U prepunoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju u subotu je održan događaj „Petooktobarska republika“, povodom 19 godina od demokratskih promena i pobede nad režimom Slobodana Miloševića. Skup, koji su zajedno organizovali CZKD, izdavačka kuća „Arhipelag“, Produkcijska grupa „Mreža“ i pokret „Novi Optimizam“, obuhvatao je predstavljanje knjige „Uspon i pad demokratije posle 5. oktobra“ profesora Fakulteta političkih nauka Nebojše Vladisavljevića, a nakon toga i tribinu „Čekajući 6-i…19 godina kasnije“.
Pre
samog početka okupljenima je prikazan kratak film o inicijativi i
platformi „Nova solidarnost“, koju je Novi Optimizam pokrenuo sa ciljem
vraćanja ideje solidarnosti u javni život. Aktivisti i ostali građani su
pozvani da se uključe u izradu Povelje Nove solidarnosti, koja će biti
predstavljena 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava i 15.
rođendan pokreta „Novi Optimizam“. Tema Povelje je reizgradnja civilnog
društva i društvenog poverenja u Srbiji kroz afirmaciju vrednosti
solidarnosti i socijalne pravde.
Skup je otvorio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić, koji je još jednom podsetio na to koliko je solidarnost važna u ovakvom trenutku u kom se kao društvo nalazimo, ističući da je Nova solidarnost bila ključna za opstanak Kikindskih novina, kao jedinog nezavisnog lista u ovom gradu, čiji je Bodrožić urednik.
Predstavljanje knjige započelo je uvodom Gojka Božovića, osnivača i glavnog urednika „Arhipelaga“, koji je rekao da je „pred nama knjiga koja je plod dugog, temeljnog i sadržajnog istraživanja, i u kojoj se detaljno analizira čitav period od 5. oktobra 2000. do današnjeg dana“. Božović je prisutne upoznao sa osnovnim idejama i sadržajem knjige. Glavna teza knjige, o kojoj se najviše i diskutovalo na promociji, je da je nakon petooktobarskih promena započet jedan brz proces demokratizacije, i da je pred kraj prve decenije 21. veka Srbija dostigla izuzetno visoke demokratske standarde. Sa druge strane, nakon sloma „Petooktobarske republike“ 2012. dešava se stmoglav i kontinuiran pad demokratije u Srbiji, iako različiti međunarodni indeksi demokratizacije ne prepoznaju dubinu društvene krize u kojoj se nalazimo.
Govoreći o 5. oktobru, profesor Fakulteta političkih nauka Ilija Vujačić ističe da je Vladisavljević kroz svoje istraživanje dokazao da se nakon 2000. godine uspostavlja jedan, uz sve svoje mane, ipak stvarni demokratski poredak, a da nije reč o „nestabilnoj“ ili „manjkavoj“ demokratiji, kako je mnogi autori definišu. „Ipak, slabost tog poretka se pokazala u momentu kada je nestao jedan element koji je presudan za konstitucionalizaciju i institucionalizaciju demokratije, a to je ravnoteža društvenih snaga. Došlo je do prevage i koncentracije moći i ovlašćenja. Zato sada imamo jednu partiju koja je postala „partija vlasti“ i privilegija, kao i klijentelizam i ugrožavanje sloboda koje idu sa tim“, zaključuje Vujačić.
„Mi smo vrlo često kritični prema tom 5. oktobru, a istovremeno previđamo ono što jesu velika i značajna dostignuća demokratskih promena. Ono što je ostalo da živi i verovatno će preživeti i ovu vlast, ako je mi preživimo“, primetio je profesor Đorđe Pavićević, dodavši da smo „pri pomenu na ovaj datum, često ljuti zbog svega što se nije dogodilo, a da smo zaboravili šta se dogodilo i šta se moglo dogoditi.“
Sa druge strane, profesor Milan Podunavac upravo stavlja akcenat na neispunjena očekivanja od 5. oktobra. Za njega je glavno pitanje „zašto 5. oktobar, kao forma demokratske i liberalne revolucije, nije postao jedna vrsta osnivačkog mita, i nije pokazao svojstva na osnovu kojih bi se mogla izvršiti demokratska i moderna rekonstitucija Srbije?“. „Nova politička elita koja je došla na krilima demokratske revolucije imala je najpovoljniji ambijent, da u vrlo snažnom pokretu političke participacije građana, posadi prve ključne principe nove Srbije. Takve šanse se društvima ne javljaju često, možda jednom u sto godina. Ova knjiga pokazuje kako se desilo da političko društvo Srbije, jednu takvu šansu, nažalost, ne iskoristi”, kazao je Podunavac.
Poslednji je govorio autor knjige „Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra“, profesor Nebojša Vladisavljević. On se zahvalio svojim kolegama i ostalim prisutnima na učešću na skupu, kao i istraživačkom timu koji je pomagao u radu. Kao najizazovniji deo pisanja knjige, izdvojio je dubinske intervjue sa velikim brojem relevantnih aktera iz datog perioda, pre svega sa medijske i političke scene. Vladisavljević ističe da se sve ono što se događalo u Srbiji posle 2000. mora posmatrati u kontekstu procesa demokratizacije, koji je zahvatio mnoge regione širom Evrope i sveta („treći talas demokratizacije“). Knjiga smešta dešavanja u tu perspektivu, a procesi koji se u njoj prate i analizirao važno je razumeti i zbog događanja u Srbiji danas.
Nakon kraće pauze započela je druga tribina – „Čekajući 6-i…19 godina kasnije“. Pre početka samog razgovora pušten je film sastavljen od montiranih materijala nastalih neposredno na ulici 5. oktobra. Autor filma je PG „Mreža“, čiji je direktor Vladimir Milić bio i moderator druge tribine.
Reditelj i profesor Goran Marković je, nadovezujući se na kadrove iz filma, evocirao uspomene na ovaj datum i revoluciju čiji je učesnik bio, ispričajući nekoliko anegdota sa ulica toga dana. Govoreći na samom početku diskusije, izneo je ključnu tezu, a to je da sećanje na 5. oktobar ne treba da poprimi atmosfetu komemoracije i lamentiranja zbog neispunjenih očekivanja.
Branka Prpa je ovaj događaj svrstala u „neuspelu istoriju“, kao istoriju bez efekta. „Ako imam privilegiju da, kao istoričar, posle 19 godina sagledavam posledice ovog čina, nemam nikakvu euforiju, već samo osećanje parastosa. Mi smo sahranili sve dobro u nama, mi smo sahranili naše nade i naš projekat budućnosti. Taj istorijski događaj je nestao u neopisivoj banalnosti našeg političkog života i naše svakodnevice.“
Novinar nedeljnika „Vreme“ Teofil Pančić je, osvrćući se na naslov tribine, istakao da je teza o „6. oktobru koji se nikada nije dogodio“ za njega neprihvatljiva. „U krugovima kao što je ovaj dominira diskurs razočaranih. Oni su razočarani svime što se desilo nakon 5. oktobra, očekivali su nešto mnogo bolje. Ja nisam razočaran tim periodom, već sam razočaran što ponovo živim pod vlašću Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, koja se sada drugačije zove“, naglasio je Pančić, ponavljajući da veliku odgovornost za to snose građani kao birači, i takozvani „beli listići“ iz 2012. godine.
Profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković složila se sa Teofilom Pančićem i odbacila diskurs 6. oktobra. Međutim, veći akcenat je stavila na trenutnu političku situaciju i proteste koji traju već više od godinu dana. Praveći analogiju, profesorka Stojković zaključuje: „sada se dešava ponovno buđenje Univerziteta. Ne smemo zaboraviti da je i sama organizacija Otpor počela kao studentski pokret, da bi prerasla u narodni. To jeste poteklo od mladih ljudi. Tako i ovo što se dogodilo u Rektoratu jeste seme buduće energije i budućeg organizovanog otpora.“
Upravo na to se nadovezao jedan od učesnika blokade Rektorata, student Miodrag Simović: „Otpor ovome što sada imamo na vlasti je apsolutno neophodan. Ako izuzmemo situaciju sa ratovima i sankcijama, na vlasti je gora struktura nego što je bila devedesetih. Ovo je apsolutno degradiranje sistema kao države i sistema vrednosti. Ako nešto ne učinimo, postoji opasnost da se država dezintegriše, da jednostavno nestane.“
Pokret „Novi Optimizam“ nastavlja aktivnosti na širenju platforme Nova solidarnost 12. oktobra u Kikindi, uličnom akcijom i tribinom povodom 21. rođendana Kikindskih novina.