VTZ bi mogao da stane na noge za 10 do 12 godina, a Arapi bi mogli da kupe deo srpske istorije

Društvo Grad Istraživanje

Pre desetak dana Odbor poverilaca dao je saglasnost na ponudu od 5,2 miliona dinara za kupovinu pokretne imovine preduzeća „Zastava kamioni“. Ono što u prvoj prodaji nije otišlo, ovoga puta, za zapravo nešto manje od 5,2 miliona, prodato je beogradskoj kompaniji koja se bavi sakupljanjem i transportom opasnog i neopasnog otpada, WAG Kolektor.

Pokretna imovina ovog preduzeća prodata je tako po početnoj ceni, ali za petinu vrednosti kupljenog.

Slično je prošla i nepokretna imovina „Zastava kamona“, samo koji mesec ranije. Ni tada, baš kao ni sada, niko se posebno nije zabrinuo za to što se imovina nekada velikog preduzeća prodaje u bescenje. Čak ni mediji koji bi o tome trebalo da izveštavaju. Svega nekoliko lokalnih portala, a ako ćemo iskreno ovi drugi ni ne postoje, objavili su po koji red o stavljanju konačnog pečata na sagu zvanu „Zastava kamioni“.

I opet se vraćamo na onu prvu prodaju nepokretne imovine od juna ove godine i tome kako je i ona prodata u bescenje, odnosno za svega 90 evra po metru kvadratnom. To bi bilo isto tako kao kada biste, recimo svoj stan u centru grada gde se kvarat kreće oko 1.200 evra, vi rešili da prodate za recimo 13-ti deo vrednosti.

Zastava kamioni / foto: Željko Miljković

Nije normalno priznaćete. A nije bilo normalno ni to da niko ne reaguje na činjenicu da je prodajom nepokretne imovine „Zastava kamiona“, među građevinama prodat i zakonom zaštićeno kultuno-istorijsko dobro.

Znate ono, mesto na kome se kalila srpska država, gde je izliven prvi top u Srbiji, gde je upaljena prva sijalica, gde je nastala industrija jedne države i bla, bla, bla… Izveštavajući već mesecima o tome čini se da smo dosadili najviše onima koji se ni jedan jedini put nisu udostojili da se malo više udube u tematiku.

“U celom svetu fabrike koje više nisu u funkciji se sklanjaju/ruše ili izmeštaju van grada i na njihovom mestu niču novi, funkcionalni, ekologični objekti ili čak cela stambena naselja. Šta vi hoćete da čuvate???”,

komentar je koji je dominirao tokom prethodnih pisanja o ovoj temi.

“Zar je važna imovina i nasleđe?”, upitala se jedna čitateljka?

A mi kažemo važna je. Nama je važna.

Zašto je izostala reakcija nadležnih?

Ni republika, ni grad, ni republički, a ni kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture, dakle niko od nadležnih, nije se oglasio povodom prodaje kulturnog dobra.

Direktor kragujevačkog Zavoda, Nenad Karamijalković naglasio je da formalno-pravno ingerencija nad Vojno-tehničkim zavodom, od kada je 2016. kategorizovan za kulturno dobro od istorijskog značaja, pripada Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ali da bez obziran na ingerenciju, uvek postoji uska saradnja između dva zavoda.

  • Mi smo obavestili, početkom juna kada smo dobili tu informaciju da će biti licitacija i da su se već zainteresovane firme javile sa svojim ponudama, obavestili smo o tome Republički zavod, ali koliko je meni poznato oni i dalje nisu reagovali. E sad da li je to zato što se nama dovoljno sredstva, jer ipak je to veliki deo Vojno-tehničkog zaovda, dakle veliki iznos. Neka moja procena je da jednostavno nisu postojala finansijska sredstva da bi to otkupio Republički zavod, odnosno država, ali to bi već morali da vidite sa njima, rekao je Karamijalković.

On je dodao i da je, prema njegovom saznanju i stečajni upravnik obavestio o prodaji Republički zavod, ali da rekacija nije bilo.

direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Kragujevac, Nenad Karamijalković / foto: Glas Šumadije

Ipak, kako je Glas Šumadije ranije pisao u tekstu pod nazivom “U Srbiji je moguće sve, pa čak i da se proda privatniku mesto na kome je nastajala Srbija”, Republički zavod je pre tri meseca tvrdio da nije imao nikakve informacije o prodaji dela Vojno-tehničkog zavoda.

Kada je pak o gradu reč, gradončelnik Kragujevca, Nikola Dašić, u pisanom odgovoru za portal Glas Šumadije naznačio je da ni stara gradska jezgra evropskih gradova nisu u potpunom vlasništvu samih gradova ili država, ali su svakako maksimalno zaštićena kroz nemogućnost dodatne gradnje, ugrožavanja ili menjanja postojećih istorijskih fasada i slično.

  • Naš je stav da svakako na toj lokaciji ne treba biti omogućen dalji razvoj industrije ili neke druge delatnosti koja konceptualno ne zadovoljava, već upravo treba stimulisati sadržaj koji će obogatiti prostor VTZ-a, odgovorio je Dašić.

Konkretniji je ipak bio zamenik gradonačelnika za međunarodnu saradnju, zadužen i za revitalizaciju Vojno-tehničkog zavoda, Boris Kovačević. Na pitanje zašto grad nije reagovao kada je video da se prodaje kulturno dobro, odgovorio je:

  • Nije to uopšte ni posao grada, niti grad ima legitimitet. Nije u nadležnosti grada da se bavi tim stvarima. To je za Agenciju, to je za sud.

Ipak i Zavod i grad naglašvaju da niti novi vlasnici smeju, niti će im oni dozvoliti da na bilo koji način naude ovom kulturnom dobru. Podsećaju, postoji Zakon i postoje propisi koji to garantuju.

Vojno-tehnički plan

O tome šta bi moglo da snađe VTZ, sve strane bile su mnogo otvorenije za razgovor. Prema rečima pomoćnika gradonačelnika, Borisa Kovačevića, grad već mesecima unazad radi na planu revitalizacije Vojno-tehničkog zavoda.

  • Paralelno na tri fronta radimo. To su rešavanje pravno-imovinskih odnosa, s druge strane pronalaženje finansijskih sredstava i s treće strane kreiranje nekog idejnog rešenja. Prvo moramo da postavimo ovaj posao na zdrave noge, pre svega po pitanju imovine i tu se dosta napredovalo i u narednom periodu očekuju nas razgovori i sa Republičkom direkciom za imovinu, da vidimo oko nekih stvari i objekat, odnosno parcela koje su u vlasništvu države, na koji način mi možemo kao grad da postanemo vlasnici, kako bismo što veću površinu uključili u ceo taj jedan projekat, rekao je Kovačević.
pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju, Boris Kovačević / foto: Glas Šumadije

Plan je kako kaže, da se na prostoru VTZ-a napravi centar kreativnih industrija, koji će biti okružen kulturnim sadržajima.

  • Kreativne industrije, da tako kažem, odnosno industrije budućnosti poput IT sektora, muzičke, filmske, arhitektonskih, inženjerskih usluga, dizajn mode i obuće, gejming… To su neki poslovi budućnosti i mi ovde želimo da stvorimo jedan hab za kreativne industrije, koji će biti regionalni hab za ceo Zapadni Balkan. Sve će to pratiti galerije, trgovi, restorani, knjižare, itd. I ono što je bitno, planiramo da odvojimo jedan deo za kulturne sadržaje. Možda čak i jedan multikulturalan prostor koji će tu biti za koncerte, za kongrese, za predstave, kazao je Kovačević.

Gradonačelnik Dašić istakao je da ova administracija palnira da VTZ-u pokloni pažnju koju decenijama nije imao.

  • S obzirom na to da se radi o izuzetno značajnom lokalitetu, ne samo za Grad, već i za Republiku, doneli smo odluku da se gradskom urbanisti poveri zadatak organizacije međunarodnog konkursa na kome bi se usvojila najbolja urbanistička rešenja za ovaj prostor, kazao je Dašić.
gradonačelnik Kragujevca, Nikola Dašić / foto: Grad Kragujevac

Da se grad uzda u inostranu pomoć istakao je i zamenik gradonačelnika, podsetivši, kako kaže, da su o svemu razgovaralo i sa zvaničnicima Evropske unije u Strazburu, kako bi se, prema njegovim rečima, što više koristitli finansijski izvori iz Evrope i sveta.

  • U međuvremenu smo se uključili i počeli da razgovaramo i sa nekim svetskim investicionim fondovima, koji su takođe raspoploženi da se uključe u celu ovu priču, jer je revitalizacija starih industrijskih kompleksa, trend definitivno i u Evropi i u svetu i to nam u velikoj meri olakšava ceo ovaj posao, kazao je Kovačević.

Da postoje zainteresovani međunarodni igrači, potvrdio je i direktor Zavoda, Nenad Karamijalković, naglašavajući da su u pitanju strane države, ali i firme.

Knežev arsenal i grad u pozadini, Vojno-tehnički zavod / foto: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture – P. Mihailović

Prema nepotvrđenim informacijama, do kojih je došao portal Glas Šumadije, zainteresovani partneri bi mogli biti Arapi. U kom obimu bi mogli biti uključeni i šta će tačno biti njihova uloga, u ovom trenutku nije poznato, jer još uvek ne postoje opipljiva dokumenta, odnosno još uvek nije izrađena ni projektna dokumentacija.

  • Ja se nadam da će svi ti podatci koji su neophodni kako bi taj elaborat mogao da se uradi, da će biti gotovi u prvoj polovini naredne godine. To je neka moja procena. Smatram da bi taj elaborat mogao, ta studija zaštite mogla da bude gotova, a onda može da se krene sa projektnim zadacima, sa konkursima, kazao je Karamijalković.

Revitalizacija duga decenijama

Da su planovi za oporavak i stavljanje u ponovnu funkciju Vojno-tehničkog zavoda ili bar jednog njegovog dela u vidu Kneževog Arsenala, postojali i ranije poznato je i ptičicama na grani.

U više navrata je i portal Glas Šumadije podsećao o svim prethodnim strukturama vlasti koje su obećavale saniranje ovog bitnog dela kragujevačke ali i srpske istorije. Međutim, izuzev natpisa u medijima, priča i obaćanja, nije se mnogo šta pomerilo sa mrtve tačke.

Jedini i zapravo glavni pomak bio je kada je grad 2006. otkupio od “Zastave“ Knežev Arsenal. Bilo je pregovora grada i država i oko otkupa još nekih delova VTZ-a, ali je država čini se tada, bar novčano, mnogo više cenila ono što ima te se tadanje vlasni nikako nisu mogle dogovoriti oko cene.

Knežev Arsenal / foto: Željko Miljković

Sadašnja gradska vlast tvrdi da ima mnogo bolju komunikaciju sa državnom, te da uz očiglednu inostranu pomoć na koju računaja, očekuje da će svi planovi oko VTZ-a ići po planu. A plan je da se Vojno-tehniči zavod za 10 do 12 godina stavi kompletno u funkciju.

Ne može brže, kažu. Tako su radile i toliko je bilo potrebno i svim drugim državama koje su se posvetile revitalizaciji svojih kulturnih dobara.

Zavod za zaštitu spomenika kulture radio je i radi procene objekata VTZ-a, odnosno stanja u kome se ti objekti nalaze, kako bi se utvrdio koji se mogu spasti, a koje je zub vremena načeo toliko da im pomoći i nema.

Kako sada stoje stvari, za 10 do 12 godina možda i neće biti potrebno toliko novca za sanaciju. Jer kako obećanja prolaze s decenijama, tako i Vojno-tehnički zavod sve slabije odoleva zubu vremena.

U prevodu – potrebna mu je onaj prkos “u svemu prvih” Kragujevčana da se stvari pomere.

A prvi i dalje ne vide da im se istorija pred očima prodaje

naslovna fotografija: Željko Miljković

Tagovi:

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.