Ulica Svetozara Markovića – Lepe lokacije lepo gore

Društvo Istraživanje

Kada je na gotovo isti način, u istoj ulici u strogom centru Kragujevca, u roku od samo godinu dana izbio još jedan požar, niko više nije pitao ko pali, već – šta će i ko će da gradi na tim lokacijama.

Reč je o Ulici Svetozara Markovića, koja je predstavljala istorijski pogled na život u prvoj prestonici moderne Srbije. I u kojoj se nalazi Kuća Prote Miloja Barjakatarevića, podignuta početkom 19. veka, jedan od retkih primera graditeljstva tog vremena očuvan do današnjih dana. Temelj i podrum zidani od lomljenog kamena zazidani u krečnom malteru, sa zidovima od opeke. Danas ispostava Istorijskog muzeja.

Potom “Denin konak”, kuća nastala u trećoj deceniji 19. veka sa zidovima rađenim u bondruk – konstrukciji, ispunjeni opekom, malterisani i krečeni. Četvoroslojnog krova, blagog nagiba, pokriven ćeramidom, danas sedište Lovačkog društva ali i restoran.

A tu je i “Kuća dr Ilije Kolovića”. Podignuta početkom 19. veka, predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture, rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac još od 1971. godine. Tipična građevina čaršije iz doba Miloša Obrenovića, sa višeslojnim krovom pokrivenim ćeramidom, bogato ornamentisanim stubovima na tremu i doksatu, zatim tavanicom rađenom od šašovca i autentičnim lučnim vratima na pojedinim prostorijama. Danas zgarište.

Dva požara u istoj ulici

Izgorela u požaru koji je izbio 29. septembra prošle godine. Drugi po redu požar bez objašnjenja, u istoj ulici, u samom srcu grada. Godinu dana ranije, samo nekoliko brojeva dalje, izgorele su i prostorije mesne zajednice “Prvi Maj”.

Kako je došlo do požara i da li postoji krivac i dalje je nepoznato.

U požaru od drugog avgusta 2019. godine (kada je gorela mesna zajednica ”Prvi maj”), osim interne računovodstvene dokumentacije, izgoreo je i deo matičnih knjiga metohijskih opština Peć, Istok i Klina, koje su donete nakon bombardovanja 1999. godine.

Požar u MZ „Prvi maj“

Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu odbacilo je krivičnu prijavu policije za izazivanje opšte opasnosti, podnetu protiv izvesnog P. J. iz Kragujevca. U odgovoru portalu “Glas Šumadije”, Tužilaštvo navodi da je prijava odbačena jer “ne postoje osnovi sumnje da je učinio navedeno krivično delo“.

Odgovor Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu

Ova dva požara koja su se dogodila na dvema atraktivnim lokacijama u gradu, a bez konačnog rezultata istrage o uzroku i eventualnim krivcima, pokrenula je spekulacije među građanima Kragujevca o lakom dolasku do atraktivnih lokacija za gradnju.

Kada je reč o parceli na kojoj se nalazila MZ “Prvi maj“, prema podacima iz katastra više od 95 posto zemljišta (tačnije 17.186 kvadratnih metara) u državnom je vlasništvu, dok je preostali deo zemljišta (tačnije 765 kvadratnih metara) u vlasništvu privatnog lica. Pravo na korišćenje parcele u najvećem delu ima grad Kragujevac, ali su kao korisnici upisani i Ministarstvo vojske Srbije i Crne Gore, Zavodi “Crvena zastava“, kao i brojna privatna lica.

Umesto objekta mesne zajednice, koji je imao oko 250 kvadrata i koji je pritom sagrađen bez dozvole, na ovom mestu bi prema rečima arhitekte Dušana Sokovića, mogla da nikne i višespratnica:

  • Urbanistički gledano, tu nema nikakvih problema da se napravi neki objekat. Tu bi moglo da se napravi prema parametrima u odnosu na veličinu parcele neki stambeno-poslovni objekat sa obavezno uračunatim mestima za parkiranje, jer sada već par godina unazad svaki stan mora da ima parking mesto ili ne možete da dobijete dozvolu. Ali ako je parcela tri ara, to bi onda bilo negde oko 400 kvadrata.

Jednostavnom pretragom sajtova za prodaju nekretnina u Kragujevcu mogu se pronaći oglasi za prodaju stanova i u samoj ulici Svetozara Markovića. Prema tim oglasima prosečna cena kvadrata za novogradnju iznosi oko 950 evra, koliko se trenutno traži za stan u Ulici Svetozara Markovića. Stoga bi potencijalni investitor koji bi eventualno gradio na lokaciji izgorele mesne zajednice, mogo da zaradi gotovo 400.000 evra. I više nego atraktivna lokacija, ali bi pre bilo kakvog razmatranja o gradnji najpre morali da se reše pravno-imovinski odnosi. Iz gradske uprave su i ranije za druge medije navodili, upravo ovaj problem kao razlog zbog koga već godinu i po dana ova lokacija stoji nekorišćena.

Tužilaštvo traži da se otkrije NN lice

Kada je reč o požaru na Kući dr Ilije Kolovića, Tužilaštvo za Glas Šumadije navodi da je uputilo zahtev policijskoj upravi u Kragujevcu, za otkrivanje NN lica koje je “uništilo i oštetilo tuđe stvari“. Dokle se stiglo sa istragom u ovom slučaju, još uvek nismo dobili odgovor iz PU Kragujevac.

Parcela na kojoj je se nalazi već pola veka zaštićeno kulturno dobro, u privatnom je vlasništvu, baš kao i sam objekat. Pre nekoliko godina Zavod za zaštitu spomenika kulture dao je saglasnost da se na delu parcele, koja se nalazi iza “Kuće dr Ilije Kolovića“, sagradi stambeni objekat. Nakon požara na samom objektu, za koji se još uvek ne zna uzrok, nametnulo se pitanje da li bi umesto jedne od najstarijih kuća u gradu mogla da nikne najnovija zgrada?

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, Marko Grković, jasno poručuje da tako nešto nije moguće:

  • Čak i da je objekat srušen, da je ostala prazna parcela, to stoji u dokumentaciji i taj objekat mora da bude vraćan u stanje u kakvom je bio. Znači tu nikada ne može ništa drugo da bude sagrađeno.

Prema njegovim rečima, za ovaj deo grada postoji plan detaljne regulacije, sama građevinska linija pomerena je do sadašnjeg objekata, ali je ono i dalje kulturno dobro. Kako naglašava, da bi kulturno dobro prestalo da bude kulturno dobro potrebno je da Vlada Republike Srbije usvoji odluku o tome:

  • Ali to je sve procedura koja je duga i koja traje i godinama. Primera radi, imate zgradu Generalštaba koja je stradala u bombardovanju, ona i dalje nije skinuta sa zaštite, iako postoji interes države da ona bude skinuta sa zaštite, pa da se tu gradi neki hoteli ili šta već… Pa nije ni ona čak skinuta, a kamoli u Kragujevcu neka kuća koja nije interesantna nikome u Beogradu. Suština je da sve i da je do temelja sve izgorelo, tu ne bi moglo ništa drugo da se gradi jer je to kulturno dobro.

Direktor zavoda ističe i da prema postojećoj tehničkoj dokumentacij, vlasnikje dužan da objekat vrati u pređašnje stanje, odnosno kako je i bilo.

Da nema reči o mogućnosti gradnje nekog modernog zdanja, izričit je i arhitekta Dušan Soković:

  • Definitivno mislim da treba isključiti razmišljanje u pravcu, kuća se raspada, bio je požar pa mora da se ruši i da se tu stavi neki objekat koji ima 1.000 kvadrata ili ne znam koliko. Mislim da bi to bio vrlo pogrešan pravac razmišljanja. Revitalizovati objekat sa eventualnom komercijalnom funkcijom je jedina opcija.

Arhitekta Soković, prema sopstvenom priznanju, nudi možda i grubo rešenje za očuvanje ovog kulturnog nasleđa. Srušiti u potpunosti stari objekat i novim, jačim materijalima napraviti identičnu građevinu koja će biti u stanju da nadalje odoleva stubu vremena. 

  • Onda bismo imali i obezbeđenu stabilnost objekta. Da je moj, ja bih ga vratio da možda bude rastoran. Važno je da u arhitetktonskom smislu bude onakav kakav je bio kada je bio potpuno nov.

S druge strane privatno lice koje je vlasnik bilo kog objekta koje je država proglasila kulturnim dobrom, nema ko da (uslovno rečeno) natera da objekat sanira, baš kao što niko ne može da ih natera ni da iste održavaju. Zakonski rokovi ne postoje, a prema rečima predstavnika Zavoda, tek bi u poredlogu novog zakona trebalo da budu usvojeni tačni inspekcijski okviri. Paradoksa radi, prema sadašnjem Zakonu sav trošak za brigu o jednom državnom kulturnom dobru snosi isključivo vlasnik, koji pritom bez odobrenja države objekat ne može ni da proda, niti da bilo šta na njemu menja, a kamoli da nešto drugo gradi.

I pre požara koji je u septembru prošle godine gotovo izbrisao sa mape grada građevinu staru 200 godina, ”Kuća dr Ilije Kolovića” propadala je jer o njoj niko nije brinuo.

  • Postoji mogućnost ukoliko postoji opasnost da objkat bude oštećen, urušen, da Ministarstčvo kulture reaguje tako što će oduzeti objekat od vlasnika, ne trajno naravno i dati nekom drugom na korišćenje, naglašava direktor Zavoda.

Međutim kako je privatna svojina neprikosnovena objekat se, pravno gledano, može samo dati na korišćenje drugom, zainteresovanom, licu. Prema Grkovićevim rečima, Ministarstvo bi moglo drugom licu da dodeli objekat na neko vreme od recimo 10 ili 15 godina. Lice kome bi objekat bio dodeljen na korišćenje bi potom bilo dužno da objekat sredi, ali bi mu bilo dozvoljeno i da od objekta pribavlja korist.

  • Konkretno Lovačko udruženje je htelo 2017. godine da uzme taj objekat i mi smo se tim povodom obratili ministarstvu, međutim nismo dobili odgovor. Ja sada verujem da kada je i u pitaju država nije baš tako lako oduzeti nekome objekat, iako zakon kaže može, postoji čitav niz drugih birokratskih prepreka, pogotovu što je Zakon o kulturnim dobrima nastao 1994. godine kada je bio drugačiji i Ustav. Takođe ne može da se oduzme nešto bez saglasnosti vlasnika. Čak i u tom slučaju vlasnik mora da da saglasnost, naglašava Marko Grković, direktor kragujevačkog Zavoda.
Rezultati zvanične istrage još se čekaju

Arhitekta Rade Prokić davno je imao ideju da se čitava ulica Svetozara Markovića, upravo zbog svoje istorijske važnosti, ali i očuvanja identiteta grada, konzervira. To bi značilo da se u samoj ulici nikada ništa, mimo onoga što je već sagrađeno, ne bi više gradilo. Na današnje vreme možda i ekstreman stav, jer grad s početka 19. veka i sada nikako ne može imati ni iste potrebe, a ni isti broj stanovnika, stoga ni isti izgled. Ipak da je kao ulica od posebnog značaja za grad imala poseban status, možda bi i briga o očuvanju njenih građevina bila pod posebnom pažnjom.

Dok se čeka rezultat zvanične istrage o uzrocima požara u Ulici Svetozara Markovića, u poslednjih petanestak godina na nekoliko “atraktivnimh“ lokacija u Kragujevcu, uzroci požara bile su dotrajale električne instalacije.

Najpre 2008. godine kada su u Staroj radničkoj koloniji gorele barake. Žrtava nije bilo, a ni stanari se nisu preterano uzemirili jer su od grada već bili dobili rešenja o preseljenju u nove zgrade koje su se u to vreme gradile baš umesto pomenutih baraka. Zvaničan rezultat istrage rekao je da je do požara došlo zbog neispravnih električnih instalacija.

Dotrajale električne instalacije bile su uzrok i požara iz 2011. kada je izgorela zgrada Televizije IN. A identični uzrok požara bio je i 2015. godine, kada je goreo poslednji sprat Skupštine grada Kragujevca i kada je u potpunosti uništena arhiva građevinske inspekcije, a delimično oštećene i arhive saobraćajne i komunalne.

Ako je suditi po istoriji, pomenute prazne parcele ostaju do daljeg upravo to, prazne parcele sa nerešenim imovinskim pitanjima odnosno bez sanacije. Pa je tako i zaštićeno kulturno dobro u Kragujevcu zgarište o kome se svi brinu, ali se niko baš i ne nudi.

Piše: Katarina Vasiljević Siročić

Tagovi:

3 komentara

  1. Za kuću Ilije Kolovića, u ime svih starih Kragujevčana, tražim da se potpuno obnovi i to autentično kakva je bila. Svejedno da li će u njoj biti muzej ili restoran, kao na pr. „Lovac“. Želimo da se objekat obnovi i to kakav je bio, a ne kao kuća Đure Jakšića. Ovaj grad izgubiće dušu, ukoliko se nista ne sačuva i ostane samo novogradnja. Nekada smo se ponosili time što je svaki srpski plot stariji od američke istorije. – A sad nema plotova, a nema ni kuća.

    1. Slažem se potpuno! Da se objekat rekonstruiše, a u njemu može biti neki komercijalni sadržaj, ne smeta. Kuća dr Ilije kolovića je bila jedna od najlepših kuća iz tog perioda, nebrigom grada je propala, pa su se tu godinama sakupljali beskućnici i narkomani, dok je na kraju, da bi se i sami ugrejali, nisu zapalili. Na žalost, o sudbini ovog grada odavno odlučuju prazilukovići i skorojevići koji ne shvataju da baštinu treba čuvati i negovati. Tako je pređašnji gradonačelnik Stevanović mediokritet i potpuno neobrazovan, odlučio da grad urbanistički upropasti dajući privatnicima dozvole za podizanje odvratnih višespratnica i gde treba i gde ne treba ( da ne spominjem užasnu spomeničku arhitekturu njegovog „dvorskog“ vajara Ilića kojoj se smeje sva stručna javnost), onda je došao Nikolić, neobrazovan i sa izraženim sirotinjskim sindromom koji Kragujevac očigledno nije voleo. Kako drugačije objasniti onaj užas koji prave pored zgrade stare Tržnice koju su uspeli i da oštete. Oav mučeni gradonačelnik Dašić još nije upropastio ništa!! Polako, ima vremena

  2. Bitno da je tužilaštvo savesno odbacilo prijavu MUP-a zbog nedostatka dokaza… Kakva idealna pravna država u kojoj i MUP i tužilaštvo rade svoj posao… MUP pronalazi počinioce a tužilaštvo ih oslobadja zbog nedostatka dokaza… ali da je osumnjičeni makar polno uznemiravao nekog u polusrušenoj kući, tužilaštvo bi sigurno reagovalo kako i treba u sigurnoj pravnoj državi koja to nije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.