NEMCI SU U SRBIJI DVA PUTA OSTAJALI “KRATKIH RUKAVA”, OBA PUTA ZBOG FIJATA

Društvo Istraživanje

Sve veća prašina diže se oko nezvanične najave da bi nemački Folksvagen, najveći proizvodjač automobila na svetu, već dogodine mogao da počne da gradi novu fabriku negde u istočnoj Evropi. Dojče vele koji je prvi lansirao ovu informaciju navodi s tim u vezi da Upravni odbor Folksvagena navodno planira da tu fabriku izgradi i jednoj od istočnoevropskih zemalja, i u tom konteksu pominje Bugarsku, Rumuniju,  Severnu Makedoniju, te Srbiju. Kao najozbiljiji kandidati izdvojili su se, opet navodno, Bugarska i Srbija.

Domaća tabloidna štampa već tvrdi da je u tom nadmetanju sa Bugarima Srbija u prednosti, odnosno da je Folkvagen već odlučio da će novu fabriku da gradi u Srbiji. Bolji poznavaoci ove problematike smatraju, pak, da treba sačekati početak  narednog meseca, kada bi, prema nezvaničmnim informacijama Dojče velea, nemačka kompanija trebalo definitivno da prelomi i saopšti najpre  da li će, i, ako hoće, gde da gradi novu fabriku – u Bugarskoj ili Srbiji.

Upućeni u (ne)prilike u svetskoj automobilskoj industriji kažu da obe zemlje, ukoliko je tačno da su se izdvojile kad su planovi Folksvagena u pitanju, imaju svoje prednosti. Najveća prednost Bugarske je ta što je već podavno članica Evropske unije, i što ima dobru ekonomsko – privrednu saradnju sa Nemačkom, vrednu više od osam milijardi evra na godišnjem nivou, pri čemu ostvaruje suficit u trgovini sa Nemcima od oko 320 miliona evra. Nedostaci su joj što nema, niti je ikada imala automobilsku industriju, te joj, otuda, nedostaju, tradicija u toj industrojskoj delatnosti, te tako i obučeni radnici i stručnjaci, kao i proozvodjači auto-delova , koji su, kao dobavljači, neophodni svakoj velikoj fabrici automobila.

Srbija, s druge strane, ima relativno dugu tradiciju u oblasti automobilske industrije. Prva drumska vozila (kamioni marke “ševrolet”) u kragujevačkom Vojno-tehničkom zavodj skloplkeni su još daleke 1939. godine. Petnaestak godina docnije, preciznije u jesen 1955. Zavodima Crvena Zastava,  kako je, posle Drugog svetskog rata, preimenovan Vojnotehnički zavod, počela je proizvodnja  Fijatovog modela “650”, docnije “Zastave 750”, popularnog “fiće”, koji je motorizovao bivšu Jugoslaviju, i označio početak razvoja jugoslovensko-srpske  automobilske industrije.

U Kragujevcu je, od 1955. do dolaska, ill povratka Fijata,  koji je kragujevačku fabriku zvanično preuzeo početkom 2010., proizvedeno više od četiri miliona automobila, od čega je više od 700.000 izvezeno širom sveta, od toga 142.300 u Ameriku, a ostalo dobrim delom u  Nemačku, Englesku i druge razvijene evropske zemlje. Nakon dolaska Fijata, u Kragujevcu je na temlejima bivš Zastavine fabrike automobila, izgradjeni najsavrmeniji pogoni za proizvodnju putničkih vozila najnovije generacije, u čijoj izradi učesvuju i, za tu potrebu, dobro obučeni radnici, stručnjaci i menadžeri, što će reći da Šumadija i Srbija imaju i decenijama edukovanu, samim tim i kvalitetnu radnu snagu. Kraj Fijatove fabrike, u Kragujevcu, Šumadiji i drugde po Srbiji izgradjen je i veliki broj pogona za proizvodnju auto-delova koji rade ne samo sa Fijat, nego i za proizvodhače automobila ši om Evrope i sveta.

Srbija, dakle, na tom planu, reklo bi se,  ima solidnu prednost nad Bugarskom. Valja, medjutim, ovom prilikom podsetiti i da je  Folksvagen dva puta do sada dolazio u Srbiju i Kragujevac, sa namerom da ovde započne proizvodnju  automobila, ali da je oba puta odavde odlazio neobavljena posla. Pre no što je, u aprilu 1991., pr euzeo češku Škodu, Folksvagen je bio u Kragujevcu, pošto je naozbiljnije bio zainteresovan za partnerstvo sa Zastavom, koja je tada još uvek izvozila “jugo” u Amerkku, i spremala novi model (“floridu) za američko tržište. Nmci svoj naum vezan za Zastavu nisu usopeli da ostvare, pošto ih je poslovodstvo kragujevačke fabrike obavestilo da su pregovori sa Fijatom, o formiranju zajedničke kompanije (sa vlasničkim  odnosnom 50:50) za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje, daleko odmakli. Folksavagen je, sećaju se učesnici tih razgovora, nevoljno otišao u Češku i tamo sa Škodom napravio bum, a Zastava i Fijat, upkos ozbiljnoim i detaljnom sporazumu, zajedničku fabriku, u Kormanskom polju nadomak Kraguijevca, za proizvodnju pola miliona vozila godišnje, nikada nisu napravili, pošto ih je u tome, nedelju dana pre potpisivanja konačnog sporazuma, sprečile sankcije medjunarodne zajednice koje su Miloševićevoj SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. godine.

U martu 2008., delegacija Folskvagena ponovo je bila u Kragujevcvu i Zastavi. U razgovorima u Zastavi, menadžeri nemačke kompanije otvoreno su rekli da ih Zastava više ne zanima, već da bi hteli da u okolini Kragijevca naprave potpuno novu fabriku. Tadašnje tukovodstvo grada najpre im je ponudilo lokaciju u  Ravnom  gaju, pema Kraljevu, ali su  Nemci to odbili, uz obazloženje da bi fabriku gradili ispred, a ne iza Kragujevca. Zato su im ponudjeni  Kormansko polje, kod Kragujevca, i polje u ataru sela Badnjevac, na  putu Kragujevac – Batpčina, Predstavnici Folksvagena prihvatili su ovu drugu lokaciju i od rukovodstva grada zatražili da napravi elaborat sa detaljnim informacijama o broju stanovnika u Kragujevcu i okolini, o demografski  kretanjima  u šumadijskom delu Srbije, o  obrazovnim ustanovama, pre svege u srednjoškolskom i viskom obrazovanju u centru Šumadije, zatim o infrastrukturi i planovima u toj oblasti, izvorima i tokovima eneggije…

Ali, opet se, u maju te 2008., pojavio Fijat i državnom rukovodstvu za Zastavu dao ponudu “koja se ne odbija”. Elaborat za Folksvagen radjen je i dalje, kontakti sa Nemcima nisu prekidani ni mesecima posle dolaska Fijata.  Država je, navodno, Folksavgenu odabranu lokaciju ponudila gratis, plus 50 miliona evra učešća u izgradnju fabrike za proizvodnju, kako je tada navodjeno, 150.000 automobila godišnje, koje je nemačka kompanija planirala da prodaje na ruskom tržištu… Prdestavnici tadašnje kragujevačke vlasti koji su učesvovali u pregovorima i izradi elaborate za Folksvagen ovih , medjutim,  “odgovorno tvrde” da država nije bila iskrena prema nemačakoj kompaniji, te da je, zbog Fijata,  koji nije želeo nikakvu konkurenciju u Srbiji, odustala od izglednog aranžmana sa Folksvagenom. Istovremeno, ima i onih koji tvrde da se i Folksvagen te 2008., predomišljao, pošto Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i  Rusije ne podrazumeva bescarinski plasman srpskih automobila na ruskom tržištu, kao što se to,  u poslednjih nekoliko godina, pokazalo na primeru  kragujevačkog Fijata.

Gotovo je, dakle, izvesno da se Folksvagen još nije odlučio za Srbiju, ali bi se moglo očekivati da Srbija ima prednost kad je buduća nemačka investicija u pitanju, koja, koliko je javnosti dostupno, više nije toliko veza na za mogućnost izvoza u  Rusiju, Folksvagen, naime, uskoro planira da u svojim fabrikama u Nemčkoj u potpunosti organizuje proizvodnju elektromobila, dok bi proizvodnju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem nastavio u Istočnoj Evropi. Da li će tako i biti, (sa)znaće se, ako je verovati medijskim najavama, već početkom narednog meseca.

Ukoliko dodje u Srbiju,Folksvagen nikako neće, kako to špekuliše deo domaćih medija, da preuzme Fijatovu fabriku u Kragujevcu.  Ne, jer velike i ozbiljne automobilske kompanije, a Grupacija Fijat Krajsler automolbili to jeste, ne prodaje svoje fabrike po svetu “na komad”. Neće, nadalje, ovde da dodje ni zbog Fijata – kako to smatraju pojedini analitičari – zbog kojeg se dva puta povlačio iz Srbije neobavljena posla, ali je činjenica da je Fijatovo preuzimanje fabrike u Kragujevcu, obezbedilo dolazak velikog broja respektibilnih proizvodjača auto – delova (Manjeti mareli, Džonson kontr ols, Jura korporacija, Leoni, Sigit…) u Šumadiju i Srbiju, što Srbiji daje veliku komparativnu predenost u privlačenu automobilskih kompanija, koja do sada ni izbliza nije korišćena na pravi način.

 FABRIKA ZA 300.000 VOZILA GODIŠNJE

Dojče vele u tekstuu o planovima Folksvagena, pored ostalog, navodi da je ta kompanija navodno odlučića da u Istočnoj Evropi sagradi multibrend fabriku (za proizvodnju nekoliko VW, Škoda i Seat modela), kapaciteta 300.000 vozila godišnje, u kojoj bi bilo angažovano najmanje 5.000 radnika, od čega 650 inženjera. Investicija je vredna 1,4 milijarde evra, a Folksvagenova fabrika bi, ukoliko bi bila izgradjena u Srbiji, doprinela srpskom izvoznom bilansu sa 4,5  milijardi evra.

Piše: Zoran Radovanović

 

Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *