ORUŽARSKI SINDIKAT: SISTEM BEZBEDBNOSTI I ZAŠTITE ZDRAVLJA RADNIKA NE FUNKCIONIŠE, DRŽAVA PRIMENJUJE DVOSTRUKE STANDARDE

Radnicima na ulazima u fabriku nije deljena zaštitna oprema, odnonosno maske i rukavice, koje su počeli da dobijaju tek tokom prepodneva. Nevolja je i što maske koje dobijaju nisu medicinske, već su pravljene u fabrici, tako da se ne zna ni koliko učinkovite. U pogonima nema dozera, a nije  regulisana ni  fizička distanca među zaposlenima koju su propisale nadležne zdravstvene ustanove…. Jednostavno, nisu stvoreni uslovi za početak rada u vreme epidemije, ističu u Sindikatu Zastave oružja, u kojoj je danas, nakon gotovo jednomesečne pauze, uzrokovane opasnošću od širenja zaraze virusom korona, proizvodnja ponovo krenula punim kapacitetom, sa većinom od ukupno oko 2.600 zaposlenih.

Predsednik oružarskog Sindikata Dragan Ilić pita (se) šta ako , u postojećim uslovima, radnici počnu da se razboljevaju i da zarazu potom prenesu svojim porodicama, što bi za posledicu moglo da ima  ponovno širenje epidemije, posebno kod osetljivijih kategorija stanovništa u Kragujevcu i Šumadije. Pita (se)  i ko će da snosi odgovornost zbog toga što bezbednost i  zdravlje  Zastavinih oružara nisu zaštićeni na odgovarajući način.

• Sistem u fabrici, jednostavno, nije spreman za početak proizvodnje u punom kapacitetu i sa svim radnicima. Radnici u pogonima dobijaju redovna sredstva zaštite, a ne ona koja su, prema preporukama epidemiologa,  predvidjena u slučajevima zaraze, što nikako nije dobro, smatra Ilić i naglašava da je indikativno da gradska i državna administracija još nisu počele  da rade, da ne rade ni zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama, što upućuje na to da vlast, i  u vreme epidemije COVID 19, primenjuje dvostruke standarde prema gradjanima Srbije, pri čemu za radnike u fabričkim pogonima ne važe one mere zaštite od  zaraze koje važe za neke druge slojeve stanovništva. Napominje, s tim u vezi, i da su u javnom prevozu koji u Kragujevcu funkcioniše od juče, propisane stroge mere zaštite od širenja zaraze, a da u fabričkim pogonima koji su,  potencijalno, s obzzirom na činjenicu da pod istim krovom može da bude i po nekoliko stotina ljudi, odgovarajuće zaštite nema.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav  Ristić takođe smatra da su i u uslovima pandemije COVI D 19 diskriminisani upravo oni slojevi radno sposobnog stanovništva koji stvaraju dohodak i novu vrednost. Tome u prilog, navodi naš sagovornik, i činjenica da uslovi rada i mere zaštite u vreme epidemije nisu propisane jedino za industrijske radnike.

• Uslovi rada i mere zaštite propisani su za frizerske i salone lepote, za teretane, za restorane i kafiće i druge uslužne delatnosti, što je, naravno, dobro. Ali, nije dobro što takve mere ne postoje jedino za industrijske radnike koji, voljom vlasti, mogu, odnosno moraju da počnu, ili su već počeli da rade, iako, zbog opasnosti od širenja zaraze, i dalje ne rade ni pravosudje, ni poreska uprava ni druge javne službe i ustanove, konstatuje  Ristić, koji je jedan od retkih, ako ne i jedini medju domaćim sindikalcima koji je već upozoravao  na opasnost od širenja zaraze u fabričkim halama i na nepostojanje odgovarajuće zaštite industrijskih radnika.

On ponovo  apeluje na Vladu Srbije da konačno propiše uslove rada i mere zaštite za industrijske radnike u vreme epidemije, kako bi Inspekcija rada, ako i kad udje u preduzeća, imala na osnovu čega da preduzme odgovarajuće mere. Ovako, napominje  Ristić, inspektori rada, kao što se to već desilo u fabrici južnokorejske Yura koprporacije u Rači, koja od 21. aprila, kržeći preporuke epidemiologa, radi punim kapacitetom, ne može da naloži nikakve sankcije.

Yura u  Rači, inače,  i dalje radi punim kapacitetom, u tri radne smene, sa svih 1.200 radnika. Poverenik UGS Nezavisnost u Yuri iz Rače Saša Marković kaže da se  u toj fabruci primenjuju  gotovo sve mere koje su u dva navrata  predložili epidemiolozi kragujevačkog Instituta za javno zdravlje, tako da se zaposlenima, koji redovno dobijaju rukavice i maske,  tokom rada meri telesna temperatura, dok je broj autobusa kojima  deo zaposlenih iz Kragujevca, Topole i drugih šumadijskih mesta dolazi i vraća sa posla – povećan. Jedina preporuka epidemiologa koja se ne poštuje, jeste ona koja se odnosi na fizičku distancu medju radnicima. Za mnogim stolovima u Yurinoj fabrici u   Rači, naime,  radi po nekoliko radnika, izmedju kojih je razmak tek 30 do 40 santimetara.

• Radnici su prihvatili da rade u rakvim uslovima, i da za uzvrat dobijaju po hiljadu dinara dnevno preko uobičajene zarade dok traje vanredno stanje u srbiji. To je njihova slobodna volja, tvrdi Marković. 

Jugoslav Ristić upozorava da je to šro se dešava u Yur u upravo primer i odraz  nepostojanja jasnih i od države propisanih mera zaštite radnika u uslovima epidemije, što je, ističe – nedopustivo.

Piše: Zoran Radovanović

.