Javno okupljanje „Srbija bez GMO“ održano je 18. maja u kragujevačkom Velikom parku četvrtu godinu u nizu, kao deo međunarodne akcije „Marš protiv Monsanta“, a sada i protiv Bajera, nemačkog giganta koji je kupio ovu američku korporaciju. Skupovi “Srbija bez GMO” održani su istovremeno i u Beogradu, Nišu i Sremskoj Mitrovici, kao i u Trebinju i Bjeljini, a organizatori su bili: Društvo srpskih domaćina, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, UG „Ko nam truje decu“ i „Zdrava Srbija“, Ekološki pokret Niša i kragujevački portal Prviprvinaskali.com.
Pokret „Srbija bez GMO“ zalaže da naša država ostane bez genetički modifikovanih organizama – organizama čiji je genetički materijal promenjen metodama biotehnologije, kako ih definiše Zakon, važeći od 2009. godine, poručio je u Kragujevcu Dejan Milošević, u ime organizatora. Zakoniti izuzetak je kada su GMO namenjeni za medicinsku upotrebu i eksperimente.
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO KAO I REGIONI EVROPE
Ostavimo zemlju naših predaka našoj deci bez GMO – poruka je koju nosi Deklaracija protiv GMO, od 2013. godine usvojena u većini od 136 gradova i opština Srbije, a među njima je i Kragujevac. Iza dokumenta kojim lokalne samouprave poručuju da ne žele GMO na svojoj teritoriji stoji više od 7.000 najdirektnijih predstavnika građana – odbornika. Lokalne samouprave koje se opredeljuju da ostanu teritorije bez GMO predstavljaju većinsku Srbiju, preko 77% ukupne teritorije i više od 84% ukupnog stanovništva.
Takozvani GMO-free regions – regioni bez GMO postoje širom Evrope, ima ih na hiljade. U Hrvatskoj je 21 županija donela odluke da su područja slobodna od GMO. Županije imaju status „GMO-fri“ i svoju zvaničnu Zajednicu, a sastavni deo njihovih aktivnosti je inicijativa „Alpe Adria – regija slobodna od GMO“ koja se zagovara i u evropskom parlamentu, čulo se na skupu.
U Ustavu Mađarske stoji da će ta država da promoviše ostvarivanje prava… obezbeđujući da njena poljoprivreda ostane bez ijednog genetički modifikovanog organizma. Njihov ministar poljoprivrede je 2015. izneo stav Mađarske da cela EU treba da bude zona bez GMO. Pokrenuta je inicijativa za stvaranja alijanse zemalja članica EU bez GMO.
Iste godine poslanici Evropskog parlamenta izglasali su zakon koji omogućava zemljama članicama da ograniče ili potpuno zabrane GMO na svojoj teritoriji – i to sa 69% glasova ZA. Epilog je bio – 19 zemalja EU je zabranilo uzgoj GMO. Sve su to ekonomski snažnije zemlje od Srbije, a odluku nisu donosile iz nekakvog straha, već racionalno – iz interesa. U Evropi se primenjuje princip predostrožnosti, kao vodeći pristup za prekogranično kretanje GMO.
Ovi podaci su navedeni, istakao je Milošević, da bi bila realno sagledana pozicija Srbije koja nije otrgnuta ni od regiona, niti od kontinenta kojem pripada – sasvim je suprotno. Biti protiv GMO je tako evropski, a srž srpskog i evropskog problema nalazi se u SAD gde se GM hrana proglašava ekvivalentnom konvencionalno proizvedenoj hrani.
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO KAO I REGIONI EVROPE
Ostavimo zemlju naših predaka našoj deci bez GMO – poruka je koju nosi Deklaracija protiv GMO, od 2013. godine usvojena u većini od 136 gradova i opština Srbije, a među njima je i Kragujevac. Iza dokumenta kojim lokalne samouprave poručuju da ne žele GMO na svojoj teritoriji stoji više od 7.000 najdirektnijih predstavnika građana – odbornika. Lokalne samouprave koje se opredeljuju da ostanu teritorije bez GMO predstavljaju većinsku Srbiju, preko 77% ukupne teritorije i više od 84% ukupnog stanovništva.
Takozvani GMO-free regions – regioni bez GMO postoje širom Evrope, ima ih na hiljade. U Hrvatskoj je 21 županija donela odluke da su područja slobodna od GMO. Županije imaju status „GMO-fri“ i svoju zvaničnu Zajednicu, a sastavni deo njihovih aktivnosti je inicijativa „Alpe Adria – regija slobodna od GMO“ koja se zagovara i u evropskom parlamentu, čulo se na skupu.
U Ustavu Mađarske stoji da će ta država da promoviše ostvarivanje prava… obezbeđujući da njena poljoprivreda ostane bez ijednog genetički modifikovanog organizma. Njihov ministar poljoprivrede je 2015. izneo stav Mađarske da cela EU treba da bude zona bez GMO. Pokrenuta je inicijativa za stvaranja alijanse zemalja članica EU bez GMO.
Iste godine poslanici Evropskog parlamenta izglasali su zakon koji omogućava zemljama članicama da ograniče ili potpuno zabrane GMO na svojoj teritoriji – i to sa 69% glasova ZA. Epilog je bio – 19 zemalja EU je zabranilo uzgoj GMO. Sve su to ekonomski snažnije zemlje od Srbije, a odluku nisu donosile iz nekakvog straha, već racionalno – iz interesa. U Evropi se primenjuje princip predostrožnosti, kao vodeći pristup za prekogranično kretanje GMO.
Ovi podaci su navedeni, istakao je Milošević, da bi bila realno sagledana pozicija Srbije koja nije otrgnuta ni od regiona, niti od kontinenta kojem pripada – sasvim je suprotno. Biti protiv GMO je tako evropski, a srž srpskog i evropskog problema nalazi se u SAD gde se GM hrana proglašava ekvivalentnom konvencionalno proizvedenoj hrani.