Sa prve linije Hitna pomoć – Zbrinjavaju hitna ali i sva „ostala” stanja

Nije potrebna (pre)velika mašta da se zamisli kako i koliko su u doba ovolikog haranja korne i zahuktale pandemije angažovane ekipe Hitne pomoći ali smo ipak želeli da našim čitaocima pokušamo da rad u Doba korone približimo (ako je to do kraja moguće a, sigurni smo da nije) i sa njihove strane i ugla prve linije u borbi sa kovidom.

Priču počinjemo od samog početka, Dispečerskog centra kragujevačkog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u kome su dežurni lekar i tehničar u sadašnjim, pandemijskim uslovima „pojačani” sa još jednom medicinskom sestrom (ili tehničarom) na prijemu poziva ali i tako „ojačani” jedva postižu d aodgovore na sve pozive. Zaposleni u Zavodu angažovani su u Dvanaestočasovnim smenama od sedam do 19 sati i od 19 časova do sedam ujutru a zbog povećanog obima intervencija odnedavno je uvedena još jedna, šesta „terenska” ekipa u periodu od 10 sati pre podne do 22 sata uveče.

• Otkako je krenula pandemija koronavirusom imamo mnogo veći broj poziva pacijenata kojima raste temperatura i koji imaju simptome kovida a nepokretni su i ne mogu da odu na pregled do ambulante ili Respiratornog centra, kaže doktorka Miroslava Mišić lekar na prijemu poziva u Dispečerskom centru Hitne pomoći, ilustrujući ovu svoju tvrdnju činjenicom da su u (pred)kovid periodu u 12.-časovnoj smeni imali po sedam-osam terena po svakoj ekipi (i bilo ih je pet) a sada je i po dvanest terena u smeni pri čemu rade sa šest ekipa.

Po njenoj evidenciji najveći broj poziva odnosi se na respiratorne probleme i pogoršanje stanja pacijenata kod kojih je kovid već dijagnostikovan i gde se oboleli žale na gušenje i povišene temperature koje traju po sedam-osam dana.

• Pacijenti su dehidrirani, nisu jeli danima… Onda porodica zove da takve pacijente prevezemo na Infektivnu kliniku ili u Respiratorni centar. Takvih „terena” je sve više. Pri čemu sada manje zvou hronični pacijenti: srčani bolesnici, oboleli od karcinoma, astme, hronično opstruktivnih bolesti pluća… Koliko možemo, šaljemo ekipe i kod hronično obolelih ali probamo prvo savetom da im pomognemo a onda ako im nije bolje posle drugog poziva naša ekipa takođe izlazi na teren, navodi naša sagovornica.

Pored korone pokrivaju i dalje i sve „terene” na javnim mestima

Naravno ekipe Zavoda za hitnu medicinsku pomoć izlaze kao i uvek kada nekom pozli na javnom mestu. Samo u petak (11. decembra) pre podne kada vodimo ovaj razgovor imali su već tri takva slučaja: baka je pala sa stepenica u „Roda centru”, stariji čovek je pao kod Suda i jedna intervencija je bila kod pekare „Boske” u Erdogliji. Svi tereni na javnim mestima moraju smesta (kao i uvek) da se „pokriju”. Dok obavljamo ovaj razgovor u Dispečerskom centru i samo smo „telefonski svedoci” jednog pogoršanja i gušenja kovid pacijenta u Ulici vojvode Mišića i sudara kod Data centra, na sreću bez težih posledica.  

Doktorka Mišić, „priznaje” da se pacijenti (i oni potencijalni) često žale.

• To je mahom lsučaj sa respiratornim pacijentima koji su teško pokretni ali nisu vitalno ugroženi. Njihove porodice neće ili ne mogu da se organizuju za prevoz a naše ekipe „terene” pokrivaju po prioritetu a oni neće i ne žele da sačekaju do pojave slobodne ekipe. Svi bi hteli da „u ovom trenutku odletimo baš svaki teren istog momenta”, čim ljudi pozovu… što je realno nemoguće. Takve pacijente preusmeravamo na šefa Voznog parka koji pravi listu prioriteta poziva, slučajeva i pacijenata… koji nisu vitalno ugroženi već samo teže pokretni i za njih on organizuje samo vozača i prevoz do Respiratornog centra, pojašnjava ona.

Zovi ih za prevoz obolelih i kolege iz Službe kućnog lečenja koji izlazi na terene i obilazi svoje pacijente u slučaju da pacijentu koji leži kod kuće saturacija padne ispod 70, da obolelog prevezu do Infektivne klinike ili respiratornog centra.

Pozivaju ih ljudi koji imaju simptome korone: kašalj, temperature 37,4… i iz Dispečerskog centra (ako su pokretni ili u stanju da organizuju prevoz) direktno ih preusmeravaju na kovid ambulante u zavisnosti od mesta stanovanja – Respiratorni centar u ATD-u, Ambulanta broj jedan u Vašarištu ili u Zastavinu ambulantu (Medicinu rada), mada pacijent može da se obrati na bilo koje od ova tri mesta, jer adresa stanovanja nije toliko bitna za sam pregled.

I po Aleksandru Ocokoljiću, medicinskom tehničaru sa dve decenije staža u Hitnoj pomoći angažovanom u Dispečerskom centru bez analiza već je golim okom vidljivo koliko je povećanje obima posla.

• Najvažnije što se sve (po)stiže, čak neke stvari i funkcionišu preko svih očekivanja, ističe on.

Od svih poziva u toku smene ili dana (ima ih ponekad do 300) čak njih 80 posto je sada vezano za koronu, posredno ili neposredno.

Tradicionalni pacjenti, i po Ocoklojiću javljaju se Hitnoj sada u manjem obimu. U Dispečerskoj službi se trude da ako dobiju dva „vezana” kovid terena organizuju da ih zbrine ista ekipa.

• Prosto se „iznenadimo” kad dobijemo poziv od pacijenta koji nema nikakve veze sa koronom, iskren je on. (Dok to priča zove pacijentkinja sa jakim bolom u grudima, stara 25 godina, tvrdi da nije kovid pozitivna i da niko u njenoj porodici nema i nije imao koronu).

Problem su pacijenti koji svesno lažu

• Mnogo je teže. Baš je naporno. Telefoni zvone non-stop, a moraš da budeš skoncentrisan za svaki poziv. Nekada si mogao da se posvetiš jednom pozivu a sada, maltene u toku jednog razgovora već se javljaš na drugi poziv. I tako neprestano… nemamo vremena ni sekndu da se „restartujemo”, baš je teško, potvrđuje medicinska sestra Vesna Ranković koja je takođe angažovana na prijemu poziva.

Po njoj se dešavalo da doktor i ona budu na prijemu poziva a da zvone istovremeno tri telefona. Zbog toga je „uveden” još jedan tehničar (ili sestra) u Dispečerskom centru.

• I tako jedva postižemo, mnogo je posla. Koncentracija je  maksimalna: gde nam se nalaze ekipe u tom momentu (a, sve su već na terenima), koja će prva biti slobodna, koliko je prioritetan svaki poziv…Nema „odrađivanja” posla već si „u njemu” maksimalno i do kraja u svakom sekundu, naglašava ona.

Svi na prijemu poziva obavezno pitaju da li pacijent ima temperturu, a neki ih svesno slažu. Zato se nihovi zaposleni za svaki teren, ipak, oblače i spremaju kao da je kovid. Šta se dobija ako slažeš Hitnu pomoć da pacijent nije kovid a ispostvai se ipak, čim izađu na teren da jeste (naravno, ima i asimptomatskih pacijenata)?

• Pa, praktično baš ništa. Možda pomisle da će naša ekipa brže doći ako nije prijavljen potencijalni kovid pacijent. A, neće jer radimo po prioritetima, odgovaraju u Dispečerskom centru kragujevačkog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, čije su sve ekipe opremljene zaštitnim odelima i svom ostalom preventivnom opremom.

Jedna njihova ekipa je i u rezervi (za ono što naš narod kaže „za nedaj Bože”) u slučaju da se dogodi nek nesreća.

• Niko od nas ne može da predvidi da li će se i kada desiti „neka nova ’Medna’”, velika nesreća…, kažu sa prijema poziva Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Dok pokušavamo da ih slikamo za reportažu, telefoni ne staju…: pacijentu se slošilo, šlogiran ali bez temperature (preuzima ekipa koja se vraća sa terena u Bregalničkoj ulici), pa istovremeno još jedan u Brđanskoj ulici čiju porodicu upućuju na to da mu prvo izmere temperaturu… 

Prelazimo u Ambulantu Hitne pomoći gde je dežurna doktorka Jelena Petković, trenutno na specijalizaciji iz Urgentne medicine. Posle punih15 godina u ovoj službi ona podseća da je ovaj posao uvek težak.

– Ne može samo da se sagleda kroz broj terena. Nekad ima samo jedan teren koji je izuzetno težak sa velikim brojem pacijenata i povređenih koje treba zbrinuti daje veći izazov od 10 drugih, napominje ona.

Uvek je težak ali sada posebno.

• U odnosu na pre korone, kada su regularno funkcionisale sve ambulante i bolnice (a, sada ne ili u znatno manjem obimu) veliki deo i njihovog posla je potpuno „prebačen na nas”. Mediji svašta pišu i „prenose”, ljudi se plaše i onda nas pozivaju misleći da mi ovde možemo da rešimo sve njihove probleme. Svakom izađemo u suret i pomognemo kako i koliko možemo.

Problem je što se ljudi javljaju Hitnoj pomoći sa tim da „oni moraju” da reaguju a druge zdravstvene instance – ne moraju.

• To je njima ključni argument – „vi morate” a ostali ne. Mi se maksimalno angažujemo, „pojačali” smo broj ekipa ali sve češće radimo i poslove koji prevazilaze domen delovanja Hitne pomoći. Teško je. Pored sve zaštitne opreme koju članovi ekipe trebaju da obuku, odu na teren, reaguju, preuzmu i predaju pacijenta i kompletno dezinfiku (oni i vozilo) moraju već da idu na sledeći teren, naglašava doktorka Petković.

I ona ističe da im je problem što ih pojedini pacijenti svesno obmanjuju da li su pozitivni ili ne (svaki potencijalno jeste) a takvih je sve više.

• Koriste sva sredstva u nadi da će da dobiju neko rešenje. Da će imati prednost u bolnici, Respiratornom centru… Juče kada sam bila na prijemu poziva pacijent je „prijavio” da je potpuno nepokretan a kada je ekipa otišla na adresu pokazalo se da je čovek pokretan, ali je eto „iskoristio priliku” da „angažuje” Hitnu pomoć, navodi primere naša sagovornica iz Ambulante Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Po noj u ovo doba povećanog obima posla to je veliki problem i oduzimanje dragocenog vremena i ekipa na nekom drugom, urgentnijem terenu pa doktorka Jelena Petković apeluje da im se jave pacienti kojima se zaista pogoršala zdravstvena situacija. Ona dodaje da je pre korone bio drugačiji rad i na samom terenu. Sada ako pacijnet ima temperaturu kako tačno proceniti njegovo stanje, bez laboratorijskih analiza i rezultata, snimaka na rentgenu…

• Mnogo lekara iz ambulanti Doma zdravlja preusmereno je u Respiratorni centar. Pacijenti su onda upućeni na nas, Hitnu pomoć. Ljudi mole, plaču, onkološki bolesnici, stariji, hronični pacijenti koji ko zna koliko meseci nisu otišli na kontrole… a mi ne možemo da im menjamo terapiju… Sve je to sada preusmereno ka Hitnoj i traži pomoć od nas, naglašava onda.

A dešavaju se udesi (nekad je neophodno da ih „pokriju” dve-tri ekipe), reanimacije, već pominjana „padanja” na javnim mestima… – Koliko god ekipa kada bi imali, čini se da ne bi bilo dovoljno… dok i sami ljudi ne razluče šta je zaista najhitnije a šta ipak može malo da sačeka, zaključuje Jelena Petković.

Drugi izgleda nisu ali oni sigurno jesu „obavezni” za baš sve

Sa njom se u potpunosti slaže i medicinska sestra Maja Paunović, takođe angažovana u Ambulanti.

• Haos je totalni. Mi, više i ne znamo koliko poziva dnevno imamo. Tri linije su aktivne i sve tri su se „usijale” od poziva. Telefoni ne prestaju da zvone. Ljudi zovu za sve i svašta jer u drugim zdravstvenim ustanovama, izgleda, nisu obavezni da odgovore na sve pozive a mi jesmo i svaki poziv se uredno snima, kaže on.

I pitaju ih, stvarno sve i svašta.

• I opet smo dužni da posavetujemo ljude i za ono što nije u našem domenu, čak i kada pozovu i pitaju nas za broj „Elektodistribucije”. Tako je 24 sata dnevno, svakog dana. Ovde su ljudi pod strašnim pritiskom kakav nikada nije postojao, trdi ova medicinska sestra sa dvodecenijskim iskustvom, dodajući da ne kaže da je igde na drugom mestu mnogo lakše ali Da su ljudi u Hitnoj ugroženiji i izloženiji tokom pandemije pre svega pritisku i stresu koji u tolikom obimu ne postoji na drugim mestima.

• Poziva nas pacijent koji je pozitivan, ima urađen test koji to nesumnjivo pokazuje ali je to „bilo pre četiri-pet dana” pa nje smatrao za shodno da i to napomene. Takav „pristup” nas je tokom ovih meseci „koštao” ljudstva uprkos svim preventivama, ne libi se da kaže ona, podsećajući da uprkos zabranama idu praznici i da će u tom periodu imati brojne pacijente u alkoholisanom satnju. Inače su im, kada su u pitanju intervencije na javnim mestima alkoholisani „stalni” pacijenti bila korona ili ne. U četvrtak (10. decembra) je došao čovek sa „jugom” i na parking Hitne pored njihovih kombija samo izbacio pijanog čoveka i odvezao se bez reči kao pravi „savesni građanin”.

U Ambulanti Hitne naglašavaju da njihove ekipe zbrinjavaju i socijalu, stare, nezbrinute…

• Njih danas niko drugi „ne preuzima” osim Hitne pomoći. Zovu nas što ih stara i nepokretna baka „bije i davi”… Policija koja obično sa nama izlazi na takve terene ni sama više nema dovoljno ljudstva i patrola da ih „pokrije”. Mi kao Hitna pomoć trenutno držimo celokupni „socijalni mir” grada na našim plećima. Zovu nas ljudi čija su deca u inostranstvu, nema ko da ih pogleda…, kažu oni.

• Sve postižemo ali nam oduzima mnogo vremena. Ekipe su nam rastrzane i razbacane po svim mogućim i nemogućim terenima a  posle nas ljudi „pljuju” i pitaju se „gde je Hitna pomoć?!”, zaljučuju naši sagovornici iz Ambulante kragujevačkog Zavoda.

Po doktoru Aleksandru Raškoviću, specijalisti urgentne medicine (koji u Zavodu radi već 20 godina) pandemija kovida nije ni prestajala, pa je ovaj, po njemu treći pik onog, još prvog talasa. Doktor Rašković ističe nagli skok obolelih od samog početka novembra.

• Do tada su bile kod nas u Hitnoj relativno retke (ili ih čak nije ni bilo) dijagnoze U-07.1 (potvrđena infekcija kovidom) i „povišene telesne temperature” i „kovid infekcije” a sada zbog velikog broja obolelih koji su na kućnom lečenju ili pogoršanja njihove osnovne bolesti virusne infekcije (najčešće „udružene” sa drugim, hroničnim bolestima) lista takvih poziva je bukvalno „nepregledna”, tvrdi on.

Korona produžila Hitnoj i „aktivaciono” i „reakciono” vreme

Novi uslovi rada stvorili su dodatno otežanje ekipama Hitne na terenima.

• Naše „aktivaciono” vreme (od prijema poziva do slanja ekipe) je produženo. Nameće se veći broj pitanja koje moramo da psotavimo zbog zaštite samih pacijenata ali i članova naših ekipa na terenu. Kada dobijemo nalog od dispečera da krenemo a utvrđeno je da je pacijent kovid pozitivan produžava nam se i aktivaciono i reakciono vreme (od kretanja iz baze do stizanja na teren) jer ekipa mora da se obuče u zaštitna odela i opremu, nastavlja on, dodajući da su i dijagnostičke procedure na samom terenu limitirane i otežane zbog nošenja kompletne zaštitne opreme („skafander i stetskop teško idu zajedno i neophodne su posebne pripreme, higijenske, dezinfekcije i prevencije pre i posle svakog terena” ističe on jer ako su na terenu kod kovid pacijent a sledeći nije, mogli bi „umesto spasioca dapostnu prenosioci virusa”).

• To ne sme da se desi i ne dešava se ali produžava vreme same intervencije ili pregleda, izričit je Rašković.

Takođe on nagkašava i potrošnju kiseonika koja je tokom njihovih intervencija porasla za 50 posto ali gomilanje infektivnog otpada.

• Firma sa kojom imamo ugovor prosto više fizički ne može da postigne njegovo odvoženje jer ima ugovor i sa drugim zdravstvenim ustanovama koje ga „poizvode” svakodnevno u nezamislivim, enormnim količinama, završava doktor Rašković koji ima i samo reči hvale za kolege sa Infektivne klinike našeg KC-a koje po njegovim saznanjima (proverenim, naravno) „padaju od posla”.

• Na žalost srećemo se na terenima sa „nepravednim ishodima” gde oboleli zbog pandemije kovida nisu mogli da idu na redovne kontrole te je osnovna bolest (srčana slabost, opstruktivna bolest pluća…) dovela do „letalnog ishoda”, za kraj, sa iskrenom žalošću konstatuje on.

Doktorka Gordana Đokić, direktorka kragujevačkog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć već tri pune decenije je na ovom poslu. Po njoj zimski period i inače je doba kada je povećan broj poziva i terena na koje izlaze njihove ekipe zbog pogoršanja kod hroničnih pacijenata, akutnih respiratornih infekcija…

• Ništa novo neću reći ako kažem da nam je ova godina donela dodatnu komplikaciju sa virusom, o kojem iz dana u dan saznajemo nešto novo i učimo u hodu svakog dana. Nanovo se susrećemo sa različitim tegobama i stalno novom simptomatologijom, kaže ona.

Od početka epidemije mogli su da se „bore” i „savlađuju je” sa brojem ekipa koji je bio ustaljen. Već početkom novembra „pokazalo” se da taj broj ekipa nije više dovoljan.

• Koliko smo u mogućnosti povećali smo broj ekipa i stalno imamo lekare i na prijemu poziva i u ambulanti. U ovom trenutku članovi naših ekipa, kao i timovi ovde – u našoj bazi su izuzetno opterećeni i fizički i psihički pokušavajući da stignu na vreme na teren. Za to vreme lekari na prijemu poziva neprestano „trijažiiraju” sve pozive, pazeći da nešto ne propuste, da se neki simptom „ne sakrije”… jer naši pacijenti, prosto, neki put nešto ne primete ili ne shvate ozbiljno svoje tegobe. A, dešava se i obrnuto, da se ljudi više uplaše i uspaniče pa „preozbilje” situaciju kada ns pozovu, ističe on.

Apel građanima i pohvale kolegama

Dodatni i stalni problem im je što naš Zavod za hitnu medicinsku pomoć pokriva široku teritoriju i do 40 kilometara na sve četiri strane od Kragujevca.

• Ukoliko se desi da nam je jedna ekipa na nekom takvom udaljenom terenu na nju možemo da ponovo računamo tek tri sata od prijema poziva bez obzira šta se u samom gradu odvija u to vreme. Na žalost, virus nije zaustavio ni ona ostala hitna stanja koja smo mi do sada imali: saobraćajne udese, traume, akutna stanja kao što su infarkti ili edem pluća… Mi moramo da budemo i tu i odmah dostupni za te pacijente, kao i one koji su oboleli od kovida a stanje im se pogoršalo. Za sve one pacijente koji su sami i nemaju nikog da im pomogne kao i za nepokretne pacijente, podseća doktorka Đokić.

Ona naglašava da dodatni pritisak ima i njihov sektor koji obavlja transport i prevoz pacijenata do Kliničkog centra, do Respiratornog centra, od Respiratornog centra do Infektivne klinike…

• A sada smo se ukljućili i u pomoć pacijentima i osoblju koji se nalaze na Šumadija sajmu gde dovozimo pacijente sa drugih odeljenja ako im je lakše ili sa Sajma na kliniku ako im se stanje pogoršalo. Svi bi voleli i očekuju da ekipe našeg Zavoda budu na raspolaganju „sada” i „odmah”. Mi se trudimo da tako i bude ali i molimo za razumevanje kada to ne može, iz objektivnih razloga, „baš istog momenta”. Naročito molimo za razumevanje naše sugrađane da budu objektivni kada se oslanjaju na našu pomoć, da ne čekaju ali i da ne paniče jer naši ljudi rade u smenama od 12 sati, apeluje ona dodajući da pacijenti, takođe mogu da se za savet obrate i svom izabranom lekaru telefonom i na taj način barem donekle smanje ogroman pritisak i raterete ljudstvo u Hitnoj pomoći.

Naravno kada je Hitna pomoć neophodna oni su uvek tu. Zbog toga direktorka Gordana Đokić za kraj ima samo reči hvale za sve svoje zaposlene i njihov trud, napor, predusretljivost i spremnost da u bilo koje doba dana i noći „uskoče” tamo gde je potrebno ali i poput prethodnog sagovornika, svog kolege Raškovića ima i samo komplimente za angažovane zdravstvene radnike u Respiratornom centru sa kojim Zavod na čijem je ona čelu tesno i svakodnevno sarađuje. Šta reći, sem da se tim zahvalnicama kao redakcija i sami priključimo.

Piše: Zoran Mišić

Foto: Lazar Novaković