Novi prostorni plan Srbije: Kragujevac u urbanoj maglini

Društvo Istraživanje

U Evropi postoji jedan međuprostor, Zapadni Balkan, u čijem se trange-frange delu sada usvaja prostorni plan. Reči su kragujevačkog urbaniste koji, poput mnogih naših sagovornika na temu mesta Kragujevca u Prostornom planu Srbije koji obuhvata razvoj zemlje do 2035. godine, želi da ostane anoniman.

Pre nego što su mnogi odbili da govore na ovu temu, među kragujevčkim intelektualcima je kružilo pismo sledeće sadržine:

  • Na prvi i vrlo kratak pogled, meni ovo deluje strašno za KG!!! Stavljeni smo u rang sa Suboticom, Zrenjaninom i Leskovcem, a iza BG, NS i Niša!!!
    Molim vas širite dalje, dajte predloge kako da unapredimo poziciju KG i koristite sve moguće veze i kontakte koji bi mogli da lobiraju i iskoriste svoj uticaj u ovoj misiji da KG ne izgubi svoj „makroregionalni“ status, prvi put u istoriji PPRS.
Veroljub Trifunović: Ovako nešto do sada nisam video

A šta se, zapravo, događa? Poznati kragujevački urbanista Veroljub Trifunović za Glas Šumadije objašnjava da predlog Prostornog plana Srbije u koji je imao uvid, a o kome još nije počela javna rasprava, predviđa mrežu urbanih centara koju čine Beograd, Novi Sad i Niš. Zatim sledi grupa centara duž Zapadne Morave, u koju spadaju Kruševac, Kraljevo i Čačak, koja vuče nešto što se, kaže Trifunović, zove osovina razvoja. Dok je Kragujevac u grupi sa Leskovcem, Suboticom, Zrenjaninom…

  • Osovina razvoja znači da tuda ide krupna infrastruktura, autoputevi… Kada te nema u planu, nema te nigde. Nismo bili u planu 2010. godine, nismo ni sada. Investicije prate krupnu infrastrukturu: kad investitor dođe u Beograd i pogleda mapu, svi putevi idu u Čačak, ni jedan u Kragujevac. I šta će da radi – otići će u Čačak, ocenjuje Veroljub Trifunović, ali i dodaje da se u predlogu Prostornog plana pojavljuje i nešto što, kaže, do sada nije video:
  • U prethodnom planu su postojali statistički regioni koje su činili Vojvodina, Beograd, Jugoistočna Srbija sa Nišom i Zapadna i Centralna Srbija sa Kragujevcom. Sada se pojavljuje Srbija Sever, kao statistički region koji čine Beograd i Vojvodina i Srbija Jug, u koju spadaju svi ostali, sa Kosovom. Znači – bogati sever i siromašni jug.

Ovaj kragujevački urbanista smatra da „Kragujevac mora da reaguje“. A da će reagovati, za Glas Šumadije potvrđuje gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić. On, međutim, smatra da je Kragujevac predviđen kao regionalni, ali ne i centar aglomeracije u koje spadaju Novi Sad, Niš i Priština.

  • Imam čvrsto obećanje ministra Momirovića da će mi pomoći da se Kragujevac izjednači sa ova tri grada, kaže Dašić.

U prilog tezi da Kragujevac ne gubi na značaju ističe dogovor sa ministarkom kulture Majom Gojković da rekonstrukcija gradske dvorane „Šumadija“ bude uvrštena u plan razvoja Srbija 2020-2025.

Građanska aktivistkinja Bojana Vlajović Savić to što novi Prostorni plan Republike Srbije postaje tema, ne samo za stručnu, već i za širu javnost, vidi kao napredak u razumevanju značaja usvajanja planskih dokumenata i učešća javnosti u tom procesu.

Kaže da u Kragujevcu godinama unazad vlada uverenje da je grad marginalizovan, izopšten iz državnih planova i prioriteta, skrajnut i zanemaren, pa ga zato nema na trasi najavljenih saobraćajnica, niti na mapi planiranih kapitalnih investicija.

  • Da nije reč samo o utisku javnosti, možda najbolje potvrđuje činjenica da put koji Kragujevac treba da poveže sa Koridorom 10, ni nakon 16 godina nije završen u punom profilu (a svedoci smo da je na jednoj deonici već počeo da se urušava). Ni to što je reč o obavezi države iz ugovora sa Fijatom, kao ni činjenica da je fabrika automobila u Kragujevcu godinama unazad prva ili u samom vrhu liste najvećih izvoznika iz Srbije, nije bio dovoljan razlog da se grad, u doglednom roku, brzom saobraćajnicom poveže sa auto-putem.

Nesumnjiv privredni značaj, broj stanovnika koji ga svrstava na čestvrto mesto najvećih gradova u državi, univerzitet, klinički centar, bogato kulturno-istorijsko nasleđe, samo su neki od razloga zbog kojih se očekuje da Kragujevac u novom Prostornom planu Republike Srbije dobije zasluženo mesto, smatra Bojana Vlajović Savić i dodaje da je važno da i građani sa više pažnje prate proces usvajanja planskih dokumenata, da svojim interesovanjom, uključivanjem i davanjem predloga vršie neku vrstu pritiska.

  • Da utičemo, pre svega, na nadležne u lokalnoj samoupravi da budu agilniji i da na nacionalnom nivou efikasnije zastupaju interese grada, a ne političkih ili finansijskih centara moći,

Prostorni plan Srbije do 2035. godine je treći koji se usvaja. Prvi prostorni plan Srbije u njenoj istoriji izrađen 1996. godine. I tada su predstavnici Kragujevca aktivno učestvovali izradi njegovog koncepta i borili se, podseća Veroljub Trifunović, da u okviru njega ostvare što više i što boljih stvari za Kragujevac.

  • Ono čime smo bili zadovoljni u okviru tog Prvog plana je to da je Kragujevac imao rang centra – nadregionalnog značaja sa svime onim što „pripada” toj kategoriji centara. Bili smo u istom rangu, Beograd je naravno u svakom planu iznad svih rangova, sa Novim Sadom, Nišom i Prištinom u ono vreme, podseća naš sagovornik.

Pre tačno 11 godina urađen je Drugi prostorni plan Srbije a u njegovoj izradi naši kragujevački stručnjaci nisu aktivno učestvovali. Na pitanje – zašto, Trifunović odgovara:

  • Zato što je postojalo uvrerenje da sve zavisi od toga „kako radimo” i da ne treba nešto mnogo unapred razmišljati, što je neverovanje u planiranje kao instrument razvoja. Planiranje nije „Jevanđelje” ali je ipak u svim razvijenim zemljama osnov za donošenje daljih odluka. Koliko se te odluke posle „poštuju” to je stvar konkretnih rešenja, mogućnosti i situacija… ali plan uvek postoji, naglašava Trifunović dodajući da se „ni rat se vodi bez prethodnog planiranja a kamoli izgradnja infrasturukture jedne ozbiljne zemlje” koje čak i u krizama prave planove i trude se da ih se pridržavaju.

Sada se iz Beograda put za Kragujevac ne vidi. A da li će – zavisi malo i od Kragujevčana.

Tagovi:

2 komentara

  1. Ovaj Trifunović samo priča…to je radio i dok je bio gradski većnik na 50% a ništa nije preduzeo…sve sami doktori a naš grad tone sve dublje i dublje…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.