Sveti Petar u Čurugu

Društvo Komentar

Oni koji su propustili tu izuzetnu priliku da pročitaju moju prethodnu kolumnu, neka znaju da je ona dobrim delom posvećena jednom malom vojvođanskom mestu čije se ime ne spominje bez preke potrebe – Čurugu.

I Čuružanima, koji važe za nezgodne ljude sa kojima se ne treba kačiti, pogotovo ne u čuruškim lokalnim kafanama i ispred čuruških dragstora.

Prijatelji mi dojavljuju da se Danas, protivno očekivanjima, u ovom selu čita i prepričava, pa je i ovaj tekst naišao na intenzivnu recepciju, neki su uživali u njemu, a neki su bome izrazili želju da autora upoznaju sa „čuruškom slobodarskom i ratničkom tradicijom“.

Ovi drugi su mu zamerili – kao da je božemeoprosti pisao čurušku monografiju – to što nije naveo imena velikana koje je ovo mesto iznedrilo.

Prijatelj, domicilni Vojvođanin, onaj za kojeg je i Čarnojević dođoš, reče mi pre neki dan: „Hajd’ što si se onomad kačio sa ekstremnim desničarima, pa potom i sa vlašću i njenim udvoricama, te dobio hiljade pretnji i uvreda, ali šta ti je trebalo da kreneš i na Čuružane?“

Bio je kod mene u gostima, a u to je negde i moj pas Laza snažno zalajao.

Stari Vojvođanin mi reče: Stižu Čuružani! Bogami, nije mi bilo svejedno.

Prepričao sam u kolumni dva vica od tih mnogobrojnih što navodno Žabaljčani o Čuružanima podlo smišljaju.

A sada ću se osmeliti i ispripovedati još jedan.

Po njemu je jedan Čuružanin umro onako zdravo, u snu mu srce otkazalo, i ekspresno se brzo zadesio na onome svetu.

Osvestio se u redu ispred kapije Raja, na kojoj u tri smene dežura, kao što je to poznato, Sveti Petar.

Pomislio je Čuružanin da je u redu za kinesku vakcinu, ali ono što je video iza Petra – ljude koji u belom pevahu, igrahu i svirahu, te uživahu u gozbi prepunoj zdravih namirnica, uključujući i čia-semenke – nije mu ličilo na sajamske hale prilagođene pelcovanju.

Ipak je on vreme u redu – poput drugih građana Srbije – iskoristio da promišlja da li će biti dovoljno vakcina i za revakcinaciju, i da li se može ruskom revakcinisati ako se vakciniše kineskom… i u tom razmišljanju dođe na red.

Sveti Petar je bio predani službenik i svakom pacijentu je prilazio sa dužnim fokusom.

Rasprostre mapu preda se i gleda je okularom, neko vreme.

A je li, Lalo, a gde ti dođe taj Čurug?

Nadrndani Čuružanin, koji se nije naspavao – i koji nije podnosio kada neko ne zna gde je Čurug koji se prvi put u pisanim dokumentima spominje još u 13. veku – bezobrazno odgovori: E neću da ti kažem!

Nestade Svetom Petru osmeha sa lica, navikao je da oni koji su u redu snishodljivo šene na svaki njegov mig: Kako, Lalo, nećeš, pa nikad nećeš videti Raja!

Nećeš ni ti Čurug! – odgovori naš junak.

Niko ne zna kako se završila ovo zbitije – da li su se nekako njih dvojica nagodila ili je Čuružanin dospeo u Pakao, gde svakog dana ima svežih čvaraka, niko, pa čak ni Emanuil Svedenborg, koji je – prema sopstvenoj tvrdnji – bio u Paklu i Raju i svedočio da ovaj prvi liči na zemaljski život, samo su neke loše stvari mnogo izraženije.

Otprilike, kao kada odu demokrate sa vlasti, a dođu naprednjaci!

Elem, ne bi ljudi naši voleli da pripovedaju o nadrndanim i inatnim junacima koji rade u korist svoje štete, da oni nisu deo karaktera čak i onih koji bi za sebe rekli da su zapadni hipster-intelektualci što sa glasnim slušalicama prolaze kroz ove naše vukojebine da ne čuju narodnjake.

Ako pogledate društvene mreže, i to ovog dela sveta koji je građanski orijentisan, videćete nadrndane statuse u kojima sve sija od moralnog čistunstva i visokih ciljeva koji se nikada ne ostvare.

Kao dronovi lebde iznad zemlje, ne želeći da je dodirnu, da se ne bi isprljali. (Moje iskustvo glasi: ako se neko predstavlja kao moralna vertikala, bežite od njega glavom bez obzira, nešto tu debelo smrdi!) Žive u 22. veku, a nisu daleko odmakli od one primitivne dihotomije Čisto i Opasno, pri čemu se ne zna zašto je nešto Opasno, ali se zna da njemu ne treba prići ni slučajno.

Zapravo, neko je to proglasio Opasnim.

Onaj isti koji nam je zgadio politiku, političare i političke stranke, kao da su imanentno zlo.

I koji, zahvaljujući tome, vlada našim životima.

Više je nego jasno da je pred nama jedan jedini put ako želimo da vidimo leđa faraonu Vučiću.

A to je da se u borbi za pad režima, koji nam se svima nakačio na kosti i siše nam krv, napravi široki i jedinstveni front – od opozicionih stranaka, nevladinog sektora, pa do javnih ličnosti.

Jer, ovo nije prehlada, nego karcinom.

Da li će do toga doći?

Ma naravno da neće, bar ne u nekom dugom periodu dok zaista đavo ne odnese šalu.

A i kada đavo odnese šalu, pitanje je da li će nas tada biti ili ćemo svi zajedno biti pretvoreni u abonente u naprednjačkoj menzi, gde ćemo se međusobno tući za kutlaču boranije.

Ma, super smo, pravi genijalci, moralne gromade, vidi nas kako smo čisti! Nikada nećemo videti iole normalnu državu, ali neće ni Sveti Petar videti Čurug!

Piše: Nedim Sejdinović
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.