MINISTARSTVO ODBRANE, SA ALEKSANDROM VUČIĆEM NA ČELU, 2013. NA VELIKA VRATA VRATILO SLOBODANA TEŠIĆA U ORUŽARSKI BISNIS

Društvo Istraživanje

Narodna poslanica Marinika Tepić upravo je tek načela temu izvoza srpskog (prevashodno Zastavinog pešadijskog naoružanja) 2013. godine u Libiju, u kojem je glavni posrednik, uz podršku tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vučića, bio trgovac oružjem Slobodan Tešić, koji je u to vreme još uvek bio na tzv. “crnoj listi” Ujedinjenih nacija, zbog čuvene afere “Orao” iz 2003., u okviru koje je domaće oružje namenjeno Nigeriji završilo u Liberiji, koja je bila pod međunarodnim sankcijama, što se izrodilo u veliku međunarodnu aferu, o kojoj je Bi-Bi-Si snimio dokumentarni film, u kojem su, pored  Slobodana Tešića, glavne “zvezde” bili i pojedini direktori Zastave oružja.

 U martu te 2013., naime, u Ministarsvu odbrane Srbije, kojem je na čelu bio Aleksanadr Vučić koji je, u to vreme, bio i prvi potpredsednik Vlade (PPV), održan je sastanak srpske i libijske delegacije, kojem su (sastanku), kako se docnije saznalo, pored ostalih, prisustvovali i Slobodan  Tešić, koji je u to vreme još uvek bio na “crnoj listi” UN,  i zamenik ministra odbrane Libije HALED Al Šarifi, za kojeg se kasnije doznalo da je 2003.godine bio uhapšen zbog veza sa islamistima, te da je izvesno vreme proveo u zatvoru američke Centralne obaveštajne službe (CIA-e). Al Šerifi je tada, u organizaciji jednog “uglednog” ili uglednog novinara koji tvrdi da se se razume u oružarski biznis,  posetio i Zastavu oružje, gde je, na oduševljenje organizatora te posete, u jednom od fabričkih tunela demonstrirao svoje pucačko umeće.

Posao koji je tada dogovoren sa Libijcima najpre je, kako je saopšteno, bio poveren državnom izvozničkom preduzeću Jugoiport SDPR koje je, pritom, zbog turbulentne situacije u postgadafijevskoj Libiji,  bilo pribavilo i saglasnost Komiteta za sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Naknadno je, međutim, bez javnog obrazloženja, u taj poslovni aranžman vredan blizu 100 miliona dolara, kao posrednik uvedena kompanija Karso Limitid sa Kipra, koju je u pregovorima sa Libijcima predstavljao Slobodan Tešić, i koji je u to vreme još uvek bio na “crnoj listi” UN, a sa koje je skinut pola godine docnije, preciznije krajem novembra 2013., dok je Aleksandar Vučić još bio PPV i ministar odbrane.

Slobodan Tešić, koji slovi za najznačajnijeg trgovca oružjem na  Balkanu, od tada  ponovo potpuno legalno, i uz punu podršku najviših državnih zvaničnika i SNS-a širom sveta izvozi oružje, koje neretko, kako se špekuliše, od domaćih vojnih fabrika, kao i kompanija GIM, koju zastupa otac ministra policije Nebojše Stefanovića – Branko (Stefanović),  kupuje po povlašćenim cenama, često i bez plaćanja ne samo avansa, nego i preuzete robe.  Naš list je  u Sindikatu  “Prvog partizana” saznao da je poslovodstvo te fabrike bilo prinuđeno da, zbog neplaćanja,  nedavno zakatanči naručenu robu firme Partizan TEK, čiji je vlasnik Slobodan Tešić.

Do dolaska Aleksandra Vučića na funkciju ministra odbrane u Vladi Srbije, Slobodan Tešić nije bio tako omiljen u državnom vrhu Srbije. Naprotiv, država  Srbija je, početkom 2009., sprečila izvoz Zastave oružja i čačanske Slobode, u vrednosti od oko 50 miliona dolara u Libiju, zbog toga što je taj poslovni aranžman bila ugovorula kompanije Melvale, iza koje je stajao  Slobodan Tešić, i zbog čega je i  list DANAS bio “na tapetu” Ministarstva odbrane, Jugoimporta SDPR, a  po “direktivi odozgo” i poslovodstva kragujevačke fabrike.

Kompanija Melvale je, naime, krajem 2008. bila ugovorila izvoz Zastavinih automatskih pušaka i mitraljeza u Libiju, u vrednosti od 37 miliona dolara, dok je ugovoreni izvoz Slobodinih raketa u tu severnoafričku zemlju  težio oko 13 miliona dolara. Kako taj izvozni aramžman  nije realizovan ni nekoliko meseci nakon što je ugovoren,  list DANAS je  doznavši za to, početkom  marta 2009. objavio da država ne dozvoljava srpskim oružarima da izvozom svojih proizvoda u Libiju zarade 50 miliona dolara. Istoga dana reagovali su Ministarstvo odbrane, ondašnji direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević, tadašnji direktor Zastave oružja Rade Gromović, te njegov zamenik Zoran Vučković i oštro demantovali rečenu informaciju.

 Nekoliko dana kasnije, međutim,  pobunio se Sindikat Zastave oružja, i od ondašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića zatražio obrazloženje zabrane izvoza pušaka i mitraljeza u Libiju.  Oružarski Sindikat je državne zvaničnike tada pitao i zašto se dozvoljava izvoz Zastavinog pešadijskog naoružanja u Irak, koji je ugovovorio Jugoimport SDPR, a onemogućava plasman u Libiji koji je ugovorila privatna kompanija.

  • Nas ne zanima Slobodan Tešić, ni njegov međunarodni kredibilitet. Ono što znamo jeste da firma koja je ugovorila izvoz našeg oružja u Libiju posluje legalno, odnosno da joj je država izdala dozvolu i licencu za rad, što znači da poslove koje ta firma ugovora ne narušavaju ugled zemlje u inostranstvu, govorio je tada predsednik Sindikata Zastave oružja Dragan Ilić koji je, braneći interese fabrike i njenih radnika, svesno prećutao činjenicu da je Tešić tada uveliko bio na tzv.”crnoj listi” UN, te da je bila javna tajna da on stoji iza kompanije Melvale.

Povodom te zabrane izvoza u javnosti i Zastavi oružju bila se digla velika prašina. Dvojica članova Upravnog odbora kragujevačke fabrike, Veljko Kadijević i Vlada Vučković, podneli su bili ostavke na članstvo u tom organu upravljanja, reagovala je i Jedinstvena sindikalna organizacija fabrika Odrambene industrije Srbije, zahtevajući da se omogući izvor oružja u Libiju, ali uzalud.

Država tada nije popustila pod pristiskom oružara, i ugovoreni izvoz Zastavinog pešadijskog naoružanja i Slobodinih raketa,  u ukupnoj vrednosti od oko 50 miliona dolara u Libiju nikada nije realizovan. Tešić je potom bio u svojevrsnoj “ilegali” sve do dolaska Srpske napredne stranke na vlast,  a u oružarski biznis  ponovo ga je, ugovorom o izvozu srpskog oružja u Libiju, 2013. godine, na velika vrata uvelo Ministarstvo odbrane Srbije, sa Aleksandrom Vučićem na čelu, bez obzira što je taj poslovni aranžman, umesto sa ugovorenih 95, realizovan tek u vrednosti od nekoliko miliona dolara.

Pojedini mediji  navode da je 2013. realizovan prvi  izvoz srpskog oružja u Libiju. Proizvodi jugoslovensko – srpske vojne industrije u Libiju su se izvzili cecenijama unazad, a Zastava je, pored ostalog, Libijcima prodavala i protiavionske topove. Svi ti poslovni  aranžmani do početka 90-tih realizovani su preko Jugoimporta SDPR-a, 90-tih su se pojavili prvi privatni trgovci oružje. Za Slobodana Tešića se tvrdilo da je bio u dobrim  odnosima i sa počivšim libijskim diktatorom Moamerom el Gadafijem.

Piše: Zoran Radovanović
Tagged

1 komentar

  1. Biografija

    Pre nego što je postao trgovac oružjem, Tešić, koji je do početka devedesetih živeo u Bosni,
    radio je kao kondukter. Prvi kapital stekao je preko poslovnih veza sa rukovodstvom RS, kad je nabavljao oružje i
    trgovao njime.

    U posao ga je uveo stric Đorđe Tešić, inače dugogodišnji predratni direktor Tvornice konfekcije Globus u Kiseljaku,
    stric, koji se na „crnoj listi“ UN-a nalazi već desetak godina. Pisali smo također da je Đorđe Tešić rodno selo
    Gojkovac kod Kiseljaka napustio potkraj 1992., nastavljajući biznis u Srbiji, gdje je sa sobom poveo i bratića
    Slobodana, do rata zaista konduktera u lokalnom autobusnom poduzeću, uvodeći ga u poslove s trgovinom oružja, kojim
    je, kako sada stoje stvari, iz senke rukovodio on sam.

    – Krajem devedesetih sklopio ugovor sa „Zastavom oružje”, koja je isporučila svu robu na Filipine, ali nikada nije
    naplatila posao..Poslovi sa Irakom dok je bio pod sankcijama UN i poslovi sa Jermenijom u istom periodu
    U Beogradu je registrovao firmu „Temeks“, koju je ugasio nakon vesti da je početkom 2000. kršio rezoluciju Saveta
    bezbednosti zbog ilegalne trgovine oružjem u Liberiji. Firma je, da bi izbegla sankcije UN, falsifikovala
    dokumentaciju o krajnjem korisniku oružja navodeći da se ono isporučuje Republici Kongo. Savet bezbednosti je
    Tešića označio kao glavnog prekršioca sankcija u izvozu oružja. Nakon toga Tešić osniva firmu „Melvale“ na
    Sejšelskim ostrvima, ali i tada posluje preko of-šor kompanija.

    Zapošljava uglavnom bivše pripadnike Vojske Srbije i MUP-a
    Poverljiv dokument Stejt departmenta, jedna od desetina hiljada diplomatskih depeša do kojih je došao sajt
    Vikiliks, otkriva da su američki zvaničnici pokušali da spreče jednog srpskog „crnoberzijanca“ da proda snajperske
    puške Jemenu, koji ima embargo na uvoz oružja. U depeši je reč o srpskoj of-šor kompaniji registrovanoj na Kipru, u
    vlasništvu Slobodana Tešića, srpskog državljanina, a dug je spisak prestupa povezanih s ovim čovekom: „isporučuje
    oružje Iraku, Liberiji itd. terorističkim režimima“

    Deceniju je bio „crnoj“ na listi Ujedinjenih nacija (UN) zbog kršenja sankcija za izvoz oružja u Liberiju.
    Tešić je od 2004.na „crnoj listi“ Ujedinjenih naroda zbog svojih veza sa bivšim liberijskim predsjednikom i ratnim
    zločincem Čarlsom Tejlorom, zato što je, i pored sankcija, izvozio oružje u Liberiju.

    LIBERIJA 2003.

    Njegovo se ime, kažu, pročulo 2003. godine, kada je uspeo sa svojom firmom „Temaks” ilegalno da izveze automatske
    puške (spominje se 50.000 komada) u Liberiju. Tada je to značilo direktno kršenje sankcija UN-a pa je, kako se
    navodi, S. T. dospeo na listu zabrane Ujedinjenih nacija zbog izvoza oružja u Liberiju, zemlju pod embargom.
    СБ УН Резолуцијом 1521 из 2003. у параграфу 4. спомиње између осталих 47 лица која су оптужена за извоз оружја у
    Либерију и Слободана Тешића и забрањује му улазак на територију Либерије. Srbija je tada za dlaku izmakla embargu
    na izvoz oružja. Temeks“ je, inače, da bi izbegla sankcije Saveta bezbednosti UN, falsifikovala dokumentaciju o
    krajnjem korisniku oružja navodeći da ga isporučuje Republici Kongo.

    U dokumentu Saveta bezbednosti UN-a iz 2003. godine koji je posvećen problematičnoj situaciji u Liberiji pominje se

    takođe i detalji više poseta Tešića, kao i da je bio u društvu saradnjika Orhana Dragaša, te Jovana Aleksića iz

    Aviogeneksa. Detaljno se opisuje gde su bili, koji prevoz su koristili, šta su nosili u rukama, u kojim su sobama u

    hotelu bili.

    Drugi opštinski sud u Beogradu pokreće 5. septembra 2003. istragu protiv Tešića da bi pravosnažnom odlukom od 8.

    februara 2005. zamenik Drugog OJT u Beogradu obavestio istražnog sudiju Denisa Bećirića da odustaje od daljeg

    krivičnog gonjenja Slobodana Tešića.

    Други општински суд у Београду покреће 5. 9. 2003. истрагу против Тешића, да би правоснажном одлуком од 8. 2. 2005.

    заменик Другог ОЈТ у Београду обавестио истражног судију Дениса Бећирића да одустаје од даљег кривичног гоњења

    против Слободана Тешића. „Црна листа” УН тада је Тешићу забрањивала, на захтев власти Либерије, само улазак у ту

    земљу, а не и путовања по свету.

    2005. NIGERIJA

    2006. godine sklopljen posao sa „Zastavom” za izvoz u Nigeriju. Izvoz 500 automatskih bacača granata iz „Zastave”,

    vredan 5.300.000 dolara, propao je,i izvoz 160.000 automata M-92, vredan 45.700.000 dolara samo za „Zastavu”. Mogli

    bi da rade u tri smene sledeće tri godine. A tu je još i posao „Slobode” iz Čačka. Više od pet miliona

    dolara.Rukovodioci „Zastave” u sudskom postupku optuženi za zloupotrebu službenog položaja.

    2009 Povratak u Bosnu

    Do 2009. godine je, kako se navodi, poslovao iz Srbije, uživajući podršku i zaštitu dela vlasti, ali je onda u

    akciju krenula srpska Bezbednosno informativna agencija, „koja je stavila pod embargo sve njegove aranžmane s

    izvozom oružja”. Odluka o angažmanu BIA-e doneta je, smatra se, posle snažnog pritiska međunarodne zajednice, a najviše SAD.
    Slobodan Tešić se u BiH vratio 2009., nakon što je BIA stavila embargo na sve njegove aranžmane s izvozom oružja i

    vojne opreme iz Srbije, registrirajući u Sarajevu, odnosno Istočnom Sarajevu, novu tvrtku, Bosniaspecexport.

    specijaliziranu za iste poslove. Firma za trgovinu oružjem mu je u Bosni, a on živi u Beogradu, na Dedinju.No, uz bratića Slobodana, početkom 2009. u BiH
    dolazi i njegov mentor Đorđe Tešić,

    Tada uspostavlja poslovnu suradnju s direktorom poduzeća Bratstvo iz Novog Travnika Abazom Mandžukom.

    Savet za borbu protiv korupcije otkrio je 2015. godine da Tešić iznajmljuje državnu vilu u Diplomatskoj koloniji u

    Beogradu.

    .
    2009-2011 Sudan JEMEN

    .
    izvoz naoružanja za Libiju vredan 50 miliona dolara iz fabrika „Sloboda” iz Čačka i „Zastava oružje” preko

    firme Melvale.

    2009. (oktobar) njegova fiktivna kompanija, kako prenosi Vikiliks potpisala ugovor od 78 miliona američkih dolara

    sa jemenskim Ministarstvom odbrane, s tim da oružje bude isporučeno početkom januara 2010. (prema tvrđenju bugarske

    ambasade u Sani)
    U njegovoj firmi rade mahom bivši oficiri, među njima i Dragan Ilić, koji je u vreme Vlajka Stoiljkovića i

    Slobodana Miloševića bio načelnik kriminalističke policije.

    Ime kontroverznog biznismena Slobodana Tešića u više se navrata dovodilo u vezu sa švercom naoružanja iz BiH. Kako

    navodi Federalna televizija “Montenegro Defence Industry” (MDI) i je trgovao oružjem iz BiH, što dokazuju tragovi

    novca iz 2010. između MDI-a i firme “Bosniaspecexpor” u vlasništvu Slobodana Tešića.

    Na samom početku pobune 2011. u Libiji Tešić i njegov najbliži saradnik Dragan Kapetina, direktor firme Partizan

    arms, pregovarali su sa zvaničnim libijskim vojnim dobavljačima, tada još vernim Moameru Gadafiju. Početkom marta

    prošle godine Tešić se u Tripoliju sastao s pripadnicima libijskih oružanih snaga zbog dogovora o isporuci 12.000

    tenkovskih granata, prenosivih raketnih sistema, 30.000 snajperskih pušaka, oko 90 miliona metaka različitih

    kalibara i druge vojne opreme.

    Prema navodima domaćih obaveštajnih službi on je bio motorna snaga protesta u fabrici Zastava tokom maja i juna

    2011. godine, čime je pokušao da obezbedi podršku svom poslu izvoza naoružanja u Jemen.

    Kiparska kompanija Munstorm enterprajz, koju je američki Stejt dipartment označio kao vlasništvo Slobodana

    Tešića, izvozila je preko Crne Gore oružje u Jemen u vrijeme kada je njen vlasnik bio na crnoj li­

    sti Uje­di­nje­nih naci­ja (UN), pokazuje dokumentacija do koje je došao „Dan”. Kiparska firma i al

    banska državna kompanija za trgovinu kontrolisanom robom MEIKO potpisale su krajem 2010. go­

    di­ne ugo­vor o izvozu 20.000 minobacača, kalibra 120 mm u Jemen preko luke Bar, a među dokumenta

    cijom je priložen i naziv broda kojim je oružje dopremljeno na Arabijsko poluostrvo. Brod koji je

    odvezao oružje je M/V ANA N, koji je plovio pod turskom zastavom.

    Izvoz je realizovan u januaru 2011.godine, u vrijeme kada je Slobodan Tešić, s brojem pasoša

    N006312941, bio na crnoj listi UN zbog nezakonite prodaje oružja Liberiji. Iako se Crna Gora obave­

    zala da će pratiti standarde međunarodne zajednice kada je u pitanju regulisanje trgovine

    oružjem, ovaj slučaj opovrgava takve tvrdnje službene Podgorice.

    U akciji Bezbednosno-informativne agencije i MUP-a Srbije u Beogradu je 19. septembra,2011. zbog šverca minobacača

    u Južni Sudan, uhićen ĐORĐE TEŠIĆ, rođeni stric i poslovni mentor SLOBODANA TEŠIĆA, sedmorica njegovih saradnika

    zbog sumnje da su proizveli i Sudancima za dva miliona dolara prodali 20 uređaja za kontrolu minobacačke vatre,

    čime su prekršili sankcije koje je UN uveo Sudanu.

    Uhapseni su Đorđe Tešić (57) sa još sedmoricom saradnika zbog sumnje da su sistem za kontrolu minobacačke vatre

    koji su sami napravili pokušali da prodaju u Južnom Sudanu koji je pod embargom Ujedinjenih nacija. Tešić je

    vlasnik preduzeća “Mikr”, registrovanog za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom, i bliski rođak Slobodana Tešića

    koji se u dokumentima koje je objavio “Vikiliks” pominje kao “ilegalni trgovac oružjem”.

    Sprava o kojoj je reč je sofisticirani automatski sistem kontrole vatre koji je osmišljen da poboljša kontrolu,

    brzinu, preciznost i izdržljivost minobacača. Sastoji se iz softverskog i hardverskog dela. Program za kompjuter

    koji upravlja sistemom napravio je Kunšič koji je slovenački državljanin. Đuričin, Gaćeša i Gajić imali su zadatak

    da konstruišu hardverski deo sistema. Đuričin je bivši načelnik Vojnotehničkog instituta u Beogradu i doktor

    mašinstva u penziji. Ostala dvojica su penzionisani elektroinženjeri koji su takođe bili zaposleni u Vojnotehničkom

    institutu.

    Privedeni su i Miodrag Đuričin (1951), Momir Gaćeša (65), Milan Gajić (69), Duško Kujundžić (61), Đuro Kresović

    (52), Franc Kunšič (65) i Miroslav Naglič (51). Svima je određen policijski pritvor do 48 sati i u četvrtak će se

    naći pred istražnim sudijom.

    2013 LIBIJA

    Od 2013. do leta 2014. Tešić je Libiju snabdeo sa 3.000 tona beloruske municije i sa malim i lakim oružjem i

    mitraljezima iz Srbije.

    Ugovor je potpisan nakon zvanične posete bivšeg člana Libijske islamskeborbenegrupe Kalid al Šarifa Beogradu 2013.

    godine. U to vreme Kalid al Šarif je bio zvanični zamenik ministra odbrane.

    Ujedinjene nacije otkrile su da je, pre aprila 2014, nešto od ovog oružja izgleda dostavljeno “autonomnoj oružanoj

    grupi” povezanoj sa Šarifom a ne sa libijskom vojskom.

    Kasnije, kako se Libija razbijala, isporuke su vršene isključivo područjima koja su se nalazila pod kontrolom grupa

    povezanih sa zvaničnom libijskom vojskom.

    Izvoz iz Srbije zaustavljen je na leto 2014. kada je Libija potonula u građanski rat između islamskog režima koji

    je držao Tripoli, uključujući tu i Šarifa, i međunarodno priznate vlade u Tobruku.

    Prema pisanju novinske agencije Rojters, u naporima da uguši nemire, februara 2015. godine vlada u Tobruku pokušala

    je da obezbedi veću količinu oružja, uključujući tu i municiju iz Srbije, ali su je članice Saveta bezbednosti UN

    blokirale, plašeći se da bi oprema mogla da završi u pogrešnim rukama.

    U junu 2015.načelnik zvanične libijske vojskegeneral Kalifa Haftartakođe je tiho posetio Srbiju, mada nema indicija

    da su bilo kakvi poslovi vezano za oružje proistekli iz njegovih sastanaka održanih u Srbiji.

    Prošle godine 2017, Tešić je sprečen da obavi trgovinu oružjem sa Libijom, a njegova firma „Melvale“ je

    diskreditovana

    PORODICNE I DRUGE VEZE sa SNS Tomin finasijer

    Prema saznanjima Novog magazina jedan od najvećih finansijera SNS-a je Slobodan Tešić.

    Zbog bliskih odnosa s Nikolićem, ali i još nekim ljudima iz vlasti Srbije, svojevremeno je za njegovo skidanje s

    crne liste lobirala i Misija Srbije u UN. Slobodan Tešić sa crne listu 39 pojedinaca, označen „kao jedan od

    najvećih trgovaca oružjem na Balkanu“ finansirao je Fondaciju „Dragica Nikolić“. Na fotografiji iz kragujevačkog

    KBC na baneru gde su istaknuti pokrovitelji obnove porodilišta stoji i ime Slobodana i Živane Tešić.

    Radovi na obnovi porodilšta završeni su 2014.godine kada je, sada bivši predsjednik Tomislav Nikolić, bio u zenitu

    političke moći.

    Njegova ćerka Danijela a radila je u Ministarstvu spoljnih poslova BiH da bi potom bila 96.na listi SNS-a za

    parlamentarneizbore 2012. godine. Njeno mesto na izbornoj listi i očekivano mesto u parlamentu predstavljali su

    zalog za budućnost, jer je prema novim pravilima, odnosno zakonu, poslanik vlasnik svog mandata i samostalan u

    odlučivanju
    Neko vreme je provela na Andrićevom vencu u spoljnopolitičkom timu Tomislava Nikolića, nakon čega se zaposlila u

    Ministarstvu spoljnih poslova. Danijela, ćerka Slobodana Tešića, zaposlena je u Ministarstvu spoljnih poslova, u

    Odeljenju za susedne zemlje gde je pokrivala Bosnu i Hercegovinu.

    Tešić je od tadašnjeg šefa diplomatije Ivana Mrkića, Nikolićevog bliskog saradnika dobio diplomatski pasoš.

    Zanimljivo je i da je Mrkićev sin, kao advokat, pomogao Tešiću da nakon što je SNS preuzela vlast, Tešić je 2013.

    sklonjen sa „crne“ liste UN-a.

    Naredne, 2014. godine, pre nego što je MIP preuzeo Ivica Dačić, Tešić je dobio i diplomatski pasoš Srbije. Prema

    jednoj izjavi generalnog sekretara MIP-a Veljka Odalovića, u novembru 2016. godine još je posedovao taj diplomatski

    pasoš. Interpolove poternice za njim odavno više nema. On je slobodan čovek, i – kao što je to u jednom TV

    intervjuu rekao državni sekretar u Ministarstvu trgovine, Stevan Nikčević – može da se bavi čim god želi.

    Medjunarodna saradnja- slucaj Hrvatska

    U Hrvatskoj ga je primio Mesic 2013.
    Mesić: Primio sam Tešića, ali nisam znao da trguje oružjem!
    Slobodan Tešić je došao sa grupom poslovnih ljudi kojii su se interesovali i za otkup viškova oružja iz hrvatskih

    vojnih skladišta, rekao je bivši predsednik Hrvatske, tvrdeći da nije znao da je on trgovac oružjem.

    – Sećam se da je Slobodan Tešić došao sa grupom poslovnih ljudi zainteresiranih za kupovinu brodova, ali su se

    interesovali i za otkup viškova oružja iz hrvatskih vojnih skladišta. Uputio sam ih na Institut za brodogradnju i

    MORH. Ne mogu tačno da se setim ko je sve bio od poslovnih ljudi, ali znam da je sastanak bio pred kraj mog drugog

    mandata. Nitko mi nije rekao da je taj Tešić na crnoj listi UN zbog trgovine oružjem – rekao je za “Jutarnji list”

    bivši predsednik Stjepan Mesić, potvrdivši da je srpski trgovac oružjem Slobodan Tešić bio u posetu Pantovčaku.

    Iste godine

    RIJEKA: Sprečen šverc sofisticiranih raketa iz Srbije
    Rakete u delovima, delovi za lansere i kruto raketno gorivo nalazili su se u kontejnerima s potpuno drugom

    carinskom deklaracijom, a njihovo odredište je bio Abu Dabi
    Raketni bacač
    Foto: army-news.ru
    Službenici Carinarnice Rijeka pre nekoliko dana su, navodno po dojavi obaveštajne službe, zaplenili više kontejnera

    punih sofisticiranog naoružanja, najviše raketa za avione, kao i za sastave zemlja-zemlja koji su u Rijeku stigli

    iz Srbije.

    Kako piše “Jutarnji list”, rakete u delovima, zatim delovi za lansere i kruto raketno gorivo nalazili su se u

    kontejnerima s potpuno drugom carinskom deklaracijom, a njihovo odredište je bio Abu Dabi.

    Pre svega radilo se o projektilima S-8, nevođenim raketama ruske proizvodnje namenjenim ispaljivanju iz višecevnog

    sačastog lansera za avione. Reč je o projektilima koji se nalaze u naoružanjima niz vojski sveta, a kompatibilni su

    sa sovjetskim tipovima aviona.

    Čije je bilo sporno oružje, za sada nije poznato, ali prema pisanu medija, pošiljka se navodno povezuje sa srpskim

    preduzetnikom Slobodanom Tešićem, vlasnikom firme “Teneks”, a čije se ime već nekoliko puta do sada dovodilo u vezu

    s posredovanjem u međunarodnoj trgovini oružjem i vojnom opremom.

    Ali i sa avionima

    Tešićevo ime „izronilo“ je u aktualnoj priči remonta hrvatskih MiG-ova 21 i dokupa osam MiG-ova iz Ukrajina čiji je

    državni “Ukrspecexporta” potpisao ugovor s Ministarstvom obrane RH početkom srpnja.
    Obavještajcima je, dakle, zanimljiva poslovna povezanost i osobno prijateljstvo Tešića s najvećim ukrajinskim

    krijumčarom oružja Jurom Poljevojom, a koji blisko posluje s „Ukrspecexportom“ s kojim je, ponovimo, MORH potpisao

    ugovor.

    Kako je poznato, MORH je od Ukrajine otkupio MiG-ove 21 za koje Ukrajinci nisu predočili jasne vlasničke papire.

    Hrvatskoj strani tek je iskazano kako su lovci uvedeni u knjigovodstvenu dokumentaciju remontnog zavoda u Odesi,

    ali ne i kako su Ukrajinci došli u posjed zrakoplova s obzirom na to da ukrajinsko zrakoplovstvo nema MiG-ove 21.

    Postoji opravdana sumnja da MiG-ovi koje je MORH otkupio od Ukrajine pripadaju jemenskom ratnom zrakoplovstvu.

    2005. ugovoren je remont 28 jemenskih MiG-ova 21, a bilo je to vrijeme kada je Jemen bio pod UN-ovim embargom.

    Jemen je preuzeo 20 zrakoplova, dok preostalih osam jemensko zrakoplovstvo 2008. odbija preuzeti zbog manjkavosti u

    remontu koje su uočene na prethodnim lovcima.

    Ključni dio ove priče je taj da Ukrajnici, po svemu sudeći, ne bi mogli Hrvatskoj ponuditi jemenske MiG-ove da

    Tešićevim odličnim jemenskim vezama Ukrajinci nisu te lovce prethodno dobili poslom u Jemenu.

    Prema dostupnim informacijama, Poljevoj u kolovozu 2012. odlazi u Jemen gdje nudi mito cca 10 posto od vrijednosti

    posla s Hrvatskom (13,9 milijuna eura) ukoliko u vrhu jemenskog zrakoplovstva odustanu od svojih MiG-ov

    Poslovanje Slobodana Tešića predmet je istraživanja stranih obavještajnih službi, posebno SAD-a. Londonski

    „Guardian“ navodi primjer iz 2009. godine, kada je vlada u Jemenu preko ciparske kompanije srpskog trgovca oružja

    kupila oružje vrijedno više desetaka milijuna dolara. Tešić se, navodi se u dopisu američke ambasade, u glavnom

    gradu Jemena, Sani, nalazi na popisu koji je sastavilo Vijeće sigurnosti Ujedinjenih naroda.

    Tadašnji ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić dodelio mu je diplomatski pasoš, obično rezervisan za

    visokopozicionirane državne zvaničnike.

    2016. Preuzimanje fabrika u republici Srpskoj

    Pod tačkom „razno“ 2016. godine Vlada Republike Srpske je odlučila – Dragan Kapetina bit će prvi čovjek Republičke

    direkcije za promet naoružanja i vojne opreme. Time je namenska industrija Republike Srpske prepuštena Slobodanu

    Tešiću – međunarodnom trgovcu oružjem. Tešić slovi za jednog od najboljih prijatelja srbijanskog predsjednika

    Tomislava Nikolića, čija je uloga bila presudna ovaj srbijanski trgovac oružjem ostvari kontakte sa predsjednik

    RS-a Miloradom Dodikom

    Dragan Kapetina dugogodišnji je Tešićev čovjek od poverenja. Bio je direktor nekoliko Tešićevih kompanija koje su

    se bavile trgovinom oružja, a jedna od njih Bosniaspecexport d.o.o. Istočno Sarajevo. Tokom 2009., 2010. i 2011.

    godine dvojac Tešić – Kapetina bio je pod nadzorom i bh sigurnosnih agencija zbog sumnje da su se bavili

    organiziranim kriminalom.

    Obavještajno—sigurnosna agencija BiH tada je dokumentovala da su Tešić i Kapetina podmićivali visoke vojne, državne

    i pravosudne zvaničnike naše zemlje kako bi neometano izvozili oružje iz BiH u Jemen i Azerbejdžan. Među visokim

    zvaničnicima s kojima su Tešić i Kapetina imali sumnjive kontakte su bili: Milorad Barašin, tadašnji glavni državni

    tužilac, a danas tužilac Tužilaštva BiH, zatim Adnan Hadžikapetanović, aktualni sekretar Ministarstva vanjskih

    poslova BiH, Selmo Cikotić, bivši ministar odbrane BiH i aktuani savjetnik predsjedavajućeg Predsjedništva BiH

    Bakira Izetbegovića, Dragiša Mekić, aktualni pomoćnik ministra vanjske trgovine BiH, Miladin Milojičić, bivši

    načelnik Generalštaba Oružanih snaga BiH i drugi.

    Prema dokumentaciji koja je u posjedu Žurnala, većina navedenih zvaničnika primala je mito od dvojca Tešić –

    Kapetina, a sankcije (kakve takve) pretrpio je samo Milorad Barašin koji je morao odstupiti sa pozicije glavnog

    državnog tužitelja, nakon što su objavljene fotografije njegovih susreta sa Slobodanom Tešićem.
    .
    U februaru prošle godine komisija stručnjaka UN za Libiju otkrila je veliki posao između Tripolija i Tešića,

    najozloglašenijeg srpskog trgovca oružjem, koji je svojevremeno stavljen na crnu listu UN na period od preko deset

    godina zbog kršenja sankcija prema Liberiji.

    .
    Prošle godine 2017, Tešić je sprečen da obavi trgovinu oružjem sa Libijom, a njegova firma „Melvale“ je

    diskreditovana

    Savet za borbu protiv korupcije otkrio je 2015. godine da Tešić iznajmljuje državnu vilu u Diplomatskoj koloniji u

    Beogradu.

    EPILOG

    U današnjem obrazloženju američke administracije navodi se da je Tešić direktno ili indirektno dao mito i pružio

    finansijsku pomoć zvaničnicima kako bi osigurao ugovore o naoružanju sa različitim zemljama.

    „Tešić je vodio potencijalne klijente na skupocene odmore, plaćao obrazovanje njihovoj deci u školama ili

    univerzitetima na zapadu i koristio mito velikog iznosa za osiguranje ugovora“, navodi američka administracija.

    Na listi su se našle i njegove kompanije
    „Partizan Tech“ i
    „Tehnoglobal Systems“ u Beogradu, kao i
    dve kiparske kompanije „Gravit Limited“
    i „Charso Limited“.

    Tešić je veoma blizak vladajućem SNS-u.

    Visoki zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država proteklih godina su više puta od Srbije tražili istragu o ovom

    kontroverznom trgovcu oružjem i njegovom poslovanju sa Irakom i Libijom. Međutim, Ministarstvo spoljnih poslova

    Srbije, kao jedna od karika u lancu u izdavanju dozvola za trgovinu oružjem, to je uporno odbijalo.

    Donald Tramp, američki predsednik, stavio je na “crnu listu“ Slobodana Tešića, poznatog međunarodnog trgovca

    oružjem, koji je rođen u Kiseljaku u BiH.

    Tramp je ovu odluku doneo na osnovu Magnicki zakona, koji je dopunjen i doveden u sadašnju formu 2016. godine, a

    koji omogućava američkoj administraciji da podvrgne sankcijama svaku osobu bilo gde u svetu za koju se utvrdi da je

    odgovorna za kršenje ljudskih prava, ili ako počini ozbiljne koruptivne radnje.

    Zakon je usvojen u američkom Kongresu a predstavljao je konsenzus Demokratske i Republikanske stranke.

    Tešić se našao na listi od 39 pojedinaca prema kojima su primijenjene ove mjere, a kao razlog za ovaj postupak

    navodi se kršenje ljudskih prava i korupcija, navodi portal Balkan Insight.

    Računi Tešićevih preduzeća u Americi su blokirani, a američkim državljanima je uglavnom zabranjeno da obavljaju

    transakcije sa njima.

    „Tešić je među najvećim trgovcima oružjem i municijom na Balkanu, bio je skoro deceniju na listi Ujedinjenih nacija

    osoba kojima je zabranjeno putovanje zbog kršenja sankcija UN-a u vezi sa izvozom oružja u Liberiju“, rekao je

    američki ministar finansija.

    U obrazloženju ove odluke navedeno je da je Tešić, u cilju osiguranja ugovora o naoružanju, službenicima različitih

    zemalja direktno ili indirektno davao mito i finansijsku pomoć službenicima.

    Takođe se dodaje da je potencijalnim klijentima obezbjeđivao skupe odmore, plaćao obrazovanje njihove djece u

    zapadnim školama i univerzitetima, i davao velike svote novca kao mito za osiguranje ugovora.

    U saopštenju za štampu navodi se da je administracija Donalda Trampa uvela novi režim sankcija usmjerivši se na

    osobe koje krše ljudska prava i imaju veze sa korupcijom.

    Naime, prošle godine u Kongresu SAD dopunjen je tzv. Magnitski zakon koji omogućava američkoj administraciji da

    podvrgne sankcijama svaku osobu bilo gdje u svijetu za koju se utvrdi da je odgovorna za kršenje ljudskih prava,

    ili ako počini ozbiljne koruptivne radnje. Predsjednik SAD Donald Tramp potpisao je izvršni nalog i proglasio

    vanrednu situaciju u vezi sa ozbiljnim kršenjem ljudskih prava i korupcije širom svijeta.

    Prema navodima SAD, Tešić posjeduje ili kontroliše dvije srpske kompanije, Partizan Tek i Tehnoglobal Sistems DOO

    Beograd, i dvije kiparske kompanije, Gravit Limitid i Karso Limitid.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *