NENAD KULAČIN: LICEMER ILI LUCIFER

Društvo Komentar

Srbija nikada nije bila ovako podložna manipulaciji jednog čoveka. Preživeli smo raznorazne likove, i nije sporno, preživećemo i ovog, ali niko nas nije ovoliko u zdrav mozak kao Prvorođeni. I to kako.

Odavno, ali nekako sa izvesnom dozom umerenosti, to radi i sa svetskom javnošću. Primio je Prvorođeni nedavno delegaciju Reportera bez granica i kukavički se sakrio iza saopštenja. Nije bilo konferencije za štampu ili direktnog uključenja u Pink. Nekoliko rečenica i to je to. Odglumio je zabrinutost, pokazao je želju da popravi stanje kada je reč o medijskoj slici u našoj zemlji. Ponovo je odglumio za medalju. Licemerno, zar ne?

I dok smo se čudom čudili kako je sve to lepo upakovano i saopšteno narodnim masama, eto njega u Davosu. Neka, nije loše pojaviti se tamo. Prvorođeni je, međutim, pokušao da im ukrade šou-program učešćem u debati pod nazivom „Sloboda medija u kriznim situacijama“. Nekako se skvrčio u onoj fotelji, nije ličio na sebe. Prosto je nezamislivo da je nekome palo na pamet da njega stavi u centar takve tribine, ali eto – desilo se. Da ne ispadne samo da je i ulaznica za tu debatu koštala poreske obveznike Srbije poput one sa Bilom Klintonom, zato što je bio pametan.

Briljirao je Prvorođeni u Davosu. Prvo je rekao da se eto, desio napad na garažu Milana Jovanovića, novinara iz Grocke, i da se taj požar delom proširio i na kuću dotičnog predstavnika sedme sile. Podsećanja radi, onomad pronađeno oružje na putu za Jajince je okarakterisano kao pokušaj atentata na Prvorođenog. To što se desilo u Grockoj Prvorođeni nije imao petlju da u Davosu nazove pravim imenom – pokušajem ubistva. Kako drugačije nazvati činjenicu u kojoj je zapaljena kuća Milana Jovanovića, a onda još i pucano po njoj, za svaki slučaj?

Najgore od svega je što je Prvorođeni, mimo bilo kakvog zakonskog ovlašćenja, obelodanio narodu isto veče po povratku iz Davosa, bez da se istuširao, presvukao, danuo malo posle svih tih napora, da je uhapšen predsednik opštine Grocka zbog organizovanja – napada na novinara Milana Jovanovića. Koincidencija, zar ne? Kao da je tužilac poslušao Prvorođenog. Ako je Prvorođeni rekao da je napad, zašto bi tužilac, na osnovu dokaza kojih je koliko hoćeš, mozgao i okarakterisao ovo krivično delo kao pokušaj ubistva.

Svi su od početka znali da je u ovu gadnu rabotu umešan i predsednik opštine Grocka. I tu je bilo dokaza, pregršt. Ali, čekao se trenutak, pogodan. Možda tog trenutka ne bi ni bilo da nije bilo Reportera bez granica ili Davosa, odnosno da dara nije prevršila meru.

Prvorođeni je svoju snishodljivost pokazao i kada je odgovorio novinaru N1 Hrvoju Krešiću, koji je izveštavao iz Davosa. Nikada Prvorođeni nije napadao ekipu N1, opomenuli su ga jednom prilikom i on se promenio, shvatio je da je pogrešio i prestao je, poštovani Hrvoje. Gde će vam duša, kolega?

Elem, nikada nikoga nije uvredio, napao, ne meša se u rad Tužilaštva, priča o slobodi medija kao da kupuje kupus na pijaci. Jedino što je neshvatljivo je činjenica da na ovo licemerstvo međunarodna zajednica ćuti. Za svet oko nas ne predstavlja nikakav problem medijska slika u Srbiji. Boli njih uvo za stanje medija u Srbiji, za činjenicu da je državnim parama jedan naprednjački pion kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, nekoliko radio-stanica i portala. Ko se još seća ukidanja Utiska nedelje, celog radija B92, na desetine lokalnih medija…

Primetili ste da Prvorođeni nikada ne govori o slobodi medija, već o tome da u Srbiji postoji sloboda govora. Kakva zamena teza. Šta vam vredi sloboda govora kada nema medija gde će se ta reč čuti, videti, pročitati. U 21. veku je iluzorno govoriti o slobodi govora. O slobodi medija u Srbiji je nemoguće pričati, jer su rovovi duboko iskopani. Prvorođeni slobodu medija vidi kao obavezu da se on promoviše kao jedan jedini, kao Mesija, kao najveći sin, kao čovek od koga počinje istorija Srbije. O slobodi medija je kao predstavnica Srbije govorila u Strazburu i izvesna Dubravka Filipovski, koja je na naprednjačkoj verziji engleskog uspela, ne da obruka sebe, već našu državu.

Prvorođeni je za samo 27 dana u 2019. godini uspeo da popravi svoj rekordan prosek iz 2018. godine po broju minuta u kojima se pojavljivao na malim ekranima. Tokom prošle godine prosek je bio 17 minuta dnevno, a za nepuni mesec ove godine taj prosek iznosi 22,2 minuta dnevno. I evo, baš sada dok ovaj tekst nastaje, popravlja taj skor u direktnom obraćanju. Licemer ili Lucifer, procenite sami.

#izVucicemose

https://www.danas.rs/kolumna/nenad-kulacin/licemer-ili-lucifer/

Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *