stojanović.

Ona podseća da je, posle toga, „na vlast došla osoba koja negira i 5.oktobar, kao datum koji nije trebalo da se desi, ali i napore da se izgrade demokratske institucije i demokratski poredak“.

Stojanović se ne slaže sa tezom da „mediji mogu da budu filter govora mržnje, odnosno za izbacivanje naboja i pražnjenje rečima“ i naglašava da to nije moguće „ni prema našem zakonodavstvu, a ni prema evropskom“.

Upozorava da je govor mržnje, ne samo „opasniji kada se dešava u medijima sa velikom publikom, već se i strožije kažnjava, jer čak i da nema direktnog pozivanja na ubistvo, podstiče na nasilje i netrpeljivost“.

Istovremeno, podgreva stereotipe i predrasude o nekim ljudima i nekim grupama i zato je govor mržnje u medijima „10 puta opasniji“, naglasila je Stojanović.

Ona problem vidi i u porastu populizma u svetu, kao trenutno „najlakšem načinu da se ostvare politički ciljevi i dođe na vlast“.

Dopušta mogućnost da je porast govora mržnje u Srbiji posledica „blizine izbora“ i stepena političke kulture.

Napominje, međutim, da se „ne može na to svesti, jer bi to bila relativizacija problema i podsticanje onih koji koriste takav govor da to nastave da rade“.

„Jesu izbori jedan od razloga za ovakva dešavanja, kao i situacija sa Kosovom, jer govor mržnje prema Albancima raste, ali je to i način da vlast opravda dijalog u koji ulazi“, protumačila je Stojanović.

Prema njenim rečima, suština je, ipak, da se ne razgovara o kriminalu i korupciji, da se to zamaskira, jer autoritarna vlast u Srbiji pokušava da zadrži pozicije i da ih na izborima ponovo osvoji.

Stojanović misli da je danas govor mržnje mejnstrim, kao i devedesetih, i napominje da društvo koje se tome protivi „nema podršku međunarodnih faktora“.

Zato se, kako je poručila, mora naći način da se društvo samo sa tim izbori“, ali ističe da zabrane rada političkih stranaka nisu rešenje.

Kako je precizirala, o tome svedoči i delovanje Gorana Davidovića, čija je organizacija zabranjena, ali on, uprkos tome, najavljuje da će učestvovati na predstojećim izborima.

  • Neonacističke organizacije treba zabraniti, ali pre zabrane imate 100 koraka koje treba preći, a najvažnija je implementacija zakona, naglasila je Stojanović.

Ona se, pri tome, poziva i na primer Šešelja, „koji može biti kažnjen za raspirivanje nacionalne netrpeljivosti i može biti izbačen iz Skupštine kao poslanik, jer je osuđen na više od šest meseci“.

Mora se insisitrati na primeni zakona, „jer inače deluje kao da živimo u džungli, a ne u državi“, ocenila je Stojanović i dodala da civilno društvo insistira na donošenju zakona, ali ih niko ih ne primenjuje.

Ona smatra i da govor predsednika Srbije nije mnogo odmakao od onog iz marta 1995. u Glini, „samo što Vučić sada koristi fraze koje su podobne za EU“.

  • Volela bih da Vučić, umesto što 10 puta kaže kako je N1 američka televizija i kako je Vučićević dobar čovek, kaže 10 puta da je govor mržnje u Srbiji zabranjen, poručila je Stojanović.

Da osudi tabloide koji takav govor koriste, pa taman da u to ne veruje i da to ne oseća, jer bismo tada, uverena je Stojanović, imali potpuno drugačiju situaciju u društvu.

Fotografije: Aleksandar Barda, Fonet
Tagovi:

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.