REKONSTRUKCIJA KUPOLA: KAMPANJA, NAJADEKVATNIJE REŠENJE ILI IZNEVERENA AUTORSKA IDEJA?

Društvo Istraživanje

U tišini i još pod okriljem pandemije korone (za)počela je dugo najavljivana i planirana zamena i rekonstrukcija napuklih i oštećenih svetlosnih kupola na zdanju Muzeja 21. oktobar u Spomen parku u Šumaricama.

Iako su kupole oštećene (više puta menjane) još pre više od dve decenije tokom NATO bombardovanja obližnje kasarne (takođe više puta ali je drugi bio presudan za štetu na Muzeju i Istorijskom arhivu) „Milan Blagojević” u Velikom parku i njihovo prokišnjavanje dovodilo je u pitanju samu postavku posvećenu streljanim Kragujevčanima i umetnička dela u zgradi ipak se povodom ove rekonstrukcije koja je finansijski podržana od Vlade Savezne Republike Nemačke podigla prilična medijska (mahom „društveno-mrežna” prašina) jer je po mišljenju dela stručne javnosti izneveren autentični izgled i autorska ideja projektanta slavnog arhitekte i akademika Ivana Antića.

U tom smislu prvi su svojim, pa ako se može tako nazvati, saopštenjem reagovali iz udruženja „URBANIUM” (Centar za istraživanje i održivi razvoj arhitekture i urbanizma) koje prenosimo u celini:

  • Prošle godine Dani arhitekture bili su posvećeni temi modernističke arhitekture u Kragujevcu, pod nazivom Periferni modernizam. Manifestacija je održana u jednom od dragulja modernističke arhitekture na jugoslovenskom prostoru – Muzeju ’21. oktobar’ arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Deo diskusija obuhvatao je temu (ne)adekvatnih rekonstrukcija modernističkih objekata. Kao jedan primer pozitivne prakse prikazana je realizacija rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu prema projektu arhitekte Dejana Todorovića. Arhitekte autori Muzeja savremene umetnosti su takođe arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović. Nešto više od šest meseci kasnije na Muzeju ’21. oktobar’ se na neadekvatan način menjaju kupole, koje su jedan od ključnih elemenata koncepta i dizajna objekta. Iako imamo sjajnu saradnju sa zaposlenima u muzeju, dužni smo da skrenemo pažnju na ugrožavanje jednog od najznačajnijih objekata 20. veka., stoji u ovom reagovanju „URBANIUMA”.

Logično, odgovor na ovo pitanje potražili smo prvo u samom Muzeju.

Najadekvatnije rešenje i vizuelno najsličnije

Sadašnji V.D. direktora ove ustanove Nenad Karamijalković nije bio na njenom čelu kada su radovi dogovarani, projektovani i zaokruživana njihova finansijska konstrukcija ali je kako kaže u potpunosti upućen u njihov istorijat i realizaciju. Pre svega, Karamijalković ističe da je portal „Glas Šumadije” jedini koji se njemu i ustanovi koju predstavlja direktno obratio pitanjima, za razliku od ostalih koji „polemišu”, „kritikuju” i „dižu prašinu” po društvenim mrežama bez ikakvih argumenata.

  • U toku je rekonstrukcija 15 svetlosnih kupola od kojih pet prokišnjavaju već godinama i najproblematičnije su. Radovi se obavljaju sredstvima Vlade Republike Nemačke koja smo dobili za ovu godinu a tražimo finansijera i za ostalih zamenu ostalih 18 kupola od kojih još tri prokišnjavaju. Cilj ili motiv Muzeja je dvostruki, prvi je naravno zaštita jer kupole prokišnjavaju i sama postavka i umetnička dela su dovedeni u pitanje, a drugi je da do naredne godine, 2021. kada je osamdesetogodišnjica kragujevačke tragedije „ujednačimo” sve kupole (manje više sve dotrajale, još jedna originalna je naprsla tokom nevremena pre tri nedelje – vidi sliku) na zdanju jer je vizuelno ružno da one budu različite, kaže na početku Karamijalković.
ZAMENU KUPOLA NA MUZEJU FINSIRA NEMAČKA AMBASADA A IZVODI SLOVENČKA FIRMA (arhiv Spomen parka)

Po njemu zamena i rekonstrukcija kupola 2004. godine nije bila adekvatna.

  • Tada postavljene kupole a posebno nasadni venci na njima nisu bili odgovarajućih gabarita i vremenom su i one iako „nove” počele da propuštaju vodu. O tome koliko su bile oštećene govori činjenica da je prošlog leta za vreme velike oluje vetar sa najvišeg kubusa muzeja otkinuo i „odneo” kupolu, čime je kiša prodrla do same postavke i voda je stigla do dela Nandora Glida i Spomen sobe. Mi zaposleni smo fizički zaustavljali bujicu kao kod svake poplave. U prethodnih 20 godina od kada su kupole oštećene bombardovanjem, najalarmantnije stanje je bilo prošle, 2019. godine, naglašava on i dodaje da ukoliko zamenu ne bi sada obavili bukvalno sledeća velika kiša ili nevreme bi ugrozilo unutrašnju fasadu muzeja i samu postavku od čuvenih i kapitalnih vajarskih dela Nandora Gliga i Ota Loga do same Spomen sobe.

Naravno i on je svestan da se tokom takvih, realno neophodnih radova mora postaviti pitanje ne samo autorskih prava (arhitekta Antić je preminuo 2005. godine.)

  • Činjenica je da su nakon bombardovanja 2000. godine kada je bilo hitno da se zamene oštećene, stavljene piramidalne kupole koje ni najmanje nisu odgovarale vizuelno polukružnom obliku originalnih ili kakve se danas postavljaju. Sam autor Antić je tada dao saglasnost za to, ne zato što se slagao sa izgledom već zato što je bilo hitno zaštititi unutrašnjost muzeja i postavku kao i što u tom trenutku nisu mogli da se nađu gabariti i dimenzije originalnih kupola iz 1976. godine, kao što ni danas ne postoje, naglašava Karamijalković, po kome je i sam autor bio svestan da je tadašnji, primarni cilj bila zaštita zdanja i postavke.
  • Kakva bi onda bila reakcija građana i javnosti da se uništi Spomen soba u kojoj se čuvaju svedočanstva o svih 2.800 streljanih za koje imamo podatke. I, ko bi bio kriv? Sigurno ne arhitekte i udruženja koja pišu komentare po društvenim mrežama nego mi iz Spomen parka, smatra on.

Poenta svega je, kako kaže, da se danas svetlosne kupole industrijski proizvode a ne više namenski.

  • One se izrađuju samo u određenim dimenzijama i iz toga ne može da se „iskače”. Nije isključeno da bi neke firme u Evropi prihvatile namensku porudžbinu i po njoj radile kupole ali bi izrada jedne takve bila skuplja nego 10 ovakvih, već izlivenih, industrijskih. U tom „odnosu” bi onda imali sredstava da jedva zamenimo samo tri. Ove dimenzije su u industrijskoj proizvodnji najpribližnije originalu. Od originalnih gabarita „odudaraju” po visini za dvadesetak santimetara i po opsegu koji je nešto veći a nasadni venac je potpuno isti. Prilikom zamene kupola 2004. godine je nasadni venac bio iz dva dela i vizuelno se sticao utisak da su kupole više. Ove nove postavljamo pod uglom da se ne bi zadržavala voda i sneg i da ne bi propale i „propustile” kao što je slučaj sa prethodnom zamenom, pojašnjava on.
Projekat odobrili i nadgledaju najveći stručnjaci

Cilj je, po ljudima iz Muzeja zaštititi zdanje od prodiranja vode i vlage i da rok trajanja kupola bude 10, 20, 30 godina a ne kao do sada dve-tri, pa ni toliko.

  • Bliže originalu, što se tiče industrijske proizvodnje je nemoguće da bude a odabrane su najkvalitetnije koje imaju višedecenijski rok trajanja i garanciju na 15 godina za fizička oštećenja od prirodnih nepogoda, još jednom podvlači Karamijalković po kome je to  najadekvatnije rešenje.
RADOVI U TOKU KOJI SU „USTALASALI” DEO STRUČNE JAVNOST (foto arhiv Spomen parka)

Na pitanje da li su konsultovane arhitekte odgovara – naravno.

  • Što se tiče poštovanja projekta i da nismo konsultovali arhitekte ističem da su vrsni autori radili idejni projekat koji je, da podsetim „prošao” odobrenja Ministarstva građevinarstva (i saobraćaja i infrastrukture) i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kod njihovih stručnjaka. I od jednih i od drugih mi smo dobili dozvolu za ovaj projekat rekonstrukcije. Ja, ne znam ako u ovoj državi ne sede vrhunske arhitekte u ove dve institucije od kojih se prvi bave arhitekturom uopšte i u zakonskim okvirima a drugi zaštitom kulturnih dobara ko ima kompetentniji?, pita se on pokazujući sve pobrojane dozvole i odobrenja od 2012. do 2019. godine zaključno sa onom iz oktobra od Ministarstva čime je dato zeleno svetlo da se sadašnji radovi izvedu.

I stručni nadzor nad radovima je dvostruk i građevinski i konzervatorski i to iz Kragujevca i iz Beograda.

Idejni projekt je 2016. godine izradio arhitekta Ivan Milosavljević, koji je kasnije dorađen od strane GIZ-a (The Reprezentative Office of deutche Gesellshaft fur Internationale Zusammenarbait GMHB Beograd ) putem firme „Ornament Investinženjering” Beograd) a konkretno u „doradi” Zorice Milovanović kao glavnog i odgovornog projektanta.

Nenad Karamijalković iz tih brojnih dokumenata (sa potpisima prethodnih direktora i predsednika Upravnih odbora Spomen parka) citira izvorne mere tehničke zaštite za projekat sanacije krova i fasade muzeja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture još iz 2012. gde se doslovce kaže: „Izvršiti kompletno zamenu svetlosnih kupola i zaštitu bakarnim limom po ugledu na autentične” uz dodatak „ako je to, pak, nemoguće onda izvesti redukciju otvora izvođenjem nadzidaka i svođenjem otvora na odgovarajuće standardne dimenzije svetlosnih kupola”.

  • Mi radimo ove koje su standardne zato što drugačija proizvodnja danas ne postoji a držimo se striktno rešenja Republičkog zavoda, opet naglašava on.
PRE TRI NEDELJE OD NEVREMENA NAPUKLA JOŠ JEDNA ORIGINALNA ANTIĆEVA KUPOLA (foto arhiv Spomen parka)

Novac za rekonstrukciju kupola obezbedila je Vlada Savezne Republike Nemačke posrednik je bio GIZ preko kojih „ide” bukvalno sve od kompletnih sredstava do odabira izvođača. Izvođač radova je firma „Akripol” iz Slovenije koja ima svoju ispostavu u Beogradu (koja i obavlja ove poslove) a podizvođači koji direktno izvode radove na Muzeju su firma „Trnići d.o.o.” iz Beograda. Građevinski nadzor vrši grad Kragujevac – Javno preduzeće „Urbanizam” Kragujevac (nekadašnja Direkcija za urbanizam) a konzervatorski nadzor vrši Republički zavod za zaštitu spomenika kulture (s tim što je ovu ulogu obavljao kragujevački Zavod za zaštitu spomenika tokom vanrednog stanja kada je bio nemoguć međugradski saobraćaj i zabrane kretanja).

Završetak radova po projektu bi trebao da bude do 30. juna ali zbog vanrednog stanja, kasno početih radova, policijskih časova i enormnog broja kišnih dana tokom prethodnog meseca po Karamijalkovićevom mišljenju prolongiraće radove do kraja jula ili početka avgustu.

I gradska vlast se slaže

Na pitanja koje je „Glas Šumadije” poslao Skupštini grada (odseku za informacije) ljubazno nam je odgovorio lično Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu.

  • Usled oštećenja kupola na Muzeju „21. oktobar” tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, neadekvatne  rekonstrukcije i popravke istih koje su usledile u narednim godinama, odlukom rukovodstva Spomen-parka „Kragujevački oktobar”, odnosno direktora i Upravnog odbora ustanove, nova rekonstrukcija kupola na Muzeju „21. oktobar” kao trajno rešenje ovog problema uvrštena je u Program rada Spomen-parka „Kragujevački oktobar” za 2014. godinu (zavodni broj Spomen-parka 28 od 16.01.2014), koji je usvojila Skupština grada Kragujevca 28. februara 2014. godine (zavodni broj Spomen-parka 140 od 04.03.2014), kao i Programom rada za 2020. godinu koji je usvojio Upravni odbor (21. januara 2020.), a zatim i Skupština grada Kragujevca (14. februara ove godine). Nakon izrade idejnog projekta za rekonstrukciju kupola 2016. godine (kasnije revidiranog), 3. juna 2019. godine potpisan je Memorandum o saradnji između Spomen-parka i Vlade Savezne Republike Nemačke zahvaljujući saradnji sa GIZ-om (nemačka firma za međunarodnu saradnju), a potom 24. decembra 2019. godine i Ugovor o donaciji između Spomen-parka i GIZ-a, za kupovinu i ugradnju 15 novih kupola na zgradi Muzeja „21. oktobar” u Kragujevcu, pedantno pobraja Bjeletić i dodaje da je predračunska vrednost radova je 9.303.326,00 dinara (konačna vrednost znaće se nakon završetka radova) kao i da je GIZ raspisao i Javnu nabavku jer se kupole ne menjaju sredstvima Spomen-parka.

I Bjeletić u svom odgovoru „Glasu Šumadije” naglašava da je za sanaciju (zamenu) krovnih kupola dobijena je saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture 22. avgusta 2019. godine, a potom i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije 11. oktobra 2019. godine.

  • U trenucima kada Muzej „21. oktobar” beleži svetle trenutke u svom funkcionisanju i u punom kapacitetu ispunjava svoju misiju (pre dve godine imao je rekordnu posećenost u poslednjih dvadesetak godina), kada je u pripremi izrada elaborata za izradu nove stalne postavke koja će privući nove posetioce, rešavamo i ovaj dugogodišnji problem, zaključuje on.
ARHITEKTA DUŠAN SOKOVIĆ – IZNEVERENA JE AUTORSKA IDEJA I IZMENJEN IZGLED ZDANJA

Interesantno je da arhitekte iz „URBANIUMA” čija je objava i pokrenula celokupnu (ne)stručnu polemiku u medijima nisu (makar oni sa kojima smo stupili u kontakt i ponudili im da obrazlože svoje stavove) želeli da za „Glas Šumadije” (a, stiče se utisak ni za bilo kog drugog) o tome.

Antićeva ideja je izmenjena i izgled zdanja narušen

Ali zato arhitekta Dušan Soković jeste. Po tom pitanju čini se da je Soković najadekvatniji sagovornik ne samo kao poznati arhitekta već i kao neko ko je kao student treće godine arhitekture bio na stručnoj praksi tokom izgradnje Muzeja kod svog profesora autora projekta Ivana Antića a kasnije je i njegovo idejno rešenje „Večnog plamena slobode” zaživelo ispred zdanja Muzeja baš sa Antićevim „blagoslovom”. Poziv „Glasa Šumadije” Dušan Soković je dočekao više nego spreman jer kako sam „priznaje” o trenutnoj, po njemu, neadekvatnoj zameni kupola i sam je hteo da (na)piše autorski tekst za „Politiku” ili neki sličan list koji na svojim stranicama još uvek „neguje” ozbiljnu kulturnu rubriku.

  • Kao student imao sam priliku da se tokom izgradnje Muzeja srećem sa svojim profesorom i akademikom Ivanom Antićem koji je dolazio da nadgleda radove. Sam Antić još onda nije krio da je u njegovoj osnovnoj zamisli ali i osnovi projekta krst i imao je u srži svoje ideje „direktnu asocijaciju” na manastir Gračanica sa njegovim kupolama, podseća Soković.

Po njegovom stručnom mišljenju trenutna sanacija i zamena kupola se obavlja na način koji je suprotan suštinskom izgledu objekta.

  • Autor Antić je imao potrebu da te prizme koje asociraju na Gračanicu naglasi i same kupole su njemu u tome vizuelno bile sekundarne. Osim što „(pro)pušatju” svetlo odozgo on kao autor nije želeo da budu toliko eksponirane. Zato je on u prizemnim delovima objekta sa leve i desne strane napravio veće zazore između kupola, zapravo išao je sa jednim blagim padom, pa potom blažim zakošenjima – skoro vertikalama na koje je „nasađena” kupola što je bukvalno „taj ritam” koji se u njihovom rasporedu i izgledu javlja arhitektonski „preneo” i na gornje nivoe objekta i aneksni deo, tvrdi Soković, dodajući da je jako je važno da se ta ideja sačuva tako kako je zamišljena.
SNIMAK ARHITEKTE SOKOVIĆA KOJIM UKAZUJE NA VIZUELNU PROMENU ZGRADE MUZEJA

On smatra da trenutno rešenje, možda jeste lakše za izvođenje ali…

  • Ako se ti limeni opsezi urade pod malte ne 45 stepeni kako bi rekao naš narod „izjedna” a nema nijanse blažeg pada pa vertikale narušena je njihova segmentnost i sada se samo vide nasađene kupole. Trenutno kada čovek uporedi delove koji nisu još urađeni jasno se vidi kolika je to razlika, kaže on i to argumentuje sa snimcima koje napravio pre neki dan. (vidi sliku)

On se ne libi da izjavi da po njegovom mišljenju sadašnji radovi suštinski menjaju izgled objekta koji je arhitektonsko remek delo svetske vrednosti.

  • Reč je od zdanju potpuno ravnom Muzeju savremene umetnosti u Beogradu gde apsolutno nikome nije trebalo da padne na pamet da se „igra sa nekim rešenjima” koja, eto tako – „mogu da prođu”. Ovako izvedena sanacija će vrlo bitno da promeni izgled samog Muzeja i mislim da bi trebalo zaustaviti radove i „skloniti” ovaj deo koji je do sada urađen – kako je urađen i rekonsturkciju obaviti kako je sam projekat „rekao”. Jer, izvorni projekat jednog remek dela neko se „usudio” da menja?! Ja, ne znam da li je u pitanju neznanje, nepažnja ili nešto treće… nije moje da sada „sudim” ali zaista mislim da je neophodno da se reaguje i radovi izvedu onako kako je izvorni projekat to „zamislio”, zaključuje Soković.
Više od dve decenije „slučaja” zamene kupola

Prethodni radovi na zameni kupola obavljeni su u vreme kada je direktor Spomen parka bio istoričar Nenad Đorđević, danas muzejski savetnik u Spomen parku a koji se na čelu ove ustanove nalazio od 2001. do 2004. godine.

Po njemu Muzej „21. oktobar” jedna od najvećih žrtava u arhitektonsko-umetničkom smislu bombardovanja 1999. godine kada je oštećeno 26 kupola.

  • Zbog jako lošeg stanja 1999. godine nakon prestanka bombardovanja došlo je do prepokrivanja koje tada obavio Mrkonjić u elanu „obnova i izgradnja” i čije je Ministarstvo na čijem je čelu bio (pro)našlo privremeno rešenje – kupole kao piramide, koje su samo sprečavale da ne ulazi kiša i sneg ali su vizuelno u potpunosti izmenile sam izgled zdanja, priseća se on i potvrđuje Karamijalkovićevu priču da je akademik Antić 2002. i 2003. godine lično dolazio kod njega kao direktora i „molio da se zdanju vrati prvobitni izgled”. I Đorđević ističe da je sam autor više puta potencirao da je njegova ideja u osnovi „upisan” krst kako bi podsećao na pravoslavnu crkvu ili manastir a inspiracija mu je bila Gračanica sa svojim kupolama a u korenu čitave ideje „kosovski mit” i žrtve.
SRČA OD KUPOLA „STRADALIH” U BOMBARDOVANJU 1999. GODINE (foto Zoran Petrović)

Đorđević se tačno seća kako je došlo do prethodne zamene „Mrkonjićevih” piramidalnih kupola.

  • Delegacija nemačkih pacifista i mirovnjaka, mahom levičara kao i novinari lista „Junge Welt” su obišli Spomen park 2003. godine i uverili se koliko su postojeće, privremene kupole bile neadekvatne.  Nakon nekoliko meseci, krajem te ili početkom naredne 2004. godine dobili smo poziv iz nemačke ambasade i zamenica iz Privrednog odeljenja Inge Anđelković saopštila nam je da smo dobili direktna donacija nemačke Vlade za zamenu kupola adekvatnijim koju je potpisao tadašnji kancelar Šreder, seća se on.

I tada, te 2004. godine ceo posao bio je poveren GIZ-u od građevinaca do izvođača i podizvođača. Svih oštećenih 26 kupola je tada zamenjeno.

  • Zdanju je vraćen stari izgled, ne apsolutno, jer je to ipak neizvodljivo ali najpribližnije koliko je moguće, smatra on i potvrđuje da već onda nije bilo moguće pronaći nigde slične Antićevim originalnim kupolama pa su one zamenjene pre 16 godina proizvedene u Slovačkoj i Dunavom „dopremljene” u Beograd i potom prevezene u Kragujevac.

Zamena je trebala ne samo da vrati autentičniji izgled objektu ali i da spreče prokišnjavanje.

  • Imali smo obećanje iz nemačke ambasade da će oni pomoći oko svih narednih sanacija šteta i prokišnjavanja a kupole su zaista „(pro)popustile” već naredne godine, seća se naš sagovornik ali tada već više on nije bio na čelu muzeja i kako kaže potonje rukovodstvo jednostavno taj zahtev za sanaciju nikada više nije obnovilo.
PRVO PREPOKRIVANJE MUZEJA PIRAMIDALNIM KUPOLAMA ODMAH POSLE BOMBARDOVANJA (foto Zoran Petrović)

Kupole, čak i te „nove” nastavile su da prokišnjavaju (jer po Đorđeviću prstenovi na njima nisu dobro nalegali) nešto više od deceniju i po a do danas bilo je više pokušaja (mahom neuspešnih) da se obnove. Hronologiju dešavanja koju su pobrojali Karamijalković, Bjeletić i Đorđević potvrđuju tekstovi iz arhive „Nezavisne Svetlosti” čiji su novinari pratili „razvoj” dešavanja od samog bombardovanja 1999. godine kada je zdanje oštećeno (i kada je tadašnja direktorka Slavica Kominac alarmantno izvestila domaće i strane novinare da zgrada prokišnjava, godinu dana kasnije „Svetlost” je pisala da „sneg pada u muzej” – vidi slike), preko zamene kupola od nemačkih donacija sve do 2005. godine kada je Vladimir Jagličić ondašnji direktor Spomen parka objavio medijima da su „kupole zamenjene prošle godine već propustile” i da „voda pada na novu postavku”.

(Zlo)upotreba kampanje ili zabrinutost struke?

Po Karamijalkoviću pitanje (ne)adekvatne zamene kupola i (ne)poštovanja originalnih zamisli akademika Antića potegnuto je isključivo zato što je u pitanju (pred)izborna kampanja.

  • Zaista ne vidim neki drugi razlog. Niko se nije bunio 2000., 2004., i 2012. godine nego tek sada i ja to ne mogu drugačije da protumačim tvrdi on kome ova „zabrinutost struke” korelira sa predizbornom kampanjom.

U nezvaničnom kontaktu sa nekim od potpisnika saopštenja „URBANIMA” i onima koji su ga „podelili” sa javnošću utisak (a, on ume da prevari) je da im to nije bio cilj već da se reagovanje samo poklopilo ne sa predizbornom kampanjom već terminom izvođenja radova.

TEKST IZ „NEZAVISNE SVETLOSTI” O UGROŽENOSTI MUZEJA u JESEN 1999. GODINE

U tom slučaju glavna Karamijalkovićeva zamerka reagovanjima na društvenim mrežama ne bi bilo komentarisanje same rekonstrukcije već što je ono neargumentovano.

  • Još jednom naglašavam da su samo iz „Glasa Šumadije” došli u Muzej da čuju naše argumente. Ako se već o nečemu piše ili samo ima stav logično bi bilo da se onda „taj” obrati ustanovi, instituciji ili osobi koja je predstavlja i da čuje njihovu verziju priče. P meni, kada se nastupi sa argumentima dozvoljene su sve vrste komentara, bilo da to arhitekte čine privatno ili preko udruženja. Čak i negativni komentari ko su upućeni od stručnih lica upućenih sa argumentima mogu da budu konstruktivni i ukažu na greške u radu… ali prosto samo „pisati” tek „tako, tamo nešto” posebno kada je u pitanju ovo kulturno dobro od ogromnog značaja ne samo za naš grad Kragujevac već čitavu zemlju je kontraproduktivno i time niko ništa ne dobija, zaključuje on postavljajući kontra pitanje „šta bi bilo da je donacija nemačke vlade odbačena jer danas ne postoje kupole identične Antićevim originalnim i da zbog toga pustimo da propadne Muzej, enterijer i postavka?”.
POPUSTILE I MRKONJIĆEVE KUPOLE VEĆ 2000. GODINE (tekst iz „Nezavisne Svetlosti”) PRE PUNIH 20 GODINA

Arhitekta Soković ne spori da iko normalan ima stav da treba dopustiti da zdanje muzeja i postavka u njemu prokišnjava i da radovi rekonstrukcije i konzervacije moraju da se urade ali onako kako treba bez narušavanja ideje i izgleda objekta već sa poštovanjem autentične zamisli pokojnog slavnog arhitekte i akademika Ivana Antića.

Dakle, da li je u pitanju samo puka „medijska i društveno-mrežna” kampanja u toku ionako već „rovitih” izbora, zaista najadekvatnije rešenje ili potpuno izneverena autorska ideja, vizija i koncepcija… pa, prosudite sami, jer zadatak novinara i medija i nije da daje konačne odgovore već samo da prava pitanja postavi pravim sagovornicima.

Piše: Zoran Mišić
Naslovna fotografija: arhiv Spomen parka
Tagovi:

5 komentara

  1. Sve sami strucnjaci se javljaju koliko mogu da vidim i mnogo se „interesuju“ za kulturu kako se priblizavaju izbori.
    Ovde je sve jasno.koliko mogu da vidim,lepo je direktor objasnio, ni 2003 nisu stavljene originalne jer ih nema,kao i sada.Jos je autor dao tada saglasnost da se takve postave.
    Menjaj temu Misicu, ova vam ne prolazi.

  2. Najbolje da sklonite sve kupole i da ostavite da pada kisa direkt u muzej, kao sto predlaze arhitekta Sokovic. I naravno promenite naziv muzeja u – muzej na otvorenom. I problem resen.

  3. Ovaj tekst se ne može shvatiti ozbiljno jer novinarka uporno izostavlja Ivanku Raspopović kao ravnopravnu autorku Muzeja. Ako takve osnovne činjenice ne može da prenese istinito, onda se ni ostatku tvrdnji iznetih u tekstu ne može verovati.

  4. Soković, čija je „arhitektura“ ( stavi jedan luk preko drugog luka koji se preseca sa još jednim jebenim lukom ) narušila izgled čitavog grada, našao da komentariše?? E pa evo i ja, koji gotovo nikada to ne radim, moram da prokomentarišem…

    Nadobudni arhitekta

  5. URBANIUM je kako se može pročitati iz sastava članova, skup lokalnih interno povezanih Nikolićevih arhitekata (Komisija za planove , javna preduzeća…) koji su ćutali za bruku sa kućom gde je Djura Jakšić stanovao, a i ovom izjavom za Muzej vidi se da su reagovali blago, kako se i očekuje od režimskog udruženja. A i što bi reagovali, kad za to nemaju vremena, jer projektuju sve po gradu gde im Nikolić nabaci posao. Arhitekta Soković „poznati kragujevački arhitekta“, je poznat jedino po tome što se i on gurao po Gradskim Komisijama (Nikolićev predsednik Komisije za planove) da bi zloupotrebljavao tu poziciju i projektovao po Kragujevcu jer mu niko ne bi dao da projektuje da nije bio na funkciji. Po tablama koje su bile na gradilištima vidi se da je 90% poslova „dobijao“ dok je bio predsednik Komisije za planove. Poznati kragujevački kralj KIČA projektant zgrade na uglu Svetozara Markovića i Zorana Djindjića gde je Trava promet pa nadalje. Ako nisu dobili saglasnost naslednika Raspopović i Antić, nemaju saglasnost za postavljanje i rade to nelegalno !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.