URBANISTA ALEKSANDAR RUDNIK MILANOVIĆ O IZGRADNJI GARAŽE U BLOKU „BRANKO RADIČEVIĆ”

Društvo Grad
Garaža da, ali ne nadzemna

Za garažu koja se trenutno podiže u centru grada kragujevački urbanistički stručnjak tvrdi da je pogrešan model jer se nigde u Evropi ne grade nadzemne garaže u stambenim blokovima

Krajem prošle godine na velika zvona objavljen je početak radova na izgradnji garaže u Bloku „Branko radičević” čijim će podizanjem kako je rečeno strateški biti rešen gorući problem parkiranja u centru grada. Međutim, ne samo žitelji okolnih zgrada već i stručnjaci iz oblasti urbanizma smatraju da to, pre svega zbog ugroženog zdravlja stanara nije baš „najidealnije rešenje”.

Jedan od njih je i naš sagovornik Aleksandar Rudnik Milanović,  doktor urbanizma i arhitekture i naučni saradnik u oblasti tehničko-tehnološke nauke arhitektura i urbanizam odlukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnloškog razvoja. .

U svojoj knjizi (koja je i njegova magistarska teza) i koja je nagrađena na Salonu urbanizma Milanović se već bavio ovom temom (pro)nalazeći modele i načine uspešnog rešavanja problema planskog regulisanja saobraćaja u brojnim evrospkim gradovima.

  • Što se tiče potrebe grada da obezbedi dovoljan broj parking mesta potreba je evidentna. Očigledno je da je dosadašnji broj parking mesta nedovoljan za sve one ljude koji dolaze u centra grada da obavljaju svoje poslove. Time je potreba za izgradnjom garaže nešto što je objektivno. Ali se ta tema mora sagledati ne samo kao potreba za parkiranjem već i sa aspekta uticaja izgradnje garaže u stambenom bloku na životnu sredinu, jer je posledica toga dodatno zagađenje vazduha, tvrdi Milanović, koji je posle godina provedenih u Direkciji za urbanizam i Zavodu za zaštitu spomenika osnovao Urbanističko – arhitektonsli istraživački studio „Ruda” (Rudnik urbanizam dizajn i arhitektura).

Po njemu da li je potrebna garaža – jeste, ali model kao u Bloku „Branko Radičević” a reč je o višespratnoj nadzemnoj garaži to nije dobar i zadovoljavajući.

Izabran pogrešan model
  • Nazvati Garažu kod Srca „zelenom garažom” zato što je projektom predviđen zeleni krov i solarne ploče na njemu je zamena teza i obmanjivanje javnosti jer nadzmena garaža na toj lokaciji nije moguća uprkos marketingu o njenom humanom uticaju na okruženje jer se nadzemne garaže ne planiraju u stambenim blokovima, izričit je on, dodajući da projektant u ovom slučaju ima najmanju odgovornost u procesu njenog nastajanja, a najveću ovlašćeno lice preduzeća koje je potpisalo taj plan i komisija za planove koja ga je usvojila. 

Posledice ovakvog pristupa planiranju, kako Milanović smatra, zahtevaju neopozive ostavke najodgovrinijih u tim preduzećima i ostavke svih članova Komisije za planove koja je takav plan ozakonila i za njega glasala na štetu građana koji žive u tom stambenom bloku.

Kao neko ko se godinama bavi istraživanjima u oblasti urbanizma i njihovim ekološkim aspektima, proučavajući slične modele Milanović dodaje da u Americi postoje nadzemne garaže u stambenim blokovima ali da stanovi u njima nemaju prozore ka bloku već isključivo ka ulici gde se odvija prirodno provetravanje vetrom. U Evropi ne postoje nadzemne garaže u stambenim blokovima.

  • Potreba za garažom, a ona je strateška za grad a ne samo za taj blok, je jedno a drugo su sve ostale potrebe stanovnika tog bloka od zelenila koje ne postoji u blizini, rekreativnih sadržaja i ugroženog zdravlja od zagađenja, kaže on, dodajući da je pre početka njene izgradnje morala da bude urađena studija o uticaja ovog objekta na životnu sredino, što bi i po zakonu bilo neophodno.
  • Bez takve studije koja bi trebala da pokaže koliko bi bilo opterećenje tog zdanja, koliko automobila, kolika je to količina gasova, kako se oni filtriraju, i kako i koliko utiču na život i zdravlje ljudi koji stanuju u tom gradskom bloku nije smela ni da počne njena (iz)gradnja. Pokušao sam da pronađem da li po pitanju ove garaže ova studija uopšte postoji i nisam uspeo da je pronađem i vidim, tvrdi Milanović, po kome se ne mogu zbog potreba parkiranja anulirati sve ostale funkcije tog prostora i ugroziti zdravlje ljudi u njemu.
Moguć „bumerang” efekat

On navodi da tu žive čitave porodice sa decom.

  • Naravno da je podzemna garaža mnogo skuplja ali je zato ostavljen prostor iznad nje a o ekološkim vrednostima i da ne govorimo. Dakle, garaža da ali bi idealno rešenje bila podzemna. Ovaj model predstavlja trajnu devastaciju unutrašnjosti Bloka „Branko Radičević”, tvrdi on, dodajući da se kod nas u ovakvim slučajevima „struka ne pita”.
  • Kod nas je isključivo prisutno poltičko planiranje gradova kao jedini model. Svuda na svetu postoji vlast i neko se nađe u prilici da „vodi” grad. Ali, taj „neko” ima stručne službe koje mu pokazuju kako da pravilo usmerava te svoje težnje. Da li u našim službama i javnim preduzećima postoji neko ko bi postupao stručno u planiranju i izgradnji grada – naravno da postoji. E, sad, da li je u situaciji da ga neko to uopšte i pita i da se izjasni o tome – to je već veliki znak pitanja, realan je naš sagovornik.

Po njemu, takozvane „zelene garaže” imaju više „vizuelni uticaj” a manje ekološko-zaštitni jer ta količina zelenila koja se „propagira” na njenom krovu nikada ne može da zameni filtere podzemnih garaža.

  • Samo na taj način se rešava problem parkiranja a dobija slobodan prostor i čist vazduh. To jeste skup posao ali ni tolika garaža se ne pravi baš svake godine. Ona se pravi jednom i može da traje sto godina, kaže on, s razlogom se pitajući da li će ovakav pristup uopšte moći da se ispravi i koliko će tek onda da košta.

On tvrdi da će se na ovoj lokaciji postići „bumerang efekat” koji tom mestu donosi veće zagađenje a ne njegovo smanjenje, jer podizanjem garaže privlači se i koncentrišete čitav saobraćaj iz tog dela grada baš na to određeno mesto.

  • Sem samo rešavanja problema parkiranja garaža nosi sa sobom mnoge nuspojave, a zimus je naš grad bio mesecima na listi gradova sa najzagađenijim vazduhom, što ima veze i sa „Energetikom”, velikim brojem kuća koje se zagrevaju na fosilna goriva ali ni saobraćaj nije ni malo zanemarljiv u toj ukupnoj slici zagađenog vazduha koji udišemo, podseća i upozorava Milanović, dodajući da bi gradske vlasti kao „dobri domaćini” morale da vode računa i o zdravlju svojih (su)građana.
Ugroženo zdravlje i kvalitet života

Po njemu prilagođavanje evropskim standardima na koje se „stalno pozivamo” znači da u ovom trenutku trebamo da već radimo po njihovim modelima a ne kasnije da rušimo ili prepravljamo.

  • Ako hoćemo da idemo ka Evropi, tamo se drugačije radi još od sedamdesetih godina prošlog veka. Na primer u Nirnbergu su prvo napravili analizu kroz istraživanja o zagađenju koje je izazivao nekontrolisani  saobraćaj u gradskom jezgru. Shvatili su da će rešenjem pitanja saobraćaja u centru grada rešiti istovremeno i problem zagađenja vazduha i još od 1975. godine su krenuli sa „proterivanjem” saobraćaja iz centra grada, a mi, posle pola veka ponavljamo grešku koju su oni uvideli još tada. Da li mi stvarno ne znamo ili znamo ali se uvek okrećemo samo rešenju koje trenutno manje košta bez obzira na kasnije posledice. Koliko će koštati lečenje građana obolelih zbog problema disajnih organa izazvanih tolikim zagađenjem. To se neće bideti odmah ali tokom godina zasigurno hoće, siguran je on.

U prilog njegovoj tezi ide i činjenica koju smo saznali tokom rada na ovom tekstu a to je da su stanari okolnih zgrada u blizini nadzemne garaže u izgradnji u Bloku „Branko Radičević” počeli sa potpisivanjem peticije da im se umanji porez jer iako žive u ekstra zoni u samom centru grada izgradnjom ovog objekta kvalitet života će im biti znatno smanjen i ugrožen.

Naš sagovornik dr Aleksandar Rudnik Milannović smatra da bi rešenje ne samo ovog, već i mnogih drugih problema bilo da se pri našem univerzitetu osnuje departman za arhitekturu i urbanizam.

Sa postojanjem takvog Centra za arhitekturu i urbanizam pri Univerzitetu Kragujevac, po njemu, ostvarila bi se mogućnost za izradu specijalizovanih studija, pa grad Kragujevac ne bi bio u situaciji da nespremno kao sada uđe u realizaciju urbane obnove bloka sa nadzemniom garažom, a da pre toga nije obezbedio ni jedan istraživački dokument, da svoje opredeljenje za tu izgradnju potvrdi, što je obaveza sprovodjenja za svaki urbanistički plan koji se izradjuje u EU i UK.

Piše: Zoran Mišić
Tagovi:

7 komentara

  1. Jasno i glasno i bez uvijanja, bravo za Glas Šumadije i stav dr Milanovića. Takav stav treba da ima i gradski urbanista Nenković, a on je taj betonski bunker u našem dvorištu javno podržao na RTK i njegova krivica je najveća. Treba postaviti dr Milanovića za novog gradskog urbanistu !

    1. Kada nasi sugradjani ne bi koristili prevozna sredstva u uzem gradskom jezgru,ne bi trebalo toliko parking mesta,da mogu vozili bi po ustanovama uz i niz stepenice .Nije strasno ,predjasnje vrème imalo cesmu kod Zelengore (ima i dan danas)pa ko iskalja obucu,pere na cesmi.Cist obraz – Cista voda…Varosani se nikad nisu ljutili imali su uvek razumevanja.

  2. U Nišu je upravo završena nadzemna montažna parking garaža koja košta 2500e po parking mestu i koja se može premestiti na neko drugo mesto. A kod nas betonski bunker na 5 spratova od 7500e po parking mestu. Jel to ta zelena (PRO) vizija gradonačlnika o ekološkom gradu betonskih bunkera ? To je inače još Čile započeo sa Nedjom i planirao za 3 sprata, a završava Radomir sa 5 spratova. Zato Čile i ćuti, jer će sa „Oficirom“ posle izbora da ima zajedničku viziju da to prave svuda po gradskim blokovima i da se zadužuju parama Kragujevčana.

  3. Sramota je da je Kragujevac Univerzitetski grad. Imamo PMF, Katedre za Ekologiju predmete na Urbanom inženjerstvu i da se niko ne oglašava. Pa da li je moguće da svi profesori odobravaju izgradnju betonske garaže na 5 spratova u 21.veku. Aman bre pa od tog betona je mogla da se napravi betonska podzemna garaža, i preko dečji parkić. Strašno je kolika smo palanka i kako niko ne reaguje. Svaka čast urbanisti koji je naš najveći stručnjak i jedini ko o tome želi da priča onako kako jeste. Da je dr Milanović na mestu glavnog urbaniste, ovakvi katastrofalni promašaji nam se sigurno bi dešavali !

  4. Bravo za Glas Šumadije, vi ste jedini sajt u Kragujevcu koji objavljuje teme od interesa za nas koji živimo u ovom gradu. Ova garaža sigruno pravi štetu po zdravlje, jer iz tih bunkerskih otvora ima da se pravi i buka i da se gasovi šire, ko iz topa ka našim zgradama. Što se cene tiče Branko nije pogrešio, i jasno je ko dan da se neko ugradjuje, a što se broja nivoa tiče ima ih 8 i sigurno će zakloniti stanove oko garaže, a o buci i gasovima ne treba ni pričati. Rudnika uvek treba pitati za savet, jer je posvećen gradu i bori se za njega. Čitam sve njegove tekstove a vidim i da ga poznaju u Beogradu i on bi nam doneo pare za projekte. Šteta je što se ne bavi politikom, mada i ne čudi kad se u politiku kao kadrovik na čelu SPS nalazi Djordjo, butikaš kome je kum rektor Filipović kako se priča odradio magistraturu, a sad mu završava i doktorat !

  5. Zašto nisu napravili podzemnu garažu kod Srca. Grad Beograd je iskopao sahranjene ispod Trga Republike pa ako ima sahranjenih tela kod Krsta, ona treba da se ekshumiraju i sahrane na groblju, jer tako treba a ne da gazimo i parkiramo taksije po kostima, a krste se svi kandidati za gradonačelnike redom. To što Radomir radi u Bloku kod Srca sa cenom tri puta većom nego u Nišu, radiće i na Jezeru Bubanj gde će autobusi da se parkiraju i voze na 10 metara od jezera. gde sleću retke ptice. A on misli da niko neće da primeti da je otkupio tu parcelu od privatnika sa parama gradjana Kragujevca, i sve na predlog svog savetnika Nedje bivšeg Verkovog savetnika. Sram bilo i Rektora Filipovića , umesto da ovog stručnjaka pozove da naprave taj Centar za arhitekturu i urbanizam u rade Studije, on gura kumove na položaje i funkcije da ga čuvaju za naredni mandat. Naša deca treba da idu što dalje od ovog mulja u taloga !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.