Srbija može biti lider na balkanskoj ruti vina sa 22 vinska rejona i 77 vinogorja, rekla je u Kragujevcu ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
On je kazala da je Srbija ima tri vinske oblasti – Vojvodinu, centralnu Srbiju i Kosovo.
Istakla je da je „neverovatan kapacitet“ sa kojim raspolaže Srbija, pogotovo Kragujevac i centralna Srbija koja ima oko 13 vinogorja.
Posle predstavljanja Vinske balkanske mreže u Kragujevcu Matić je rekla da saradnja u toj oblasti daje dodatni podsticaj razvoju regionalnog zajedničkog tržišta.
- To je jedna od vodećih naših političkih tema, to je priča koja se oslanja na političku priču o mini Šengenu, rekla je Matić i ocenila da su ovakvi projekti pravi način da se takve političke ideje ostvaruju.
Vinska balkanska mreža je osnovana 2019. godine i okuplja 18 vinarski udruženja i različitih organizacija za podršku i projekte iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije.
- Idemo u pravcu širenja mreže ka Sloveniji i Hrvatskoj, s jedne strane, a na istoku na Bugarsku, Grčku i Rumuniju, rekao je direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Nenad Popović.
On je Beti rekao da kada bi se sabrala celokupna proizvodnja, Balkan bi se pozicionirao kao peti vinski region u svetu.
Popović je najavio da će se ubuduće raditi na unapredjenju tržišta radne snage budući da vinari muku muče sa kvalifikovanim radnicima, ali i brojem vinogradara, što je, kako je istakao, ozbiljan problem.
Prema njegovim rečimam predvidjena je i saradnja sa naučnim institucijama i razmena resursa u regionu, jer bez nauke i tehnologije nema dobrog proizvoda.
- Radimo na izradi Balkanske vinske ture i sada smo u prvoj fazi mapiranja potencijalnih ruta, što je neophodno u ponudi turističkog proizvoda u regionu, rekao je Popović