| Pre nekoliko dana objava o lovcu koji je u Federaciji BiH ubio medveda jer je navodno „plašio gljivare“ uzburkala je društvene mreže. Kako bismo skrenuli pažnju na problem krivolova i nesavesnog lova na medvede pokrenuli smo novu kampanju informisanja javnosti o problemu ugroženosti mrkog medveda na Zapadnom Balkanu. Od ukupne populacije mrkog medveda u Srbiji, približno polovina živi na Tari. Ukupna brojnost na nivou cele zemlje procenjuje se na oko 150 jedinki, iako je broj mali trend je stabilan i blago rastući. Glavni problem je taj što je teritorija Srbije relativno skromno pošumljena i u velikoj meri fragmentisana, pa za mrkog medveda ne postoji dovoljno veliko i povezano stanište – kao što je to slučaj u Bosni i Hercegovini. Medvedi, naravno, ne poznaju granice koje su ljudi povukli, pa „naš“ medo često prepliva Drinu i odlazi u Bosnu, kao i obrnuto. Za njega je Bosna i Hercegovina prirodniji prostor zbog većih, očuvanijih i međusobno povezanih šumskih masiva. I mi se kao stranica ne doživljavamo isključivo „srpskom“, jer nas prati veliki broj ljudi iz Bosne i Hercegovine, a i sami provodimo mnogo vremena u prirodi BiH. Poput medveda, ni mi Drinu ne smatramo granicom našeg delovanja. U Rumuniji danas živi oko 12.000 medveda. Iako je Rumunija teritorijalno oko 2,5 puta veća od Srbije, ona ima skoro 100 puta više medveda. Tamo populacija medveda zaista predstavlja izazov, ali taj problem se ne rešava tako što će pojedinačni lovci odlučivati kada će i kog medveda odstreliti. Po našem mišljenju, odstrel mrkog medveda bilo gde na Balkanu ne bi smeo da bude predmet hobi–lova. Time bi trebalo da se bave isključivo nadležni državni organi i to samo u situacijama neposredne opasnosti po ljudski život, uz strogu proceduru i nadzor. U većini zemalja Evropske unije šteta koju prouzrokuju zakonom zaštićene vrste nadoknađuje se vlasnicima imanja. Ne možemo istrebiti sve životinje zato što je pojedina jedinka nekada nekome načinila štetu. Čovek nema privilegiju da potiskuje druge vrste sa njihovih prirodnih staništa — pogotovo kada je te životinje tu bilo hiljadama godina pre nas. U Bosni i Hercegovini, zemlji koja ni danas nema funkcionalan sistem državnog upravljanja ni na jednom nivou, briga o populaciji medveda predstavlja poseban problem. Ne postoji čak ni pouzdan podatak o njihovoj ukupnoj brojnosti. Procene variraju, ali najrealniji opseg je 700–800 jedinki, što je manje nego ranije i ukazuje na pad populacije u pojedinim regionima. |
 |
Bosna i Hercegovina, ipak, i dalje spada među najšumovitije zemlje Evrope, sa površinom šuma od oko 27.000 km², što je višestruko više nego u Srbiji. Kao što zagađenje vazduha ne poznaje granice (jer PM čestice ne staju na administrativnoj liniji) tako ni Srbija ni Bosna i Hercegovina ne mogu odvojeno rešavati odvojeno obostrani ekološki problem. Isto važi i za problem opadajuće populacije mrkog medveda: rešenja mogu biti samo integralna, regionalna i zasnovana na saradnji, baš kao što se i sami medvedi prirodno kreću kroz oba ekosistema. Priroda sama reguliše svoje ekosisteme. Ljudi su ti koji najčešće deluju kao intruzivna, invazivna vrsta. Mi smo ti koji moramo da naučimo na suživot – kako jedni s drugima, tako i sa životinjama koje dele ovaj prostor sa nama. Zato pozivamo sva udruženja, stručnjake i pojedince sa obe strane Drine da zajedno stanemo na kraj „uređivanju“ ekosistema od strane lovaca. Ekosistemi ne treba da se „uređuju“ oružjem, već znanjem, naukom, saradnjom i poštovanjem prirodnih procesa. |
Predlažem da članovi Ekostraže izađu na teren, i da sami prebroje medvede, pa kad naučno utvrde činjenice onda mogu da drže predavanja lovcima. Ako ih naravno medvedi budu pustili.