SAŠA PAUNOVIĆ: JEDINI PUT – SARADNJA SVIH KOJI SE ZALAŽU ZA PROMENE U DRUŠTVU

Društvo Politika

Poznato je da su sve opozicione političke organizacije iscrpljene medijskom hajkom, proganjanjem ljudi kroz zloupotrebu institucija, namernim smanjivanjem prihoda kroz izmene propisa, da same nemaju resurse da se izbore za neophodne promene u društvu. Imajući to u vidu čini se da je jedini put saradnja svih koji se zalažu za promene u društvu i slažu oko nekih opštih tema, kaže predsednik opština Paraćin i zamenik predsednika Demokratske stranke Saša Paunović.

 

Opština Paraćin jedno je od tri mesta u Srbiji (pored Čajetine i Šapca) koja nisu, kako se to govorilo u protekloj izbornoj kampanji, “upodobljena” sa republičkom vlašću.  A Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin i zamenik predsednika Demokratske stranke, zbog postizbornih pritisaka i ucena na opozicione gradonačalnike i odbornike u tim opštinama i gradovima inicirao je  žalbu Komitetu lokalih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, koju “potpisuju” i Milan Stamatović (Čajetina) i Nebojša Zelenović (Šabac). Očekuje se i da na novembarskom plenarnom zasedanju Kongresa Saveta Evrope i na njenom predstavičkom telu Veću lokalnih vlasti „gradonačelnici pod pritiskom“ bude jedna od najvažnijih tema.

Saša Paunovoć je i zamenik predsednika Demokratske stranke, pa razgovor počinjemo pitanjem o kritikama koje pojedini funkcioneri te partije iznose na na račun Savezaa za Srbiju, pre svega zbog saradnje sa pokretom Dveri.

  • Svako ima pravo na stav o Savezu koji može da iskaže u debati unutar političke organizacije kojoj pripada, svako može na taj način dati i bolji predlog koji će onda organi stranke razmotriti, to je uobičajena procedura. Videli smo kako je prošla ideja o izlasku na izbore na način koji je viđen kao sabotaža ujedinjenog fronta opozicije na beogradskim izborima. Poznato je da su sve opozicione političke organizacije iscrpljene medijskom hajkom, proganjanjem ljudi kroz zloupotrebu institucija, namernim smanjivanjem prihoda kroz izmene propisa, da same nemaju resurse da se izbore za neophodne promene u društvu. Imajući to u vidu čini se da je jedini put saradnja svih koji se zalažu za promene u društvu i slažu oko nekih opštih tema. Naravno, pravo na izdvojen stav kada se koristi u raspravi unutar stranke jeste potpuno normalna stvar. S druge strane, kad se izdvojeno mišljenje iznosi u javnost a da se ne traži i ne koristi mogućnost rasprave unutar stranke, to je pre svega sredstvo privlačenja pažnje i znak da onaj ko to koristi ili nema najbolje namere ili prosto pokazuje nezrelost koja ga diskvalifikuje da bude ozbiljan učesnik u poliitčkom životu.
Prošlo je više od tri nedelje od zakazanog, pa otkazanog sastanka sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Brankom Ružićem. Da li je pritisak na opozicione opštine i grad Šabac smanjen? Jeste li imali od tada kontakte sa ministrom Ružićem ili premijerkom Anom Brnabić?
  • Novih kontakata nije bilo, održan je sastanak predstavnika Čajetine, Šapca i Paraćina kako bismo se dogovorili o daljim koracima. Predložićemo spisak tema za koje smatramo da su u ovom trenutku važne, a tiču se upravo našeg viđenja da se na opozicione lokalne samouprave vrši organizovani pritisak uz zloupotrebu institucija i kršenje propisa i očekujem da se na te teme otvori rasprava u narednim nedeljama i u javnosti i na relacijii opozicione opštine  – Vlada RS.
Sastanak je zakazan nakon Vašeg susreta sa premijerkom Brnabić pred put u Istambul gde je pred Komitetom za monitoring Kongresa regionalnih i lokalnih vlasti Saveta Evrope trebalo da govorite o pritiscima koje u Srbiji trpe predsednici opozicionih opština. Govor ste uskladili sa zaključicima sastanka sa premijerkom. Iz perspektive današnjih događaja, da li biste nešto u tom govoru promenili?
  • Ne, jer se nikakva odluka nije ni očekivala u Istanbulu, glasanje po tom pitanju nije bilo predviđeno, a upravo povodom i ove teme predsedavajući je zatražio da u novembru u Strazburu bude zakazana debata pod nazivom „Gradonačelnici pod pritiskom“ u veću lokalnih vlasti što je još šire i važnije telo Kongresa od Komiteta za monitoring. S tim u vezi dobio sam i pismo generalnog sekretara g. Kifera, koji je potvrdio da će ova tema biti na dnevnom redu u novembru u Strazburu, što je nova prilika za razgovor vezan za naše viđenje da u Srbiji postoji pritisak kroz zloupotrebu institucija i kršenje propisa na predstavnike opozicije u lokalnim samoupravma.

U međuvremenu, imamo vremena da se o ovome razgovara otvoreno u Srbiji i da kroz taj otvoreni razgovor zaključimo da li                   ćemo uspostaviti mehanizme kojima ćemo početi da gradimo zaista demokratsko društvo ili će se trenutna vlast i dalje praviti                 nevešta proglašavajući svakodnevno maltretiranje ljudi širom Srbije zato što imaju drugačije političko mišljenje „uobičajenim                 folklorom“ na lokalnoj političkoj sceni. Nije reč o „uobičajenim“ dešavanjima, imamo dramatičnu situaciju.

Saša Paunović i Nebojša Zelenović na sastanku Komiteta u Istanbulu

Izjavili ste da bi sledeći sastanak mogao da bude održan u Srbiji.
  • Da, u toku su razgovori da sledeći sastanak Komiteta za monitoring van Strazbura bude održan u Srbiji, početkom 2019. godine, posle novembarskog zasedanja u Strazburu. Opština Paraćin je uputila zvaničan dopis i za sada imamo podršku Čajetine i Šapca, a očekujem da će nam se pridružiti i neke druge lokalne samouprave.
Kakva je atmosfera danas u Paraćinu?
  • U toku je letnje zatišije koje povremeno prekine neki tabloidni članak na portalima koje kontroliše SNS uz potpuno sumanute naslove.

Razmere neistina koje SNS iznosi su tolike, da ljudi zaziru od njih

Lokalni SNS snima filmove o Vama u kojima ste krivi za sve što se od ’45. negativno dogodilo u Paraćinu. Kakve su Vaše mogućnosti da doprete do građana, s obzirom na medijsku blokadu?
  • Razmere laganja koje koristi SNS u Paraćinu su prosto zapanjujuće. Recimo optužuju me za „propast štofare 2012.god. i gubitak 2000 radnih mesta u njoj“ a fabrika je u stečaj otišla 1997. godine i  2003. je deo imovine kupila italijanska firma koja je zaposlila manje od 200 ljudi i zatim i sama otišla u stečaj i u Srbiji i u Italiji negde 2009. Jasno je da je reč o neverovatnoj laži, ali oni računaju na to da lažima pridobiju nezadovoljne mlade ljude koji ne pamte devedesete, kako bi ih okrenuli protiv lokalne vlasti, jer mladi često i ne znaju ko je za šta nadležan, niti ih to zanima, samo znaju da život u Srbiji nije lak, pa im je potreban krivac a SNS nudi lako objašnjenje za sve problema – kriva je opština.

Na raspolaganju su nam društvene mreže, direktni kontakt sa građanima, nešto medija, izveštaji koje opština dostavlja građanima u vidu informatora o radu javnih službi. Najvažnije od svega je da je istina na našoj strani, a da su neistine koje plasira SNS takvih razmera da na prvu loptu malo ko može da poveruje da je neko spreman toliko krupno da slaže, pa ljudi najpre zaziru i pitaju se ima li u tome istine, međutim vreme demantuje praktično sve od ovih laži i na kraju postaje jasno čime se služe. Tolika količina neistina u njihovoj propagandi na kraju se okrene protiv njih samih.

U gotovo svim ovim mestima postoji po neki portal, koji nije upisan u registar medija, ali iznosi razne „podatke“ opozcionim političarima i aktivistima.
  • To je organizovana šema, to nije slučajnost, postoji očigledno centar odakle se upravlja akcijom, vrši obuka, pritisci koji se vrše na taj način su sinhronizhovani. Na primer, ukoliko se neki privrednik pojavi sa mnom na javnom mestu u nekom prilogu medija, već sutradan zovu ga sa „portala“ da ispituju „njegove afere“ i da mu prete. Upravo je to deo naše žalbe Savetu Evrope, činjenica da se organizovano, pa i kriminalno vrši pritisak i ljudi ucenjuju objavljivanjem lažnih afera.
Mnogo bure izazvala je odluka vlasnika lokalne TV Kanal M da televiziju proda Radoici Milosavljeviću, koji je već po Srbiji, što kupio, što pogasio, desetak televizijskih stanica. Izjavili ste da je lokalni medij prodat pod pritiskom. Na osnovu čega to tvrdite?
  • Paraćin je mali grad, svi mi ovde znamo šta se desilo i ko je kod koga bio, sa kim, šta mu je rekao i ko je kome ruku zavrtao.
Paraćinski naprednjaci tvrde da su prikupili 20.000 potpisa građana za Vašu smenu.
  • Te potpise sem njih samih niko do danas nije video niti su predati bilo kojoj instituciji. Očigledno su lažni, kao i njihove lažne vesti.
Gde je mesto Demokratske stranke U Savezu za Srbiju?
  • Građani su na beogradskim izborima jasno poručili da žele ujedinjenje opozicije, a Demokratska stranka može doprineti ovakvom Savezu svojom organizacijom.
Jovo Bakić taj savez naziva „korpom trulog voća“.
  • Ko god ima bolji predlog neka ga iznese, ko god zna neke bolje ljude koji će se angažovati da se u ovom društvu izborimo za demokratske promene neka ih odmah pronađe i ubedi da se uključe u politiku, a potpuno je legitiman stav i da nikakve promene nisu potrebne, ima svakako ljudi kojima je dobro i ovako. Savez ima za cilj da okupi one koji smatraju da su demokratske promene neophodne da bismo živeli bolje, da nam je potrebno pre svega poštovanje ljudskih prava i sloboda, vladavina prava, sloboda medija, fer i pošteni izbori, ti ciljevi su čini mi se nesporni čak i ako se za njih zalažu oni koje poneko vidi kao „trulo voće“.
Može li Savez ako se formira, i da li će biti, podrška opozicionim „gradoačelnicima pod pritiskom“?
  • Borbu lokalnih samouprava za osnovna prava ne treba mešati sa borbom političkih organizacija za promene u društvu, a neki od ciljeva očigledno su isti  i već navedeni – uspostavljanje vladavine prava, fer i pošteni izbori, sloboda medija, poštena demokratska utakmica.
Bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić zastupa tezu da je potrebno bojkovati i Skupštinu i izbore. Šta Vi mislite o tome?
  • Mislim da izbore ne treba bojkotovati, a da li treba učestvovati u radu ovakve skupštine to je pitanje koje bi trebalo razmotriti posle održanih izbora. Bojkot ima smisla ako u njemu učestvuju sve političke organizacije koje nisu u kolaboraciji sa režimom na vlasti.
Pajtić programu Saveza za Srbiju zamera činjenicu da je „malo Vojvodine“
  • Nacrt programskih ciljeva Saveza predstavlja tačke oko kojih je postignuta saglasnost, a ne politički program političke organizacije, jer u suprotnom ne bismo govorili o Savezu nego o političkoj stranci, a to nije slučaj. U nacrtu se ne pominju teme po kojima se političke organizacije koje žele da formiraju Savez razlikuju, jer svaka ima svoj program i ne odustaje od tog programa pri ulasku u Savez. Savez je sredstvo da uopšte dođemo u situaciju da u javnosti zagovaramo naše posebne programe i pridobijamo podršku građana  u fer utakmici.
Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *