URBANIZAM – NAUKA O PROSTORU ILI KOMUNALNA DELATNOST

Društvo Komentar

Posmatrajući dešavanja na planu izgradnje  javnih objekata u  Kragujevcu u proteklih pet godina, primetno je da se pored značajnih objekata koji se finansiraju iz državnog budžeta iza kojih stoji Republika Srbija, poput objekata Palate Pravde, Centra za matične ćelije, Data Centra, grad Kragujevac vrlo skromno posvetio izgradnji novih ili rekonstrukciji postojećih objekata na lokacijama koje su u njegovom vlasništvu. Ono što je svim našim sugrađankama i sugrađanima ovih dana privuklo posebnu pažnju je najava rekonstrukcije Zelene pijace sa izgradnjom podzemne garaže kao i najava izgradnje nadzmene garaže u stambenom bloku Branko Radičević

Objekat Gradske Tržnice projektovan i izgrađen početkom 20 veka u vreme izgradnje bio je reprezentativan i primeren i sasvim potreban gradu Kragujevcu, koji u to doba dobija jednu od savremenih zgrada koje se grade po Srbiji, a koja i po funkciji i izgledu značajno podiže ugled grada kako po pitanju funkcije tako i po pitanju njenog izgleda. Arhitekta sa stilom i osećajem za lepo kolega Georgij Pavlovič Kovaljevski, iz Jelisavetgrada,  pažljivo i mudro pristupa projektovanju ispred projektantskog tima „Tehničkog biroa braće Solarević” iz Beograda po čijem projektu  je preduzeće „Tuner i Vagner” takođe iz Beograda izgradilo objekat koji je stavljen u funkciju  novembra 1929. godine. Kako se u javnosti po ovom pitanju prave sasvim neprimerene komparacije, vezane pre svega za funkcionisanje objekata ovog tipa, važno je istaći sledeće.

Kragujevac nije Barselona, pa čak i da jeste grad te veličine i značaja, on bi pod broj jedan izbacio kontejnere iz zone zaštićenog nasleđa upravo kao što je uradila Barselona i odmah bi uveo bi sistem podzemnog prikupljanja otpada vakumskim putem u celom starom zaštićenom jezgru, a posebno u zoni dvora Kneza Miloša. Da je Kragujevac Barselona, prvo bi ukinuo automobilski saobraćaj u toj zoni, i tu zonu bi svečano predao pešacima, i pre svega gostima našeg grada  da uživaju u arhitekturi istoriji i predivnom Donjem Parku, koji svojim zelenilom takođe predstavlja ukras ove zone.

Umesto Kragujevca kao Barselone u funkcionalnom smislu, imamo zapušten i prljav Milošev venac i Zelenu Pijacu kao generator tog zapuštenog stanja . Praviti podzemnu garažu u zoni Miloševog venca je jedan sasvim nepromišljen i pogrešan potez,  jer će se ka toj garaži i zoni umesto da se iz nje saobraćaj sasvim izmesti , uputiti svako ko ima bilo kakvu potrebu na pijaci, pa makar i pošao tamo samo da pogleda cene proizvoda. Suvišno je reći da parking već postoji kod Zastavinog solitera, i da bi ako bi se podzemna garaža gradila, to bilo potencijalno mesto za istu, a nikako zona pijačne zgrade i njeno okruženje. Uostalom ceo svet upravo zbog nefunkcionalnih saobraćajnica, smeća i smrada u zonama pogodnim za turizam,  izbacuje tu namenu u neposredno okruženje, upravo da bi se prodaja i kupovina u takvim objektima odvijali na maksimalno kvalitetnom nivou a objekti u zonama kulturnog nasleđa stavili u funkciju promocije turizma i kulturnih depšavanja. Izmeštanje pijace u zonu kasarne Vojvode Putnik nije nikakv san niti vizija političara, već odavno zauzet stručni stav urbanista Kragujevaca. Što se planirane izgradnje nadzemne garaže u bloku Branko Radičević tiče, takva izgradnja je nezabeležena u urbanističkoj praksi u Srbiji ili bilo gde na internacionalnom planu.  U urbanističkoj teoriji i praksi je poznata primena koncepta nadzemne blokovske garaže, ali samo u slučaju jednostrano okrenutih stanova ka ulici, ili u slučaju isključivo poslovnih namena u bloku,  što u ovom bloku nije slučaj.  U pitanju je blok mešovite namene, sa stanovima ka ulici Kneza Miloša, koji su okrenuti ka unutrašnjem dvorištu u bloku, gde je planirana višespratna garaža, pa se negativne posledice ove namere poput buke i zagadjenja u unutrašnjosti ovog bloka, izvesno je mogu očekivati.

Političko planiranje,  činjenica je može biti forma u kojoj političari pokreću inicijativu za neke aktivnosti, ali predstavljanje radova na podzemnoj garaži i nadstrešnicama sa ciljem unapređenja uslova pijačne prodaje, ipak liči samo na nemušt izgovor za nerešavanje strateških potrebnih aktivnosti u gradu Kragujevcu u poput stavljanja u funkciju kasarne Radomir Putnik kao višenamenske zone, u kojoj bi se svakako moglo naći mesta i za modernu i savremenu novu Zelenu pijacu grada Kragujevca.

Kuda ide urbanističko planiranje grada Kragujevca, pokazuje i činjenica da se na ovu  temu građanima putem medija obraća većnik za komunalne delatnosti Makismović, najavljujući te radove kao opravdane i kao one koje će unaprediti funkcije ovih zona, iako su isti planirani bez potrebnih Studije posebno uticaja na životnu sredinu ali i budućih funkcija samih blokova. Takve studije ne postoje ni za nadzemnu garažu u bloku Branko Radičević niti za podzemnu garažu kod Zelene pijace, koje bi da su urađene, sasvim sigurno smanjile njegov entuzijazam koji pokazuje za aktivnosti, a koje se svuda u svetu pažljivo urbanistički razrađuju sa sasvim drugačijim i pre svega profesionalnim pristupom ovim svakako značajnim temama za grad. Na ove teme je bilo očekivano da se građanima obrati Gradski urbanista i to  sa iskustvom rukovodioca ili bar člana tima bar jednog ciklusa Generalnog plana Kragujevac, ili bar više urađenih nižih nivoa planske dokumentacije, ali je to nerealno očekivati, jer sadašnji GU takva iskustva nema. Naše sugrađanke i sugrađane, neko ipak mora obavestiti ko je i kako odlučio, da se odustane od izmeštanja Pijace u zonu kasarne Radomir Putnik, ili ko je odlučio da se nadzemna garaža pravi u stambenom bloku,  i konačno  ko će preuzeti odgovornost za posledice takvih odluka. Adekvatni internacionalni primeri iz prakse govore u prilog tome da bi  Zelena pijaca, umesto mesta za prodaju  jaja, sira i kajmaka ( koji bi mogli biti izmešteni na samo par stotina metara dalje), bila idealna za koncertne namene, galerije , radionice pa i usluge, u kojima bi se život Kragujevca ali i sam objekat predstavio na takav način, koji bi turistima omogućio da uživaju u pomenutim sadržajima u jednoj i jedinstvenoj zoni u Srbiji kakva je Milošev Venac u Kragujevcu, dok bi se dvorište u bloku Branko Radičević svakako moglo urediti kao parkovska blokovska površina za rekreaciju dece i odraslih iz zgrada u Kneza Miloša, sa zelenim površinama i drvećem, ispod kojeg bi se svakako mogla planirati podzemna garaža, za sve one koji imaju potrebu da obidju gradsko jezgro iz ovog pravca kao njihove početne tačke obilaska bez automobila ali i kao objekat koji bi rešavao probleme nedostajućih parking mesta za goste Hotela u okruženju ovog bloka.

Grad Kragujevac bi se tako turistima u njihovom prvom kontaktu sa gradom, predstavio kao grad koji uspostavljanja evropske ekološke standarde u Starom gradskom jezgru u kojem se saobraćaj izmešta sa ulica i grad predaje pešacima na korišćenje.

 doktor urbanizma i arhitekture
Aleksandar Rudnik Milanović
autor teksta je i autor  knjige “Arhitektonske remodelacije” koja je nagradjena na Salonu urbanizma u Sremskoj Mitrovici i u kojoj se svi stavovi iznešeni u ovom tekstu opisuju kao deo njegove magistarske teze na temu urbane obnove Starog jezgra Kragujevca
Tagged

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *