NENAD KULAČIN: PODUVAŠE SVEĆICE

Društvo Komentar

U neka stara dobra vremena na Radio Šapcu su išle želje i čestitke sa veoma zanimljivim sadržajem.

Jedna od njih, tako kaže legenda nisam siguran da je i tačna, bila je situacija kada je komšija komšiji, sa kojim inače nije bio u dobrim odnosima, čestitao rođendan uz poruku – Da nam živiš još toliko.

Teško da bismo Srpskoj naprednoj stranci tako nešto poželeli, jer ko će jadan da izdrži još deset godina pod njima. Prema računici Prvorođenog, međutim, SNS će biti živ ihahaj godina, i to ne samo živ, nego i na vlasti. Slično je poručio i praotac SNS, ako se sećate onog veselog Šumadinca – Tome. On je slavljenicima rekao da ne brinu ništa, jer dok je živ niko ih neće smeniti sa vlasti. Bez obzira što su Tomino pojavljivanje na desetom rođendanu SNS-a mnogi doživeli kao „šminkanje mrtvaca“, Toma je u najboljim godinama, dobroj kondiciji i ne namerava da se preseli u večna lovišta, barem dok SNS boravi na vlasti. Veseli Šumadinac teško da sebe i gospoju mu može da zamisli da živi van te vile koju nezakonito i dalje koristi. Kada bi SNS zglajznuo sa vlasti, prepuko bi od muke, jer bi besna opozicija prvo njega iselila, porušila mu vikendice i zaplenila kazan za pečenje rakije. Nekome ko je dotle dogurao teško da bi bilo do života bez svega toga. I, ajde sada da kao on pravi stranku.

Ali da batalimo šalu i da se posvetimo dugovečnosti SNS-a. U Srbiji postoji mantra da ekipa na vlasti ima nekih 12 godina vek trajanja. To je bio slučaj sa Slobom, a tako je prošla i ekipa okupljena oko DS i DSS. Ovo pravilo, doduše, jedino ne važi za SPS i Rasima LJajića. Tu je mrtva trka, a moguće je da bi i posle Tome bili tu negde u blizini. Ako je ovaj usud od 12 godina tačan, to znači da bismo se SNS-u zahvalili na poverenju za šest godina, odnosno na tamo nekim parlamentarnim izborima 2024. godine. E sada, zamislite sebe 2024. godine, još šest godina ove i ovakve vlasti.

U jednom trenu sve to može da se promeni. Oni koje se bezdušno voze po Srbiji u autobusima punih sendviča i flašica sa vodom, postaće ti koji će svoje „darodavce“ oterati sa vlasti. Tako to ide kod nas. Prvo te maze, pa te gaze. Samo polako. Niko neće Prvorođenom da oprosti poziv na rođendan, a onda cupkanje po kiši ispred sale u kojoj se odigrava veselje. Otrežnjenje će biti veoma teško i bolno, kako za slavljenika, tako i za ove sa pozivnicama. Najteže će biti Prvorođenom. U trenutku će mu proći kroz glavu sva ona podrška, klicanja, uzdizanja do neba, Feketić, helikopter, Savamala, Putin, Si Điping, brat Turčin, američki perači prozora i Bog te pita šta još. Setiće se i svoje superiornosti, svih uvreda i kleveta za koje će i tada da misli da su istina. Sve će mu to biti džaba, jer će biti bivši. Sa njim će i SNS biti pocepana u froncle. Opijen samozadivljenošću, ne sme da pripremi nikoga ko bi mogao da se nađe tu negde blizu njega. Od toliko stotina hiljada članova nijedan naprednjak ne zavređuje da bude premijer ili gradonačelnik Beograda, a za predsednika stranke da i ne govorimo. Jedino ako Vulin kolektivno ne učlani nekoliko sebe, tetku iz Kanade, i nekolicinu članova Pokreta socijalista, i spasi što se spasiti može.

On sada moli goste na rođendanu da mu omoguće izbornu skupštinu stranke kako bi podmladio rukovodstvo. Čuj, kao moli ih. I onde će krenuti skupovi po celoj Srbiji, skupovi podrške da ne ostavlja stranku bez glave, da niko ne može da bude prvi pored njega, čak i ako Ana postane članica SNS-a. I on šta će jadan, nego da posluša glas naroda, kao što ga uvek i sluša, i da ostane predsednik stranke.

Naš glas, za sada, nema ko da čuje. Deset godina od formiranja SNS-a mi smo i dalje u mraku za koji smo i sami zaslužni. Mnogi „naši“ su se jeftino prodali. Govorim o našoj branši. Ima puno kolega koje su slavile u nedelju rođendan SNS-a. Skoro ceo nekadašnji Radio Indeks, koji je hrabro osvajao slobodu na srpskim ulicama, sada sedi na Pinku i truje li truje. Pogledajte tu veličinu od Verana Matića u šta se pretvorila. Lakše je i lepše uživati u blagodetima vlasti nego se boriti za pravo na život van SNS-a. Nemamo više slobodni radio kao što je bio B92, a o televizijama možemo samo da maštamo.

Videćemo ko će tu na kraju da pobedi. Istorija je pokazala da slabi, uvek na kraju, prvi pređu crtu. Trka je neprestana i osuđena na bolne poraze. Važno je, međutim, da taj plamičak slobode stalno tinja. Slabiji je, doduše od svih tih sendviča i flašica sa vodom, ali je svakako jači od tih deset svećica na torti. NJih su slavljenici ugasili, a ovaj ne mogu. Koliko god da se trude.

#izVučićemose

www.danas.rs

Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *