STADIONI – DOKAZ NAOPAKE POLITIKE

Društvo Komentar
Ko o čemu, naprednjaci opet o fudbalskim stadionima.

Buduće generacije će svedočiti o tome kako je naprednjačka mantra o izgradnji fudbalskih stadiona kao jednom od zamajaca privrednog razvoja, bila deo šire ekonomske strategije.

Da nije tužna zbilja, bio bi samo dobar vic, a to „mrtav ladan“ još jednom izgovori lažni doktorand Siniša Mali, citiram: „Taj će projekat pogurati građevinarstvo i povećati stopu privrednog rasta zemlje…“ Ako je neko imao sumnju u dokaze o plagijatu doktorata, posle ove izjave nema razloga da sumnja u ozbiljan diletantizam i ekonomsko neznanje ministra Malog.

Ekonomska logika bi svakog stručnog i dobronamernog ministra vodila ka tome da državni novac od oko 150 miliona evra na koliko se procenjuje investicija u nacionalni fudbalski stadion, uloži u podršku poljoprivredi kako bi se taj novac najlakše oplodio i vratio u budžet narednih godina i to višestruko.

Ona druga životna logika bi vas vodila na primer, da novac uložite u stručno usavršavanje lekara u inostranstvu na prestižnim svetskim klinikama, kao jedan od vidova podrške posrnulom zdravstvu i smanjenju odliva vrhunskih kadrova. Životna logika bi vas dalje vodila i ka tome da se budžetski novac najhitnije odvoji za revitalizaciju Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, jer Srbija godinama nema domaću vakcinu.

Godinama imamo rast nepoverenja u kvalitet uvoznih vakcina i rat po društvenim mrežama nadrilekara i struke, koji za posledicu ima porast neimunizovanih osoba i smrt najčešće dece.

A institut „Torlak“ je u bivšoj Jugoslaviji bio referentna ustanova i jedna od najstarijih u svetu tog tipa. Za njegovu revitalizaciju i proizvodnju srpske vakcine državni stručnjaci su ranije utvrdili kako nedostaje okvirno oko 25 miliona evra, ili 1/6 budžeta nacionalnog stadiona!

Kada bi državu vodili iole ozbiljni i odgovorni ljudi koji ne žive u virtuelnoj realnosti a polazeći od toga da ljudski život nema cenu, država bi morala izdvojiti novac za najhitnije rešavanje neobeleženih pružnih prelaza na kojima svake godine imamo fatalne nesreće.

Preko 10 poginulih u proseku i preko 25 povređenih u prethodnih nekoliko godina!

Ustanovljeno je da takvih pružnih prelaza ima preko 2.000 u Srbiji, od kojih je svega 25% opremljeno signalnom opremom, branicima i polubranicima.

Još su sveže rane od velike nesreće iz decembra 2018. godine kod Niša, kada je u sudaru putničkog voza i autobusa Nišekspresa poginulo 7 a povređeno 29 ljudi.

Na kraju i o neznanju vezanom za sport i potrebama države u oblasti sporta, jer tu svakako fudbal i stadioni nisu na listi prioriteta. U Srbiji 1/4 ili oko 25% škola nema fiskulturnu salu, dok su školska igrališta i tereni na otvorenom  u jadnom stanju, pa je neretko da nam se deca povređuju od dotrajalih golova i koševa čije konstrukcije padaju na mališane.

Ovakvih je slučajeva bilo mnogo. Ne treba ni napominjati kako biciklističke staze gotovo i ne postoje, kao i trim-staze odnosno atletske staze namenjene rekreaciji građana. Srbija je zemlja sa ogromnim brojem stradale dece u rekama i jezerima, dok se obuka plivanja ne sprovodi po školama a glavni razlog jeste nedostatak zatvorenih bazena.

Postali smo nacija gojaznih i dece sa ozbiljnim deformitetima, čiji je procenat već iznad zabrinjavajućih 50% (deformiteti kičme, ravni tabani, gojaznost, dijabetes koji je u porastu…).

Fudbal je danas sve manje sport a sve više grana industrije u kojoj se „vrte“ milijarde evra. Slavni engleski fudbaler Geri Lineker jednom reče: „Fudbal je igra koju igraju 22 igrača i u kojoj uvek na kraju pobede Nemci.“ A ja se usuđujem da kažem, kako je fudbal igra između 22 igrača u kojoj na kraju Srbi dožive razočarenje.

Mi prosto za vrhunske rezultate u tom sportu nismo predodređeni iz mnogo razloga, trebalo bi to već da bude jasno. Zato držimo se košarke, odbojke, vaterpola, tenisa…

Nije danas samo pitanje da li predsednik Vučić sve gore pobrojano zna, već i da li neko sme to da mu saopšti. Pozivamo stoga širu javnost da digne svoj glas u brani suludom trošenju naših narodnih para na promašene megalomanske projekte ove napredne vlasti.

Piše: Lazar Đurović

Autor je član Predsedništva Narodne stranke i predsednik Odbora Narodne stranke za sport i omladinu

Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *