PUTINOVA OBEĆANJA I DOMAĆA RADOVANJA

Društvo Istraživanje

Srbija je, prema medijskim informacijama,  “korak bliže ogromnom tržištu Putinove Evroazijske ekonomske unije (EEU)”. Nakon tri godine pregovaranja, ministri trgovine Srbije i EEU, Rasim Ljajić i Veronika Nikišina, upravo su, oficijelno je saopšteno, usaglasili sporazum o slobodnoj trgovini dveju strana, koji omogućava Srbiji da 99,5 odsto svojih proizvoda po povlašćenim uslovima, odnosno bez naplate carine, plasira na tržišiima zemalja EEU, koju čine Rusija, BelorusiJa, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija.

Radi se, inače, o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Rusijom još od 2.000. godine, na još četiri zemlje bivšeg SSSR-a, kojim se, nakon ovonedeljnog usaglašavanja,  omogućava  da Srbija, pored svega što je do sada izvozila u Rusiju, u toj i ostalim zemljama EEU  ubuduće, bez carinskih opterećenja prodaje i voćne rakije,  odredjene vrste ovčjeg, kozijeg i kravljeg sira, te dogovorene kontingente cigareta i vinjaka. Dakle, gotovo sve što proizvodi, oim motornih vozila, koja ni dosadašnjim  Sporazumom,  samo sa Rusijim,  nisu bila na režimu slobodne trgovine.

Podsetimo, s tim u vezi, da je do skora najavljivano da je maltene gotova stvar da će Sporazumom o slobodnoj trgivini Srbije sa Rusijom i ostalim zemljama Evroazijske ekonomske unije  da budu obuhvaćeni i automobili. Najpre je, u tom kontekstu, bio pominjan samo bescarimnski plasman modela “500L”, koji se proizvodi u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, da bi u poslednjih  nekoliko godina, na insistiranje ruske strane, u taj, prema izjavama zvaničnika obeju strana, načelno već dogovoreni trgovinski  aranžman bila uključena i  ruska “Lada”.

Ispostavilo se, medjutim, da je dugodišnja saga i bescarinskom plasmanu Fijatovog modela “500L” na ruskom i tržišztima ostalih evroazijskih zemalja –  započeta još u aprilu 2013. – okončana – neslavno. Od povlašćenog plasmana kontingenta od 5.000 do  10.000 automobila iz Kragujevca  na ruskom i ostalim EEU tržištima definitivno, uprkos svim obećanjima predsednika Rusije Vladimira Putina, od kojih je ono, od 16.oktobra 2014., dato javno, pred TV kamerama u Beogradu,  ipak,  nema ništa.

Ovakav ishod , smatraju upućeni,  nikako neće da ugrozi poziciju aktera u domaćem auto-biznisu . Naprotiv, kragujevačka fabrika koja će, zahvaljujući tome što Putin nije ispunio svoja obećanja, gotovo izvesno da izbegne nepotrebnu poslovnu avanturu, vezanu za pokušaj plasmana na tržištima na kojima su Fijatovi automobili nepoznanica.  Analitičari, sdruge strane procenjuju da jednokratni izvoz 5.000, ili 10.000 automobila, sve i kad bi bio uspešan, ne bi značajnije pomogao kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija koja je prisiljena da zbog pada plasmana „fijata 500L“ na evrospkim tržištima, sve češće zastavlja proizvodne linije. S druge strane, dugoročniji poslovni aranžman sa Rusima, koji bi podrazumevao uzajamne kvote, ugrozio bi plasman  Fijatove fabrike i na domaćem tržištu.

Ono što će od svega ovoga ostati najduže upamćeno jeste upornost srpskih zvaničnika, od Mladjana  Dinkića  i Ivice Dačića, do Dušana Vujovića, Rasima Ljajića i Aleksandra Vučića,  da,  “u korist sopstvene štete”, ubede Vladimira Putina da odobri bescarinski izvoz šumadijskih “Fića” u Rusiju,  što je podrazumevalo i takav plasman ruskih “Lada” u Srbiji. Hroničari ove svojevrsne latinoameričke (ili turske) sapunice podsećaju da je Aleksandar Vučić, po povratku iz Moskve (u novembru 2015. godine) govorio da će „ako treba i 50 puta da moli Putina da odobri izvoz Fijatovog automobila u Rusiju“.

Ondašnji ministar finansija Dušan Vujović sa istim žarom je poručivao je  da je “spreman  da moli svoju studentkinju iz Kazahstana”, koja je u to vreme vodila pregovore te zemlje sa Svetskom bankom, da utiče na rukovodstvo Kazahstana da se više ne  protivi povlašćenom plasmanu šumadiskog  „fiće“ na tržištima Evroazijske unije.  Primećeno je da je i aktuelni ministar trgovine Rasim Ljajić, takodje , u više navrata najavljivaol bescarinski plasman  srpskih automobila u  Rusiji. Pre svih su to činili Dinkić i Dačić koji su, još u aprilu 2013., nakon sustreta sa Putinom, objavili “radosnu vest”.

Povlašćeni izvoz „fijata 500L“ u Rusiju trebalo je, prema najavama Dinkića i Dačića,  da startuje do kraja 2013. godine, ali je taj rok prolongiran na 2014, da bi u oktobru te godine, na osnovu obećanja Putina pred TV kamerama u Beogradu, bio pomeren za 2015. Zatim je najavljeno da će „fijat 500L“ na tržišta Rusije stići do kraja maja 2016. a potom do početka 2017. do kada je trebalo da bude verifikovano proširenje Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin u septembru prošle godine “podgrejao” je nade srpskih zvaničnika i dela domaće javnosti tvrdnjom da pregovori  o povlaščenom izvozu “Fijata 500L” u Rusiju i ostale zemlje Evroazijske ekonomske unije i dalje traju.

Upravo su, kako je saopšteno, okončani, ali bez dogovora o povlašćenom plasmanu “Fijata 5’00L” na evroazijskim tržištima.

Piše: Zoran Radovanović
Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *