OPERA U KRAGUJEVCU I DRUGE PRIČE

Društvo Kultura

 

Iako su mediji operu „Didona i Enej“ najavljivali kao prvu u istoriji Kragujevca, jedina tačna činjenica jeste da je prvi put za 70 godina postojanja Muzičke škole „dr Miloje Milojević“ dan škole pomeren. Upravo zbog izvođenja opere i slobodnog termina u Knjaževsko srpskom teatru. Dan škole, 15. maj, nije obeležen, a većina profesora nije ni dobila karte za operu.

Događaji koji su prethodili obeležavanju jubileja, 70 godina postojanja Muzičke škole, kao i dani nakon izvođenja opere, koja je ocenjena kao najznačajniji ovogodišnji događaj u kulturi Kragujevca, prete da pomute utiske sa izvođenja opere. Opera kompozitora barokne epohe Henrija Persela najavljena je kao „delo umetnika iz Kragujevca, uz izuzetak gostujućeg reditelja iz Beograda Tadije Miletića“. Mediji su preneli da u operi „ravnopravno učestvuju profesori i učenici Muzičke škole ’dr Miloje Milojević’“, a na plakatima koji su najvaljivali događaj kao organizator se navodi se Muzička škola, u saradnji sa Knjaževsko srpskim teatrom i uz podršku grada.

Što je prva netačna činjenica, jer je organizator događaja, zapravo, Muzička omladina – Kragujevac za koju samo znamo da predstavlja  udruženje građana sa sedištem u Muzičkoj školi, koja je za taj projekat dobila milion dinara na gradskom konkursu za sufinansiranje projekata u kulturi.

Mediji, takođe, navode da su organizatori projekta pomoćnici direktorke Svetlane Stojiljković – Lidija Jevremović i Miljan Beloica, inače blizak članu Gradskog veća za kulturu Miljanu Bjeletiću. Razlog zbog koga škola nije direktno učestvovala na pomenutom konkursu, već je projekat obeležavanja jubileja škole prijavljen preko udruženja građana „Muzička omladina – Kragujevac“, mnogi vide u tome što pomoćnici direktora u tom slučaju ne bi mogli da naplate honorare za poslove za koje redovno primaju platu.

Muzička omladina se ne pominje kao organizator, a zvanično je nosilac projekta. Na plakatima, kojima je izlepljen grad, stoji samo ime Muzičke škole kao organizatora (u saradnji sa Knjaževsko – srpskim Teatrom) pa je zbog opasnosti da se projekat obori i raskine saradnja, došlo do kompromisnog rešenja – u digitalnim verzijama plakata dodat je logo Muzičke omladine, ali je u odštampanim ostalo samo ime Muzičke škole.

REŠENjE_o_finansiranju_i_sufinansiranje_projekata_programa_i_manifestacija_u_kulturi_iz_budžeta_grada_Kragujevca_za_2018_2183102883963

Profesori škole, sa kojima je Glas Šumadije razgovarao, a učestvuju u projektu, iznenađeni su, kažu, činjenicom da opera nije projekat škole već Muzičke omladine – Kragujevac.

Muzička omladina  Kragujevca je postojala devedesetih godina kao organizacija i radila je unutar škole. Organizovala je seminare festivale, ali se posle 2000. godine to Udruženje ugasilo. U školi je grupa profesora osnovala Udruženje ljubitelja umetnosti „Ljubica Marić“, koje je trebalo da organizuje ono što škola kao ustanova ne može – seminare , školska takmičenja, predavanja… Profesori harmonike osnivaju udruženje Orkestar Harmonika Kragujevac.

Negde 2012. Muzička omladina Srbije pokreće inicijativu da se imovina Muzičke omladine Kragujevca popiše, da se evidentira… Tadašnji direktor Muzičke škole inicira osnivanje udruženja Muzička omladina – Kragujevac, kao novo udruženje, da bi se ta imovina sačuvala, poput klavira u Narodnom muzeju, koji je nabavljen preko Muzičke omladine…

Dirketorka Muzičke škole Svtlana Stojiljković, nakon izvođenja opere, medijima je izjavila da „jedno ovakvo barokno delo, monumentalno, mislim da nije bilo izvedeno na ovim prostorima“ (Na YouTube se može videti izvođenje Muzičke škole „Isidor Bajić“ iz 2014.). Reditelj Tadija Miletić je rekao da „Kragujevac ima apsolutno sve moguće kapacitete za jedan ovakav projekat“.

Kako tvrde pojedini profesori, u danima nakon premijere opere, u školi se vode prepirke oko isplate honorara, jer, kao saznajemo, visina i način isplate honorara učesnicima, koje predviđa projekat, razlikuju se od, navodno, usmenih obećanja izvođačima.

Čitava priča oko obeležavanja dana Muzičke škole “dr Miloje Milojević” i izvođenja opere, nameće određena pitanja: da li škole u Srbiji jubileje, kao i ostale svečanosti i priredbe, moraju da organizuju preko udruženja građana, kako bi na taj način jednostavnije obezbedile potrebna sredstva iz gradske kase; ako je za prvo izvođenje opere „Didona i Enej“ izdvojeno milion dinara iz gradskog budzeta, ko će i na koji način finansirati najavljena redovna izvođenja od septembra u Knjaževsko – srpskom Teatru?

Glas Šumadije je odgovore na ova pitanja pokušao da dobije od člana Gradskog veća (i funkcionera SNS-a) Miljana Bjeletića, koji se u svim razgovorima pominje kao neko ko iz senke upravlja svim događajima. Preko informativne službe Grada Kragujevca poručio je „da je u strašnoj gužvi“ i da nema vremena za razgovor.

Opera,izvedena povodom dana Muzičke škole najavljena je i kao početak stalne operske produkcije u Kragujevcu. Trebalo bi podsetiti da je već bilo sličnih najava posle izvođenja opere „Na uranku“ i još par projekata („Travijata“ „Jevgenije Onjegin“..) i iskoristiti iskustvo kako se i sudbina ranijih ne bi ponovila

Tagged

3 komentara

  1. Као један од професора школе, упркос томе што нисам добио карту за премијеру опере, морам да наведем да су утисци колега који су присуствовали били одлични и да треба честитати свим учесницима на обављеном послу и уложеном труду.
    Што се хонорара тиче, претпостављам да би требало једноставно проверити шта је обећано учесницима а шта је стварно предвиђено пројектом.
    Људи су под притиском и с правом негодују али некоме је изгледа у интересу да чланови колектива буду окренути једни против других.
    Честитам на избору теме!

    1. Dobro veče Bojane, hvala na ovako lepim rečima, potrudićemo se da za reprizu opere, za koju naglašavam da će je neminovno biti, budu obezbedjene karte. Ovo je više bio tehnički problem i ograničenost prostora.
      Želim da naglasim da se vodi polemika oko nekih manje bitnih i nekonciznih stvari, ono što je najbitnije da je opera izvedena, uspešnije nego očekivano! To ko je odgovoran ili ne, manje ili više, spomenut ili ne je drugi plan celokupnog cilja ovoga projekta. Lično sam uradio kompletnu scenografiju, kostimografiju, imao solističku ulogu i bio u horskom ansamblu, i ni u jednom trenutku se nisam zapitao, šta dobijam za uzvrat. Mogao bih i ja jedan članak da napišem pa tako redom.
      Uz dužno poštovanje svima, nema mesta negativnim utiscima i pokušajima rušenja kulture. Govorim u svoje ime, a molio bih i druge da malo objektivnije sagledaju stvari.
      Hvala! 🙂

  2. Добро вече, Алекса😊.
    Ево, прочитао сам твој синоћни коментар на мој коментар и морам да кажем да сам искрено дирнут свим обавезама које сте ви ученици и остали чланови ансамбла опере изнели на својим плећима.
    У потпуности се слажем да су полемике које се воде непотребне и споредне.
    Од изузетне важности је да ученици наше школе, нарочито они највреднији и најодговорнији, којима припадаш, не буду злоупотребљени ‘увлачењем’ у њих.
    Желим ти још много успешних извођења ове и других опера а за карте ћемо лако.
    Било би превише да и та обавеза падне на терет наших вредних ученика😊.
    Поздрав!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *