Večeras u 19 sati, u Univerzitetskoj galeriji biće održano Veče Bahovih arija za sopran, obou i kontinuo. Na koncertu će nastupiti: Aneta Ilić (sopran), Borislav Čičovački (oboa), Lidija Stanković (klavir) i Srđan Sretenović (violončelo).
Program:
Arija Ich will auf den Herren schauen (Želim da gledam u Gospoda) iz koralne kantate Wer nur den lieben Gott läßt walten, BWV 93 (1724) (Ko dopušta samo dragom Bogu da vlada) Tekst: nepoznati autor
Arija Qui tollis pecata mundi, iz Mise u Ef-duru (Missa brevis in F-dur), BWV 233 (1738)
Arija Gott versorget alles Leben (Bog zbrinjava sve živo) iz kantate Es wartet alles auf dich, BWV 187 (1726) (Čeka se na tebe) Tekst: nepoznati autor
Arija Seufzer, Tränen, Kummer, Not (Uzdasi, suze, jadi, nevolje) iz kantate Ich hatte viel Bekümmernis, BWV 21 (1713/31) (Imao sam mnogo jada) Tekst: Salomo Franck
Arija Gerechter Gott, ach, rechnest du? (Ah, da li si pravedan, Bože?) iz solo-kantate Was soll ich aus dir machen, Ephraim?, BWV 89 (1723) (Šta da radim s tobom, Efraime?) Tekst: nepoznati autor
Arija Liebster Jesu, mein Verlangen (Voljeni Hriste, žudnjo moja) iz solo-kantate Liebster Jesu, mein Verlangen, BWV 32 (1726) Tekst: Christian Lehms
Arija Flösst mein Heiland (Dolazi Spasitelj) iz Božićnog oratorijuma (Weihnachts-Oratorium), BWV 248 (1734/5) Tekst: Christian Friedrich Henrici (Picander)
Arija Hört, ihr Augen, auf zu weinen (Prestanite, oči, da plačete) iz koralne kantate Was Gott tut, das ist wohlgetan (I), BWV 98 (1726) (Dobro je ono što Bog čini) Tekst: nepoznati autor
Arija Sich üben im Lieben (Vežbati se u ljubavi) iz svetovne kantate Weichet nur, betrübte Schatten, BWV 202 (1718/23) (Uzmaknite, ožalošćene senke) Tekst: nepoznati autor
Aneta Ilić je jedna od vodećih vokalnih umetnica Srbije. Rođena je u Frankfurtu na Majni, a solo pevanje je studirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasama prof. Biserke Cvejić i prof. Irine Arsikin (poslediplomske studije). Kao koncertna pevačica redovno nastupa u Srbiji i inostranstvu. Posebno treba istaći njene koncerte u Italiji, Holandiji (Muziekgebouw, Amsterdam), Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Poljskoj, Grčkoj, Rumuniji, Sloveniji i Hrvatskoj, kao i u okviru festivala BEMUS, NOMUS, BELEF, Contro canto (Rim), Muzičko bijenale Zagreb i Međunarodna tribina kompozitora. Često nastupa kao solista sa simfonijskim i kamernim orkestrima, od kojih su najznačajniji Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar RTS, Ansambl solista Minhenske filharmonije, Beogradski gudački orkestar ‘Dušan Skovran’, Gudači Sv. Đorđa, a sarađivala je sa istaknutim dirigentima kao što su Leopold Hager, David Porcelijn, Danijel Rajskin, Uroš Lajovic, Vladimir Kranjčević, Bojan Suđić, Darinka Matić-Marović i Ivo Lipanović. Kao solista sa orkestrom izvela je veliki broj vokalno-instrumentalnih dela od baroka do savremene muzike (Vivaldi, Bah, Pergolezi, Hajdn, Mocart, Guno, Maler, Fore, Honeger, Stravinski, Pulank, Britn, Radić, Žebeljan). Ipak, osnovu koncertne delatnosti Anete Ilić čine resitali sa klavirom, u saradnji sa pijanistima Dejanom Sinadinovićem, Vladimirom Stojnićem i Lidijom Stanković. Programi njenih resitala čine najreprezentativnija dela muzičkog baroka, romantizma, impresionizma i muzike 20. veka. Posebnu specifičnost umetničke aktivnosti Anete Ilić čini prezentovanje srpskog muzičkog stvaralaštva. Saradnju sa Isidorom Žebeljan otpočela je još kao student i premijerno je izvela nekoliko njenih kompozicija (među kojima i ciklus Rukoveti). Kasnije se to interesovanje proširilo i na muziku drugih srpskih kompozitora, u okviru čega naročito treba istaći njene interpretacije vokalnih dela LJubice Marić, Srevana Hristića, Miloja Milojevića, Dejana Despića, Dušana Radića i Vlastimira Trajkovića. Aneta Ilić je član istaknutog kamernog ansambla Donne di Belgrado, sa kojim takođe redovno nastupa u zemlji i inostranstvu, i sa kojim je premijerno izvela veliki broj dela srpskih kompozitora pisanih za taj ansambl. Karijeru Anete Ilić kao operske umetnice obeležavaju izvanredni nastupi u operskim produkcijama u Švedskoj (Ulriksdals slottsteatar Confidancen, Stokholm), Sloveniji i Srbiji (Beogradska opera, Opera Madlenijanum, BEMUS). NJen operski repertoar obuhvata uloge u operama baroknih i pretklasičnih kompozitora (Pergolezi, Gluk), zatim Mocarta, kao i kompozitora 20. veka (Orf, Najman, Jevtić). Na premijernom izvođenju opere Narcis i Eho Anje Đorđević (BEMUS, 2002) pevala je ulogu Nimfe, a po značaju se takođe izdvajaju uloga Despine u Mocartovoj operi Cosi fan tutte (Madlenijanum), uloga Suzane u operi Figarova ženidba (Narodno pozorište u Beogradu, 2010), uloga Euridike u Glukovoj operi Orfej i Euridika (BEMUS, 2005), i uloga Gospođe P. u operi Majkla Najmana ‘‘The Man Who Mistook His Wife for a Hat‘ (New Moment ideas campus, Slovenija; BITEF, 2001). Leta 2012. godine, ostvarila je ulogu Padme na svetskoj premijeri opere Isidore Žebeljan Dve glave i devojka na festivalu Settimana musicale Senese u Sijeni, Italija, ulogu koju je kasnije pevala ne festivalima u Budvi, Herceg-Novom (Crna Gora) i Brionima (Hrvatska). Ostvarila je veliki broj snimaka za RTS, kao i za Holandski državni radio, a neki njeni snimci su objavljeni na kompakt-diskovima u produkciji PGP RTS. Godine 2011. snimila je CD muzike Isidore Žebeljan sa čuvenim Brodski kvartetom za nemačku diskografsku kuću CPO. Dobitnica je nagrade UMUS za najbolji koncert u sezoni 2005, i nagrade grada Beograda za muziku i muzičko-scensko stvaralaštvo za 2010. godinu. Aneta Ilić je redovni profesor na Katedri za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.
Borislav Čičovački (Sombor, 1966) je diplomirao i magistrirao obou na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (prof. LJubiša Petruševski), a poslediplomske studije oboe završio je i na Konzervatorijumu u Amsterdamu (prof. Han de Vries). Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je biologiju. Muzikologiju je doktorirao na Univerzitetu u Amsterdamu 2017. godine monografijom o LJubici Marić (mentor prof. dr Rokus de Groot). Nastupao je kao solista sa Beogradskom filharmonijom, Zagrebačkom filharmonijom, Vojvođanskom omladinskom filharmonijom, sa Gudačima Sv. Đorđa, Beogradskim gudačkim orkestrom „Dušan Skovran“, kamernim orkestrom Camerata academica iz Novog Sada i drugim ansamblima. Kao solista i kamerni muzičar učestvovao je na više značajnih muzičkih festivala, kao što su Laponski festival kamerne muzike u Švedskoj, Godella International chamber music festival Valencia (Španija), Musique en scene u Lionu, Musique action u Nansiju, WDR-Festival nove kamerne muzike u Vitenu, BEMUS, zatim na festivalima u Beču, Bregencu, Sijeni, Torinu, Ulmu, Amsterdamu, Bidgošču, Budvi, Kotoru, Splitu, Brionima i Ohridu. Od ostalih značajnih nastupa treba spomenuti koncerte u Briselu, Parizu, Minhenu, Moskvi, Roterdamu i Tel Avivu. Masterklase kamerne muѕike držao je u Geteborgu i Valensiji. Premijerno je izveo oko osamdeset kompozicija srpskih, holandskih i nemačkih kompozitora. Za njega su, između ostalih, komponovali Dušan Radić, Dejan Despić, Vlastimir Trajković, Isidora Žebeljan i drugi. Snimao je za sve vodeće radio i televizijske kuće u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i za holandski, belgijski, francuski, mađarski radio i za WDR. Neki od njegovih snimaka su izdati na kompakt-diskovima u Holandiji (Emergo Classics), Velikoj Britaniji, Nemačkoj (WDR) i Srbiji (PGP RTS, Mascom Records). Diskografska kuća Oboe Classics iz Londona objavila je 2013. godine solistički kompakt disk Borislava Čičovačkog sa snimcima muzike Isidore Žebeljan: ‘Balkan Bolero – chamber music of Isidora Žebeljan’ (CC 2028). Osnivač je i član Žebeljan orkestra. Takođe je jedan je od osnivača Fondacije Barka iz Amsterdama, koja ima za cilj prezentovanje srpske kulture u inostranstvu. Bavi se i književnim radom. U Holandiji je objavio jedanaest knjiga romana i zbirki pripovedaka. Višestruki je dobitnik stipendije Holandskog književnog fonda i stipendije Fonda za kulturu grada Amsterdama. NJegova istorijska fantazmagorija Potamneli anđeli balkanskih ratova nominovana je u Holandiji za Evropsku nagradu za književnost, 2014. godine. Za roman Raskovnik dobio je nagradu ‘Kočićevo pero’, 2014. godine. Napisao je libreta za pet opera Isidore Žebeljan: Zora D (Amsterdam, 2003) Maratonci (Festival u Bregencu, 2008), Simon izabranik (Esen, 2009), Dve glave i devojka (festival Settimana Musicalse Senese, Sijena, 2012) i Nahod Simon (Gelzenkirhen, 2015). Knjige i libreta Borislava Čičovačkog prevođeni su na holandski, mađarski, nemački i italijanski jezik. Aktivno se bavi i muzikološkim radom, interesujući se prvenstveno za srpsku muziku i muziku 20. veka. Do sada je objavio više muzikoloških tekstova u Nemačkoj, Holandiji i Srbiji. Učestvovao je na međunarodnim kongresima muzikologa u Holandiji i Srbiji, držao je predavanja na univerzitetima u Holandiji i Nemačkoj, i pisao tekstove za diskografske kuće iz Velike Britanije, Nemačke, Holandije i Srbije. Bio je član je Odbora Vlade Republike Srbije za proslavu stogodišnjice rođenja LJubice Marić i glavni urednik muzičkog dela programa proslave. Član je Odbora za zaštitu srpske muzičke baštine Srpske akademije nauka i umetnosti. Na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu radi kao profesor oboe i kamerne muzike.
Lidija Stanković je završila osnovnu MŠ ,,Dr V.Vučković” i srednju MŠ ,,J.Slavenski” u Beogradu, u klasi prof. Gordane Jovanović. Diplomirala je na Akademiji za glasbo u LJubljani uklasi prof. Dubravke Tomšič-Srebotnjak, a magistarske studije završila na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Arba Valdme. Dobitnica je značajnih nagrada i priznanja tokom školovanja i studija: dvanaest prvih nagrada na Republičkim i Saveznim takmičenjima, nagrade na međunarodnim takmičenjima u Senigalji i Strezi (Italija) i Zemonu (Slovenija), dve Oktobarske nagrade grada Beograda (kao učenik i student), Prešernova nagrada Univerziteta u LJubljani, nagradu ,,Emil Hajek” i nagradu iz Fonda Olge Mihailović za najtalentovanijeg studenta FMU. Bogatu koncertnu aktivnost Lidija Stanković je započela još u školskom uzrastu. Nastupala je sa Beogradskom, Zagrebačkom i Slovenskom filharmonijom, simfonijskim orkestrom RTV LJubljana, Dubrovačkim festivalskim orkestrom, orkestrom RTV Brisel, Novosadskim kamernim orkestrom, gudačkim orkestrom ,,Dušan Skovran”, Gudačima Svetog Đođra i Žebeljan orkestrom. Održala je solističke koncerte u svim većim gradovima bivše Jugoslavije (LJubljana, Maribor, Zagreb, Split, Dubrovnik, Sarajevo, Banja Luka, Novi Sad, Kragujevac, Beograd, Skoplje…) i gostovala kao solista i kamerni muzičar u Italiji, Belgiji, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji. Lidija Stanković je nastupala i na značajnim festivalima kao što su: BEMUS, NOMUS NIMUS, Međunarodna tribina kompozitora. Kao kamerni muzičar sarađivala je sa našim renomiranim umetnicima, kao što su Vesna Stanković, Aleksandar Madžara i Aneta Ilić. Pedagoškim radom bavi se na FMU u Beogradu od 1989. Sada je u zvanju redovnog profesora. Godine 2017. dobila je Veliku plaketu Univerziteta Umetnosti u znak priznanja za izuzetne pedagoške rezultate i doprinos razvoju Fakulteta muzičke umetnosti i Univerziteta umetnosti.
Srđan Sretenović (Bor, 1976) učio je violončelo u Školi za muzičke talente u Ćupriji u klasi prof. Relje Ćetkovića, a zatim studirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Sandre Belić, gde je diplomirao (2000), magistrirao (2003) i doktorirao 2011. godine. Angažovan je kao solo čelista kamernog orkestra Gudači sv. Đorđa, s kojim više od dvadeset pet godina redovno nastupa u zemlji i inostranstvu. Takođe aktivno nastupa i kao vođa violončela u simfonijskim orkestarima kao što su Camerata Serbica, Novi simfonijski orkestar Makris, Crnogorski simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar Boljšoj festivala i Simfonijski orkestar „EUphony“. Član je Ansambla za novu muziku Gradilište, u čijem je i umetničkom veću. Nastupao je kao solista sa Gudačima sv. Đorđa, kamernim orkestrom Camerata academica iz Novog Sada, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Simfonijskim orkestrom Crne Gore, Orkestrom Vojske Srbije i sa horom Collegium musicum. Godine 2005. bio je finalista takmičenja Muzičke omladine u Beogradu. Dobitnik je više nagrada časopisa Muzika klasika i nagrade „Aleksandar Pavlović“ sa Ansamblom za novu muziku Gradilište. Redovno nastupa na domaćim i inostranim festivalima kao što su Čelo fest, BEMUS, A-TEMPO, NOMUS, NIMUS, Mokranjčevi dani i Međunarodna tribina kompozitora u Beogradu. Od 2015. godine bavi se i kompozitorskim radom, u okviru kojeg se posebno ističe kompozicija Četiri songa iz jedne varljive filmske slike za violončelo i gudače, koja je premijerno izvedena 2018. godine sa Gudačima sv. Đorđa u Beogradu. Osnivač i umetnički direktor Muzičkog festivala Čeloton (Cellothon Music Festival), koji je po prvi put održan u oktobru 2019. godine u Beogradu. Snimao je za RTS, kao i za CD-produkcije Muzičkog informativnog centra i Muzikološkog društva Srbije. Radi kao vanredni profesor violončela na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.