PORESKI DUG ZASTAVE ORUŽJA DOSTIGAO DESET MILIJARDI DINARA?

Društvo Istraživanje

Iako Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane  u poslednje vreme o tome  „mudro ćute“, neizmirene finansijske obaveze domaće vojne industije, pre svega Zastave oružja, prema državi i dalje postoje i rastu, uprkos činjenici da su prema u avgustu  prošle godine usvojenom Zakonu o proizvodnju i prometu naoružanja i vojne opreme, trebalo da budu konvertovane u državni ulog I kapital tih preduzeća u roku od šest meseci. Taj rok prošao je još krajem februara,  neizmirene obaveze  vojne industrije, zbog kamata,  nastavljaju da rastu, te je poreski dug Zastavine fabrika oružja koja je, već duže od deceniju najveći  dužnik te vrste medju državnim preduzećima u Srbiji, prema nezvaničnim, ali ne i nepouzdanim  informacijama, već dostigao, ako ne i premašio deset milijardi dinara.

Iznos tog Zastavinog duga, naime, poslednji put je, koliko je javnosti poznato,  zvanično objavljen krajem 2016., i tada je „težio“ svih 8,6 milijardi dinara. Ali, kako taj dug , u proseku, zbog kamata, narasta za oko 500 miliona dinara godišnje, to nije teško izračunati da je  od kraja 2016. do sada narastao za blizu 1,5 milijardi, te da trenutno iznosi  oko 10 miljardi dinara. Ukupan dug kragujevačke fabrike oružja, trenutno, prema saznanjima našeg lista, “teži“  izmedju 16 i 17 milijardi dinara

Država je, podsetimo, u više navrata do sada najavljivala konverziju poreskih dugova najvećih dužnika, među kojima su, pored Zastave oružja,  Sloboda iz Čačka i još neke od fabrika domaće vojne industrije, u državni ulog u kapitalu tih preduzeća. Prvi put, država je pretvaranje dugova vojne industrije u kapital u firmama te grupacije najavila još 2011., zatim 2013.,  kada je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se lokalnim samoupravama koje u svojim atarima imaju vojne fabrike omogućava da svoja potraživanja  od tih preduzeća konvertuju u ulog u njihovom kapitalu.

Grad Kragujevac je  2015. bio doneo odluku o konverziji duga Zastave oružja, od oko 2,5 milijarde evra, u ulog u kapitalu te fabrike, koji je planirao da zameni za dugovanja za gas i struju, ali je, nedugo potom, iz javnosti nepoznatih razloga, odustao od realizacije te odluke. Kragujevačka gradska uprava se te odluke setuila prošle godine, ali tada za njenu realizaciju nije dobila saglasnost Ministartsva odbrane koje, medjutim, ni samo ništa ne preduzima za ispuni zakonsku obavezu i spasi najznačajnije fabrike domaće vojne industrije od „dužničkog robstva“.

Zašto država i dalje dozvoljava da poslovnje Zastave oružja opterećuje i sve ozbiljnije ugrožava narastajući poreski dug, pouzdano se ne zna. Država o tome ćuti, a ne ne oglašava se više ni od nje postavljeni fabrički menadžment. Oružari, pak,  špekulišu da se iza ovog nepostupanja države  krije namera da se poslovanje Zastava, najstarije i jedne od najvećih fabrika oružja na  Balkanu, dodatno optereti dugovima , kako bi se stvorio „alibi“ za njenu prodaju strancima ili domaćim tajkunima, što novi Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, podsetimo, takodje omogućava.

Poreski dug Zastave oružja u minulim godinama i decenijama nastajao je delom  kao posledica međunarodne izloacije zemlje (i fabrike) u vreme Miloševićevog režima, ali i velike afere „Orao“ iz 2003. godine, kad je deo domaćeg (Zastavinog) oružja koje je, posredstvom privatne firme „TEMEKS“, izvezeno u Nigeriju, završilo u Liberiji, koja je bila pod embargom Ujedinjenih nacija. UN je vlasnika „TMEKS-a“  odmah stavila na „crnu listu“, dok se Zastava oružje našla na svojevrsnom „stubu srama“, što je označilo i početak novog, tihog bojkota u medjunatodnoj javnosti, koji je trajao nekoliko godina, odnosno do potpisivanja sporazuma o saradnji sa američkim Remingtonom ( u leto 2007.),i  što se više nego nepovoljno odrazilo na poslovanje fabrike koja gotovo kompletnu proizvodnju vojnog naoružanja i lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu prodaje na inostranim tržištima.

Zastava oružje je teškoće te vrste odavno prevazišla, te svoje proizvodeponovo  nesemetano izvozi u više desetina zemalja širom sveta, najviše u SAD, Saudisjsku Arabiji i Ujedinjene Arapske Emirate, ali se dužničkog ropstva ipak, voljom države, još nije oslobodila.  Nema ni naznaka da bi u dogledno vreme mogla da ga se oslobodi.

 

Piše: Zoran Radovanović
Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *