MARKO MILJKOVIĆ – PRVI KRAGUJEVČANIN LAUREAT „VIBOVE NAGRADE”

Društvo Kultura

Kragujevački satirični pisac i aforističar Marko Miljković prvi je naš sugrađanin koji je postao laureat nagrade koja nosi ime našeg velikog pisca.

Ovaj tekst je trebao da izađe početkom marta ali, što bi rek’o Šekspir „komedijant slučaj” i pandemija svetskih razmera odložili su ga za gotovo dva i po meseca. A, povod nije mali jer je naš mladi sugrađanin Marko Miljković, satirični pisac i aforsitičar posto prvi Kragujevčanin koji je dobio prestižnu „Vibovu” nagradu. Ovo priznanje dodeljuje dnevni list „Politika” svake godine za najboljeg mladog satiričara a svake pete za životno delo. Nagrada je uručena 10. marta a sem našeg Marka za kompletan stvaralački opus dobio ju je i Vitomir Teofilović za ukupan doprinos srpskoj satiri.  

  • Da sam dobio nagradu „saznao sam” tako što sam pročitao u „Politici” dvadesetak dana pre same dodele. Iskren da budem očekivao sam je jer je praksa kod „Vibove” nagrade da onaj ko prethodne godine bude u užem izboru dobije je naredne. Naravno, drago mi je što sam dobio ovo prestižno priznanje koje se dodeljuje za najboljeg mladog satiričara, odnosno njegovo ostvarenje u godini koja je za nama. Dvostruko mi je drago što je Vlada Bulatović Vib usko vezan i povezan sa našim gradom, a živeo je u Višnjićevoj ulici baš pored moje škole „Milutin i Draginja Todorović”, kaže Marko Miljković, ne bez ponosa kao stari Pivarac da se i Vibova ulica nalazi takođe u tom naselju.

Dodela je organizovana u svečanoj sali „Politike” gde su se okupili članovi žirija ali i brojni satiričari i aforističari, mahom iz Beograda. Istovremeno je sem meni, uručena i nagrada Vitomiru Teofiloviću za životno delo. Marko je na dodeli pročitao nekoliko svojih aforizama dok je Teofilović govorio o Vibu pošto su se dugo i dobro poznavali.

LAUREAT MARKO MILJKOVIĆ NA DODELI NAGRADE SA PREDSEDNIKOM ŽIRIJA ALEKSANDROM ČOTRIĆEM I GLAVNIM I ODGOVORNIM UREDNIKOM „POLITIKE” ŽARKOM RAKIĆEM
  • Ova nagrada mi je posebno draga jer su u žiriju bili naši nabolji i najpoznatiji aforističari poput Dragutina Minića Karla, Aleksandra Apostolovskog (ispred „Politike”), Bojana Ljubenovića (urednika rubrike „Trn” u „Novostima”) i Dejana Dimitrijevića Mite a na njegovom čelu je bio Aleksandar Čotrić.
Vibov neizbrisiv trag u našoj kulturi

Marko iako mlađi dobro je upoznat sa Vibovim stvaralaštvom u raznim oblastima.

  • Nekada su vremena bila drugačija. Vib je ostavio neizbirisiv trag u našoj satiri, a danas zvuči nezamislivo a Baljak mije to pričao da je za čitav svoj život napisao i objavio samo oko 400 aforizama. Tada nije bilo „tvitera” i drugih društvenih mreža i aforističarska književnost kao i sve ostale objavljivala se samo klasično, štampanim putem. Zbirke aforizama bile su mnogo manjeg obima nego danas. Tako da je zanimljivo da je čovek koji je objavio toliko aforizama ostavio toliki trag u našoj kulturi, smatra Marko i dodaje da je upoznat sa Vibovim stvaralaštvom u oblasti satiričnog pripovedanja ali i putopisa, novinarskog rada ili urednikovanja u kultnom „Politikinom zabavniku”.

Kada su u pitanju Vibovi aforizmi na našeg sagovornka poseban utisak ostavlja politička provokacija, odnosno „balansiranje” u tom vremenu između pozicije na kojoj se nalazio i provokativnih političkih aforizama koje je pisao.

Kao autor Marko Miljković se trudi da ne piše tipizirane aforizme.

  • Aforizam je izuzetno kratka forma koja se sastoji od samo nekoliko reči i koja ima jednu žižnu tačku – jedan motiv, jednu reč, jednu leksemu i to je ono što „vezujev čitaoca. Veoma je često da aforističari koriste iste motive. Ko god je pročitao neku aforističarsku antologiju odmah uoči da se tu ponavljaju motivi: kontejnera, ili ako je u pitanju policija uvek je tu „informativni razgovor”, onda su tu ljudi koji su „goli i bosi”… te neke tipizirane strukture za koje ne kažem da su loše ali ako je neko od bardova satire to već iskoristio na pravi način i izraubovao onda ispada tragikomično kada neko ponovo „pođe” tim istim, već pređenim putem, tvrdi on.
MLADI I STARI LAUREAT – MARKO MILJKOVIĆ I VITOMIR TEOFILOVIĆ

Zato on pokušava da nalazi i pronalazi neke nove sprege i čitanja u smislu da jedno slovo (dodato ili oduzeto) u potpunosti menja smisao poznate reči.

  • Na primer napisao sam aforizam: Rosa je milost inja. Volim da „presečem” reč i da „istražujem u jeziku”. Po meni je za dobar aforizma neophodno – ne pominjanje ličnih imena. Na tom tragu su i moji prethodnici koji su od Domanovića preuzeli motiv Vođe, da li je u pitanju bio kralj, potom Tito, onda Milošević devedesetih… vođa kao simbol zamenjuje sva ta lična imena. Tako i ja kada kritikujem negativnosti u društvu ne pominjem poimence ni predsednika ni premijera jer su oni promenjivi ali su zato njihove mane trajne. Ja kao autor želim da prikažem te „mane” a ne da se lino obračunavam sa konkretnim ljudima, tvrdi on jer smatra da aforizam treba da ima „opštu i trajnu vrednost”.
Kragujevac prepoznatljiv po satiričarima

Među svojim prethodnicima koje je pomenuo izdvaja, pre svega iz Kragujevca (po njemu „neverovatno agilnom i aktivnog gradu kada je aforističarska scena u pitanju”) izdvaja: pre svih jednog od nastarijih srpskih i jugoslovenskih aforističara Ljubišu Manojlovića, to je naravno Vib posle koga imamo čitavu plejadu aforističara poput Rastka Zakića, Minimaksa, Ive Mažuranića, Raše Papeša i Dragana Rajičića.

Njegovu prvu knjigu „Mozganjanja” objavila je pre tri godine kragujevačka Narodna biblioteka a rukopis nove

„Azbučnik priča” predao je na konkurs Ustanove kulture Koraci a reč je o nekoliko desetina priča koje su po njemu „nešto između humora i satire”. Naravno, svakodnevno piše i aforizme. Ima ih već oko dve hiljade i treba da ih „pročešlja” ali i da se za njih nađe izdavača a to nije lako.

Kaže da je nekada naveći problem satiričara i aforsitičara bio da ne završe u zatvoru. Sada je potpuno drugačije, vlast i sistem ne reaguju uopšte, „prećutkuju” humor i satiru. Može se objavljivati, naročito na društvenim mrežama po internetu na „fejsbuku” i „tviteru” a sa objavljivanjima knjiga je već problem ne sada zbog „zatvaranja” već retko ko hoće da finasira izdavanje takve knjige jer je teško isplativa. Na žalost situacija nije vesela kod nas kad je humor u pitanju jer je ekonomski neodrživ.

Piše: Zoran Mišić
TALENTOVAN I NAGRAĐIVAN STVARALAC

Pisac Marko Miljković je rođen 1986. godine u Kragujevcu gde je završio FILUM (srpski jezik i književnost). Sem aforizama piše i kratke priče. Objavljivao je u više dnevnih listova i časopisa. Za aforizme je, pored, sada „Vibove” dobio i prestižne književne nagrade poput kruševačke „Zlatne kacige” i pljevaljskog „Mladog Tipara”.

  • Retko se događa da aforističar već na početku svoje karijere iskaže toliko samostalnosti i veštine, imajući u vidu da je u pitanju kratka forma u kojoj nema mesta za prikazivanje, a koja zahteva da se ispoštuju određena pravila i kriterijumi kako bi se aforizam ostvario kao britka i blistava misao, napisao je Raša Papeš, Markov stariji kolega po satiričarskom peru u recenziji njegove knjige „Mozganjanja”.
NA DODELI „VIBOVE” NAGRADE OKUPILI SU SE SVI ČLANOVI ŽIRIJA ALI I BROJNE KOLEGE SATIRIČARI I AFORISTIČARI
NEOBJAVLJENI AFORIZMI

Sam Marko Miljković je napravio izbor svojih novih, još ne objavljivanih aforizama za ovo izdanje.

  • Goli se ne skidaju s televizije.
  • Ima dva grla u štali. Sijalično nije crklo.
  • Rekao mu je da pomeri džip, a on ga ne registruje.
  • Voditeljka se skinula. Ne treba joj košuljica.
  • Trinaesto prase nije bradavičasto.
  • Jedinica lokalne samouprave je ocenjena najvišom ocenom.
  • Starlete su zvezde u Velikim kolima.
  • Klon dobija naknadu za odvojen život.
  • Od zemlje na ceni ostala je cena na zemlji.
  • Zajmljenje je stečena navika.
  • Sredili smo vodovod! Sa ukusom.
  • Bolujemo od galopirajuće nasamarenosti.
  • Nije kolabirao. Kolaborirao je.
  • Ljudi se loše osećaju kad su pored onih koje ne mirišu.
  • Usamljenost je subjektivni osećaj.
  • Pirineji su španski zid.
  • Nije nikad koristio skripta, ali jeste skiptar.
  • Bolje italijansko kupatilo nego poljski wc.
  • Mi smo ciljna grupa. Pogađamo se za honorar.
  • Nije kolabirao. Kolaborirao je.
  • Ljudi se loše osećaju kad su pored onih koje ne mirišu.
  • Usamljenost je subjektivni osećaj.
  • Pirineji su španski zid.
  • Nije nikad koristio skripta, ali jeste skiptar.
  • Bolje italijansko kupatilo nego poljski wc.
  • Mi smo ciljna grupa. Pogađamo se za honorar.
  • Vuk Karadžić nije reformisao azbuku za dž.
  • Život je hobi koji oduzima puno vremena, ali na kraju te smiri.
  • Srednji vek je bio taman. Srbima je pasovao.
  • Izvoz je zabranjeno voće.
  • Farsa nas je prosvetlila.
  • Šnajder će sutra raditi skraćeno.
  • Neće ni da te pogledaju?! Vidi ti njih!
  • Skorojevići su najdugovečnija dinastija.
  • Premijer se usijao. Svi ministri duvaju u istu tikvu.
  • Od životne prekretnice napravili smo okretnicu.
  • Kad humor klone duhom, gleda ispod oka.
  • „Otvorio sam račun, a gde je novac?“ „Evo ti ga na.“
  • Čim smo se zakrpili, počeli smo da vučemo konce.
  • Na konferenciji za novinare političar je hvatao zjale, a novinari beleške.
  • Sprej je grafitna olovka.
  • VOTKO, KURVO AZIJE!
  • Svaka sekta nosi svoj krst.
  • Ko stavi mrežu na prozor, pravi od komarca magarca.
  • Samo surferi uvek dižu dasku.
  • Bračni par je skočio sa zgrade. To je samo dokaz da brak i nezaposlenost mogu ići zajedno.
  • Ko sanja da ga tuku, treba da izbije to iz glave.
Marko Miljković
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.