Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači“ isterali su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je prošlo bez ikakve reakcije, čak i verbalne, od strane zvaničnika koji su nadležni za očuvanje reda u državi, pa time i same države. Jer, država u kojoj huligani, kod nas lepše rečeno navijači, isteruju policiju sa bilo kog mesta, i nije država.
Da li ovde uopšte ima smisla citirati šta je čuvena britanska premijerka Margaret Tačer, koju su zvali „gvozdena ledi“, rekla nadležnim službenicima povodom divljanja takođe tada čuvenih navijača na Ostrvu: „Sklonite mi tu stoku, taj ološ sa stadiona, da vam ne bih rušila stadione, ukinula klubove i ligu i da vas ne bih pohapsila.“ Situacija se potom naglo smirila.
Kod nas se ti isti „navijači“ koji vode i politiku (za ovu priču nije bitno da li su iz istih ili iz različitih klubova) u patriotskom gnevu okupe pa demonstriraju jer ih je mnogo potresla mogućnost da srpske i kosovske devojčice odigraju rukometnu utakmicu za Evropsko prvenstvo, pa je utakmica otkazana. Podržao ih je („navijače“, ne devojčice) lično predsednik države – to su fini, nacionalno osetljivi momci, a devojčicama je poručio „da se igraju po dvorištu, ko im brani“.
Podržao je, nažalost, i zvanično osuđenog za ratne zločine, svog višegodišnjeg političkog mentora Vojislava Šešelja, koji je izvoleo gaziti hrvatsku zastavu baš u vreme posete delegacije iz ove zemlje. Odmah je zakukao, predsednik a ne Šešelj, koliko je on propatio kad je bio u poseti Hrvatskoj. Od kakve je koristi za državu Srbiju i njene interese ovo Šešeljevo ponašanje i de fakto predsednikova podrška (uprkos mlakoj formalnoj osudi), niko se nije potrudio da objasni. Nama laicima izgleda da ima samo štete, a koristi nikakve.
Pa potom nastupa notorni Vulin. Činjenica da se neko takav uopšte nalazi u javnosti i obnaša bilo kakvu funkciju, pa još i funkciju ministra odbrane, u direktnoj je suprotnosti sa interesima države Srbije. Još kad se baš on pošalje u Hrvatsku na komemoraciju žrtvama Jasenovca, a Hrvatska mu zbog svega što je do sada govorio i „smatrao“ zabrani ulazak, to je čista banalizacija kojom se efikasno skreće pažnja sa teme – komemoracije žrtvama Jasenovca. Da Vulin ne govori ono što misli njegov „vrhovni komandant“, kako on naziva predsednika države, bio bi ekspresno ućutkan. Umesto toga, Aleksandar Vučić preti Hrvatima „recipročnim merama“.
I ponovo – u kakvom je tačno interesu države Srbije ovakvo postupanje? Kakvu su korist od svega ovoga imali i Srbi u Srbiji i Srbi u Hrvatskoj? Nama laicima sa strane izgleda da je to sve za srpske državne interese izuzetno štetno. Lični i politički interesi garniture na vlasti su druga stvar.
A šta za to vreme imamo kod kuće?
Ploče po Slaviji i na drugim mestima, koje su tek nedavno postavljene, pucaju gore nego da su preko njih prelazili tenkovi. Ugradnja je očigledno bila ošljarska, ali je „ugradnja“ izgleda bila povelika. Ko je odgovarao – niko. Onda, blokira se ceo Beograd zbog maratona koji u stvari i nije maraton jer mu je oduzeta licenca, pošto trkačima nisu isplaćivane nagrade. Znači prevareni su, pa zato pravi trkači ovde i ne dolaze. O tome smo pisali još prošle godine.
Dok je Beograd zbog takvog maratona bio blokiran, mogli smo da utvrdimo da je stari železnički most prepun rupa, do nivoa da se njime jedva mogu voziti automobili. Čuveni gradonačelnik Siniša Mali (koji sa te funkcije nikako da ode, čak ni posle gradskih izbora) ima genijalnu ideju da ga sruši pa da zida novi. Uopšte nema ideju da ga popravi.
Predsednik države ima još genijalniju ideju – sad će za inat svim kritičarima koji su tvrdili da je ona fontana na Slaviji, koja je trebalo da svetli i svira, služila samo da se neko ugradi u cenu od skoro dva miliona evra, da gradi 54 fontane po celoj Srbiji. Ima li smisla pitati zašto baš 54, a ne recimo 156? I kakav je tačno interes države Srbije i njenih građana u izgradnji fontana u situaciji kad se sve živo raspada – od ulica do bolnica? Sreća je jedino što njega izgovorena obećanja ne obavezuju, pa će i ovo pasti u zaborav kao i sva prethodna.
Ako se svi ovi, i mnogi drugi apsurdni potezi povlače u interesu očuvanja vlasti, onda se to za sada radi dosta dobro. Ako, pak, postavimo pitanje šta je od toga stvarno u državnom i nacionalnom interesu Srbije, što je u opisu posla svake vlasti, tu ćemo se dobro namučiti da nađemo odgovor. Od spoljnopolitičkog do unutrašnjeg ekonomskog stanja.
Ono što je problem, jeste činjenica da to sve lako prolazi. Kuća gori, a baba se češlja. Veza između rekordne gledanosti ove serije i svega što nam se događa je direktna.
Piše: Biljana Stepanović, Nova ekonomija