VLAST SE OSLANJA NA DRŽAVNE I PRIVATNE INVESTICIJE

Društvo Grad

Gradsko veće utvrdilo je predlog Odluke o budžetu grada Kragujevca za 2019. godinu, kojim su utvrđeni prihodi i rashodi u iznosu od 7,1 milijardu dinara, i uputilo ga odbornicima Skupštine grada na razmatranje i odlučivanje. 

    –Ukupni prihodi i primanja utvrđuju se u iznosu od 7.123.000.000 dinara i to: sredstva iz budžeta 6.553.000.000 dinara, sredstva iz ostalih izvora 565.570.000 dinara i sredstva iz sopstvenih izvora od 4.430.000 dinara. Rashodi i izdaci utvrđuju se u iznosu od 7.123.000.000 dinara i to: tekući rashodi u iznosu od 5.726.345.120, izdaci za nefinansijsku imovinu u iznosu od 757.980.880 dinara i izdaci za otplatu glavnice 638.674.000 dinara, navodi se u saopštenju Gradskog veća i dodaje da je nacrt odluke o budžetuKragujevca za narednu godinu  urađen je u skladu sa uputstvom Ministarstva finansija za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2019., sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu.

  Najavljeni budžet Kragujevca za 2019. nešto je veći od prvobitno projektovanog za 2018. koji je “težio”  oko 6,7 milijardi, i koji je, prema rečima nadležnih u gradskoj upravi, bio prvi “realno projektovani kragujevački budžet “ od sredine prethodne decenije. Krajem prvog kvartala,medjutim, ovogodišnji budžet Kragujevca rebalansiran je, zbog novih kreditnih zaduženja grada, odnosno narastao je na oko 7,5 milijardi dinara. Nova kreditna zaduženja Kragujevca opteretila su gradsku kasu  sa  ratama od po 60 miliona dinara mesečno, što je, na godišnjem nivou, znatno više od iznosa transfernih sredstava koja grad dobija od države.

   Čelnici Kragujevca poručuju, medjutim, da grad može, bez ikakvih problema, da otplaćuje uzete kredite.Bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović tvrdi, pak, suprotno i strahuje od finansijskog kolapsa šumadijske prestonice. Poznavaoci ove problematike smatraju, ipak,  da je budžet za 2019.,, uprkos svim finansijskim poteškoćama , projektovan poprilično realno. Tim pre što će, kako se s izvesnošću očekuje, sredinom naredne godine u industrijsko-tehnološkom parku “Majnd park” da počne sa radom nova SIMENSOVA fabrika za proizvodnju tramvaja, sa, kako se najavljuje, blizu 1.000 novih radnika. Porez na plate je, inače,  jedan od najznačajnijih izvora prihoda svake lokalne samouprave.

       U odnosu na  veći deo prethodne i prvih šest godina ove decenije, kada su gradski budžeti,  zarad kreativnog trošenja para iz gradske kase ( i kad je u Kragujevcu, zahvaljujući i tome dosta toga i uradjeno), projektovani na po deset i više milijardi dinara, budžet za narednu godinu planiran je realno, ali i skromno, za puko preživljavanje, reklo bi se, što nimalo ne čudi kad se zna da aktuelna kragujevačka vlast za minulih pet godina, koliko je u centru Šumadije “na vladi”, nije čestito asfaltirala ni jednu ulicu, a  kamoli pokušala da dovede nekog investitora, već se, kad su investicije u pitanju u potpunosti oslanjala i oslanja na državu i lokal-patriotizam ozbiljnijih preduzetnika, kakav je vlasnik “Majnd parka” Bratislav Milanović, na primer.

    Tako će, sudeći po projektovanom budžetu, biti i dogodine, uprkos činjenici da je 2019. predizborna godina, kada se vlast trudi da realizacijom značajnijih investicija zadovolji očekivanja gradjana. Kragujevačko rukovodstvo očito računa da će ta očekivanja i nadalje da ispunjavaju država ( obećanim završetkom auto-puta do koridora 10,  početkom izgradnje sekundarnog DATA centra…), te privatne kompanije SIMENS i Milanović Industries Group koje planiraju da tokom naredne godine u “Majnd parku” otvore nekoliko novih proizvodnih pogona, kao i još neke poslovne poduhvate.

Piše: Zoran Radovanović

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.