NENAD KULAČIN: BUDIMO OZBILJNI

Komentar Politika

Odmor je mnogo blagotvorna stvar. Još ako potraje, čovek ima jedinstvenu priliku i šansu da se malo isključi od svega što mu remeti normalu, a najviše od politike. To ne znači da se gluposti ne dešavaju, ali nekako prođu pored vas.

Prvorođeni, međutim, ne odmara, na njegovu žalost i na našu štetu. Ipak, i ovo leto pokazuje neke znake slabosti koje druga strana ne koristi valjano. Tema koja je hit minulih nedelja je – bojkot. Možda je rano da se donosi neki generalni zaključak, ali definitivno jesam za bojkot.

Najviše zbog Sporazuma sa narodom koji sam potpisao. Ali, kao što napisah, rano je o tome, a i dolazim iz jedinog slobodnog grada u Srbiji koji naprednjaci teško da mogu sa osvoje bez bojkota. Neka opozicija dobro razmisli šta i kako, a s druge strane, do izbora ima dosta vremena da se nešto uradi, dogovori, potpiše.

S tim u vezi, jedna stvar mi se dugo moga po glavi. Radi se o opozicionim zahtevima, među kojima je i onaj da se predsednik Republike, u ovom slučaju Prvorođeni, ne bavi izbornom kampanjom, jer je on, tobože, predsednik svih građana Srbije, a ne samo svoje sekte.

Tako nešto teško da će da se desi. Ne samo zbog činjenice da su svi dosadašnji predsednici „izvlačili“ svojim učešćem kampanje stranaka na čijem su se čelu nalazili, izuzev Tomislava Nikolića, koga niko nije zarezivao, već i zbog činjenice da SNS ne postoji bez Prvorođenog. Voleo bih da vidim ko bi i šta mogao da natera Dragana Bujoševića, Željka Mitrovića i Milomira Marića da u svojim programima izbace Prvorođenog iz kampanje tokom parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora. To, jednostavno, nije moguće.

Zbog toga mi nije jasno kako ekspertski tim SZS nije uspeo da pronađe bolje rešenje za ovakvu situaciju. Najlogičnije bi bilo da ime liste, odnosno da nosilac liste, ne može da bude neko ko nije kandidat na izborima za koje je lista prijavljena. To se rešava promenom člana zakona koji govori o tome.

I ova promena bi mogla da bude ključ. Neka Prvorođeni učestvuje do mile volje u kampanji, neka se pojavljuje u medijima, neka još više uzurpira medijski prostor, ali ne može svoje ime da založi kao alibi za nesposobne i netalentovane kandidate SNS sa sumnjivim diplomama, ali narod neće da glasa za njega, već će morati da stave nekoga drugog sa imenom i prezimenom.

To praktično znači da za lokalne izbore u Grockoj ne bi bilo moguće da se prihvati lista koja bi se zvala „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Grocku“, već, na primer, „Dragoljub Simonović – Zato što volim Grocku“. Tako bi i Jutka morao sam, sa svojim imenom i prezimenom, i sa nadimkom, pred birače. Za Beograd je kasno, izbori su organizovani pre godinu i po dana, ali zamislite da se SNS lista zvala „Zoran Radojičić – zato što volimo Beograd“. Ko bi glasao za njega, ili još gore za Gorana Vesića.

Sekta se brani sa time da su izborna pravila i uslovi još iz perioda „žutih“, ali to ne znači da su dobri. Na ovaj način sprečavate svakog budućeg Prvorođenog da bude kandidat za svako mesto u parlamentu, ili za predsednika opštine i gradonačelnika. Po logici stvari, tokom kampanje, on može jednom da poseti neko mesto i to je to.

Biće ga u medijima, ali ga neće biti na listi. Možda je sve ovo pisanije naivno, ali je, čini se, logičnije, jer kako nekome zabraniti da učestvuje u kampanji.

Taj zakon „žutih“ omogućio je, svojevremeno, Vojislavu Šešelju da iz Haga bude nosilac liste na izborima u Srbiji. Nije to mnogo pomoglo radikalima, ali je, složićete se, besmisleno da nosilac liste bude neko ko ne može da se kandiduje na izborima. Možda ni ova izmena ne bi mnogo pomogla opoziciji u borbi protiv Prvorođenog i lokalnih kabadahija, ali bi bila prvi stepenik ka normalizaciji političke scene u Srbiji.

Nema tog zakona koji može da natera megafone Prvorođenog da se upristoje. Čak i kada pravosnažno bude osuđen i po sili zakona primora te medije da objave demanti, oni to ne urade. Postoji, međutim, Javni servis koji mora da bude pošten i častan, a on je sada daleko od toga.

Prosto je nemoguće da u Srbiji postoji iole zdrav i razuman birač koji može da se pomiri sa ovakvom atmosferom linča. Mogu sve Čede, svaki Čanak, pa i Stamatovići ovoga sveta da do neba brane ovakvu situaciju, ali njima i nije do Srbije, njima je do svoje prćije. Oni nisu ništa više do alibija jednoj odvratnoj vlasti kojoj demokratija nije ni crno ispod nokata, a kamoli sveto pismo. Svi oni, uključujući i tradicionalno neshvatljivi DSS, na mig ove vlasti mahaće repom i pružiće joj privid višestranačja.

Mi nemamo pravo na ovakav luksuz. Moramo da budemo koncizni i ozbiljni, sa pravim rešenjima za našu budućnost. Bez toga, ubijamo svaku nadu u bolje sutra.

#izVucicemose 

Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *