Intenzivna proizvodnja i gajenje visokoproduktivnih rasa krava odavno je sa našeg područja potisnula bušu – autohtono balkansko goveče. Nekada gajeno u gotovo celoj zemlji, a sada je broj sveden na oko hiljadu priplodnih grla. Da bi sprečila njihovo nestajanje, država ih tretira kao genetsko nasleđe i podstiče proizvođače da gaje buše. Ljubav prema toj specifičnoj rasi opredelila je jednu porodicu kod Kragujevca da im se posveti.
Prva je sa Stare planine u Šumadiju došla Sivka. Danas na imanju Mijanovića u Gornjoj Sabati ima 15 grla buša: metohijskog, bosanskog, crnogorskog i tigrastog soja. Otpornost, izdržljivost i skromni zahtevi držanja, karateristike su te autohtone rase goveda.
„Najviše same sebe čuvaju, i mene slušaju normalno. Inače su lake za održavanje, vrlo im malo treba za hranu“. ističe Vidak Mijanović iz Gornje Sabante.
Iako su, genetski prilagođene za držanje u planinskom podneblju, retko se viđaju na pašnjacima. Uzgoj te ugrožene rase država subvenciniše sa 30.000 za grla starija od dve godine. Za junad se dobija 18, a za telad 12.000 dinara.
„Planira se proširenje stada. Što se tiče isplativosti, može se reći da je na nekoj nuli, tu mora da postoji i malo ljubavi, malo država pomogne i to što one daju“, navodi Velimir MIjanović.
Krave se gaje po principima organske proizvodnje i daju kvalitno meso i mleko. U proseku sedam litara, sa čak šest odsto mlečne masti.
„Šta više, ne može sir da stigne da prevri, koliko ga traže. Sir je izuzetno kvalitetan, ukusan, iz kace je naravno neprevaziđen“, poručuje Rada Mijanović.
Gajenjem buša, Mijanovići doprinose i očuvanju genetskih resursa države. Želja im je da se, pored njihove za sada jedine farme, u Šumadiji osnuju nove, što bi, veruju, imalo veliki značaj za oživljavanje ruralnih područja.
Izvor: RTS